Životne okretnice

Dragiša nam je donosio sir i jaja svake nedelje. On je znao koliko nam vremena treba da potrošimo.  Ne bi ga jedne nedelje, pa ni druge.  Jedno jutro na Okretnici čitulja.

Umre žena u 51-oj. Sretnem Dragišu kroz koji dan.  Kaže „Izgubio sam oslonac u životu. Ne znam šta ću.“

Na Okretnici se prepliću sudbine, ljudi i poslovi. Svako jutro oko 6.15 ista grupa ljudi u nekom broju od 10 do 15 čeka autobus za Beograd. Iz 3-4 pravca slivaju se ka Okretnici koja se smestila do bivše železničke stanice čiju zgradicu vreme izjeda, a na boku bi se uz malu truda i domišljatosti moglo pročitati „Mala Moštanica“.

Uskotračna pruga spajala je Beograd i Obrenovac.  U jednoj prostoriji bivše stanice se okupljaju penzioneri,

a u drugoj, bez vrata, ulaze seoski džukci i za hladne zime nalaze tamo utočište. Ispred okretnice zapušten bunar, na čijoj betonskoj strani sedim za letnjih meseci čekajući lokalac do Dubokog ili Bariča. I fascinirano gledam u staru lipu, nekad zapaljenu ili udarenu gromom, kako opstaje i ne daje se.

Nastrešnica autobuskog stajališta sa oglasnom tablom puna je sezonskih reklama.

Dimnog cara Nikolu upotpunjavaju Dača (muškoženski frizer) i Mirko (bravar auto-mehaničar) na istoj adresi

+++

U starom Džubejlu, kad se prođe znamenita barka na kružnom toku kod Medine Munaware, nekako između hipermarketa Nesto i Parka Mira, velika je ledina na koju vikendom (petak-subota) dolaze autobusi sa udaljenih gradilišta i kampova sa stranim radnicima koji su došli da pazare štogod u Nestu, da se nagledaju mora i teferiče u parku.

Mlađi Indusi i Pakistanci zaigraju kriket, neko sedne sam i prekrti noge na travi i spaja se u mislima sa dragim osobama negde drugde. Neko to radi zagledajući se u pučinu.

Uvek će biti momaka koji će tražiti uglačani kamen da prave žabice na mirnoj vodi prostranog mora.

+++

Okretnica Banjica II kod Paunovog brega je treća okretnica u mom životu u poslednjih 2 meseca.

Autobusi 40, 41 i 78 okončavaju ovde svoje špartanje gradom.  Tek sam 10 – tak dana u njenoj blizini i upoznajem kraj svakodnevnim kratkim obilascima u raznim pravcima. Prvo što sam primetio da mi pored kuće u kojoj živim tutnje silni autobusi ka podavalskim selima sa trocifrenim brojevima koji počinju sa 4. Zatim sam bio obradovan urednim i dobro snabdevenim Maxijem i dobrom picerijom odmah do.

I opet tako ujutro oko 6 spuštam se do moje nove Okretnice i kad htedoh da snimim kuću koja mi  pruža krov nad glavom ugledah reklamu dojmljive poruke: PUT U RAJ

Istina, za mnoge put u raj vodi preko pogrebnog preduzeća, ali meni, zakletom neverniku,  ovozemaljski raj bolja je opcija. Ovog puta ta slika raja uključuje bazen  u Crowne Plazi pa onda nije nikakva posebna žrtva ustati u 6 i biti u bazenu u 7.