Šetnja sa Ellom

Šetnja. Prva u zadnjih 8 dana. Kijavica/alergija/grip (nejasne su mi granice između
nabrojanih medicinskih pojmova) u zalasku. Lijepo vrijeme. Kako ne izaći.
Stara je mudrost da je zabranjeno voće najslađe. Zamislite da imate 65+ (tako nas danas određuju) i da podliježete općoj zabrani izlaska. Ima li većeg izazova nego
prekršiti zabranu sa najvišeg mjesta u državi? Hej, prekršiti zabranu vrhovnog komandanta. Onog koji jaše na čelu kolone.
Svakako to ne činim da bih izazivao državu. Kao 8-dnevni apstinent pojavljivanja
napolju (bacanje smeća u roku od 2 minuta ne računam kao kršenje propisa)
preduzeo sam sve mjere. Sišao sam peške sa 7. kata. Ništa nisam dodirivao. Ulazna
vrata sam otključao svojim ključem i otvorio laktom. Držao sam distancu od ljudi
veću od 2 metra. Napravio sam krug do pijace na Medaku III. Kroz park koji liči na
šumu iza zgrada (odajem priznanje arhitekti ovog naselja, vodio je računa o zelenilu i
načinu kretanja ljudi kroz kraj. Bez previše betona i asfalta. A zasađeno raznovrsno
drveće. Jedva čekam da krenu prvi plodovi. Prošle godine sam cijelog ljeta jeo voće
sa drveća iz zabačenih ulica: šljive, jabuke, kruške, dunje. Brao sam i orah na kraju
sezone).
Ispred Maxija napolju red. Ljudi razmaknuti jedni od drugih. Konačno i postariji ljudi
na obezbeđenju u supermarketu (obično se lijeno šetkaju iza kasa) imaju neku
funkciju. Uniformisani 50-togodišnjak. Maska, rukavice. Pušta jednog po jednog. Ne
ulazim i nemam namjeru.
Samo jedna ilegalna tezga bez sezonskog povrća.
Jedna pudlica vezana za rešetku čeka nestrpljivo svog gazdu.

xxx

Tezga do ulice Vojislava Ilića, glavne prometnice u kraju. Ima salatu, špinat, kupus,
mrkvu. Nema bijelog luka.
Uključujem slušalice i Radio Beograd 2. Kao naručeno - emisija o Elli Fitzgerald.
Prava stvar. Odmah na početku „Summertime“ Georga Gershwina. Sa Louis
Armstrongom. Pogledaću posle na YouTubu ima li taj snimak.
Ima. https://www.youtube.com/watch?v=LDF4_qVgbFU

Njišem se sa beračima pamuka na američkom jugu i penjem uz brdo kroz park-šumu
Medakovića III. Zamičem između zgrada, izbegavajući šetače pasa i roditelje sa
malom djecom.
Your daddy is rich and your mother is good looking

xxx

Moja omiljena pekara, gdje u normalna vremena uzimam dobre sendviče dok čekam
na početnoj stanici trole 29, zatvorena.

Pijaca otvorena, ali poluprazna. Nalazim zelenu salatu, mladi bijeli luk,
rotkvice, dobro parče sušene slanine, prodavačica sa maskom. Kaže mi u povjerenju
da se u 1 zatvara pijaca i ne zna da li će sutra biti tu. Cijene normalne.

Ella: Someone to watch over me. https://www.youtube.com/watch?v=gDhF-PsDuCw

xx

Spuštam se sa okretnice sa kesom.
Nekoliko djevojaka u maskama ručne izrade, u raznim dezenima. Kreativnost i
preduzimljivost na djelu.
Na košarkaškom terenu pored ulice Vojislava Ilića momci između 20 i 30 igraju
košarku. Hm, bliski kontakti, dodiri. Nije u redu.
Teren renovirala kladioničarska firma „Mozzart“ koja je verovatno najjača u Srbiji, a
pretpostavljam i šire. Kompanijske plave boje na asfaltu i velika reklama na ogradi.
Nije u redu. Sigurno da treba da ulažu u izgradnju terena ali je sigurno i to da ne
treba reklamirati kladionice. Oni će reći da reklamiraju brand i socijalno odgovorno
se ponašaju. Pazi bogati. Ne znam kako je zakonom o igrama na sreću regulirano
kako se dijeli novac koje kladionice zarađuju. Sudeći po širenju broja Mozzartovih kladionica  – nešto nije u redu oko zahvatanja u njihov profit. Ne znam ni kako institucija
koja ih oporezuje (ima neko tijelo, čini mi se) dijeli dobijeni novac. Ne znam ni kako
ih kontrolira. Plašim se da tu ima puno rupa.

Ella:These foolish things (remind me of you)
https://www.youtube.com/watch?v=mshV7ug8cdE
Rastopio sam se, sjeo na klupu i pustio da se baršunasti glas razlije mojom dušom.

xxx

Na tezgi pored Vojislava Ilića kupujem špinat (pola kile) i stručak peršuna. 100
dinara. Kompletirao sam današnju nabavku.

xxx

Nisam se selfirao napolju. Ne bih da me face recognition techniques, kupljene od
brata Sija, uhvate u kršenju propisa. Jeste da sam naslutio put kretanja i objavio
vrijeme. Jeste da mogu da nađu na FB i drugdje kojekakve slike na kojima se
pojavljujem. Pa j... ga, ako se baš toliko pomuče, tu sam. Snosiću posljedice.
Sutra mjenjam rutu i vrijeme.

Oh, how I feel great today!

Šišmiš

Stručnjaci kažu da četvrtinu sisara na svetu čine slepi miševi. Ili šišmiši – zar ne zvuči simpatičnije. Ima ih oko 1100 vrsta i rasprostrajeni su po celoj zemljinoj kugli sem tamo gde je previše leda i hladnoća.

Ljudi ih uglavnom ne vole a u mnogim pričama i mitovima napijaju se krvlju nevinih ljudskih spodoba. Prerasli su u vampire a očovečili se u Drakuli.

Znam da ste pomislili da je priča o šišmišima večeras rezultat dosta zasnovane tvrdnje da ova pošast od korona virusa ima veze sa njima. Tvrdnja stoji, ali čvrstih dokaza nema. Šta ne znači da naučnici iz celog sveta ne proučavaju jadna mala stvorenjca. 

Zašto priča ima smisla?

Preporučujem za čitanje jedan interesantan članak objavljen na CNN.

https://edition.cnn.com/2020/03/19/health/coronavirus-human-actions-intl/index.html

 Neki su se namrgodili na pominjanje CNN kao ne baš kredibilnog izvora informacija. Kako kad i ovisi o čemu se radi. U ovom članku postavlja se interesantna hipoteza o vezanosti korona virusa za šišmiše i krivici čoveka što je taj virus došao do čoveka. Ako vas mrzi da pročitate, ja ću ovde slobodno prepričati ono što mi se čini najinteresantnijim.

Dakle.

Šišmiš je jedini leteći sisar i s obzirom da nije ptičje građe treba mu dosta energije da bi leteo. Pri letenju mu se povećava temperatura tela zbog utroška energije. Iz istih razloga razvio je veoma specifičan metabolizam koji mu je omogućio da se lako prilagođava svim geografskim širinama i dužinama, sem veoma hladnih područja. Njegova prilagodljivost je dovela do pomenutih 1100 vrsta. Ista ta njegova specifičnost i adaptibilnost omogućila mu je da preživi sve viruse kojima služi kao zgodna parazitska osnova. A s druge strane virusi kojima je šišmiš poželjna podloga adaptirali su se na promene temperature koje šišmiš ima u stanju mirovanja i za aktivnog letenja noću. Otuda su virusi tipično nalaženi na šišmišu razvili otpornost na povišenu temperaturu. Sadašnja iskustva govore da zbog toga korona virus kada se zakači za čoveka relativno lako preživljava povišenu temperaturu koju kod čoveka izaziva neumorni imunološki sistem - borac protiv svih uljeza. Sledstveno tome je i tumačenje da se starije osobe (me, myself included) čiji je imunološki sistem biološki istrošen ili je raznim drugim bolestima uveliko ugrožen (me, myself included) teže nose sa virusom kome mi stariji (me, myself unfortunately included) predstavljamo idealnu podlogu.

Deluje razumno. 

Ali šta je sa tvrdnjom da je ČOVEK kriv što je virus sa šišmiša, posredstvom drugih životinja došao do čoveka?

Neki drugi intervjuisani naučnici su proučavali uslove koji su vladali na pijaci divljih životinja u Vuhanu gde se, po pretpostavci koja nije dokazana ali ni odbačena, između ostalog trgovalo živim šišmišima kao i drugim životinjama, ili njihovim mesom. U dosta istočnih naroda meso raznih divljih životinja se smatra delikatesom ili pak eliksirom a često se u raznim varijantama pojavljuje u tradicionalnoj medicini.

Naučnici su ustanovili da su uslovi života šišmiša i drugih živih životinja na toj pijaci bili takvi da su svi bili u jako bliskom kontaktu i da je lako moglo doći do prelaza virusa sa šišmiša na neku drugu životinju pa onda, u krajnjoj instanci, i na čoveka. Naravno, ne misli se samo na jednu jedinku u jednom jedinom času. Ta pijaca funkcioniše godinama. Pa zašto se onda ranije nije pojavio virus? Pa jeste, samo nisu bili uslovi za njegovo ovoliko širenje. A šta se promenilo? Promenilo se to što su šišmiši sve ugroženiji (neko će se možda setiti da je 2011. bila godina šišmiša, u smislu napora da se kao vrsta sačuvaju zbog njihove nesumnjive koristi) i da zbog smanjivanja njihova staništa usled krčenja šuma bivaju sve ugroženi i žive pod ogromnim stresom. Naučnici pak tvrde da upravo zbog stresa nasalog ugroženošću i uslova života u zgusnutom prostoru u kavezima na pijaci u Vuhanu, korona virus koji obožava povišenu temperaturu, postaje osobito aktivan i lako se prenosi.

Ok. U ovom sledu uzroka i posledica ima dosta slabih i pipavih mesta. Zato se naučnici i trude da sve povežu i dokažu. Mogu samo da zamislim koja je strka u laboratorijama širom sveta, posebno virusološkim, da se što više saznanja sakupi i dođe do koherentnog tumačenja.

xxx

Pošto sam vas dobro naplašio ovim tumačenjem, hajde da vas relaksiram jednom istinitom pričicom iz nesretne historije šišmiša.

Za drugog svetskog rata, kada se Amerika pripremala da uđe u rat sa Japancima, Ruzvelt je bio dubokog uverenja da se Japanci, iz ne znam kog razloga, jako plaše šišmiša. (Mada, s obhirom na prethodno štivo, ne bih isključio da je bila neka epidemija za koju su pedantni Japaci okrivili šišmiše). Pala mu je na um ideja da bi mogao žešće nauditi Japancima kada bi iz aviona iznad gradova bacio na desetine hiljade šišmiša. Naredio je avijaciji da izvrše probe. Svaka vojska sluša svog vrhovnog komandanta, pa je tako izvršila probu. Avioni su morali da lete visoko zbog protivavionske odbrane i tako su sa neke prilične visine iznad nekog poligona u Americiu izbacili neku količinu šišmiša. Niko se nije dosetio da šišmiši ne trpe velike hladnoće na visinama. Svi su šišmiši pocrkali i popadali po poligonu. Od ideje se odustalo.

xxx

Kostim šišmiša na jednom balu pod maskama je simbol iza koga se krije zaplet u najpoznatijoj opereti Johana Štrausa mlađeg – Šišmiš. Ali tu priču morate sami saznati. Jer ako nastavim, u atmosferi koronarnog zanosa, pojaviće vam se koji šišmiš u snovima. 

A onda jao meni! Poslaće neko policajca da proverava kada iznosim smeće iz stana i napuštam stanište svoje samoihzolacije. Ni sve, u međuvremenu stečene veštine Tihog i Prleta, neće mi pomoći.     

La Lotta continua

Tačno u 20.00 prolomio se aplauz sa balkona na Medakoviću. Pozdrav zdravstvenim radnicima koji sebe izlažu do maksimuma da bi mi znali d u koga možemo da se pouzdamo.

Samo pretpostaviti mogu na kakvim su mukama zbog nedostatka opreme i svega što prati ovo naše nesretno zdravstvo decenijama unazad. Moja malenkost je od svojih najranijih godina bila čest korisnik njihova znanja i umjeća (ne pretjerujem kad kažem da ne bih dosegao ove godine da nije njih bilo) i nikada, ni u jednom jedinom trenutku, nisam doživio da netko od njih, bez obzira na sve okolnosti u kojima rade, nije pružio sve što je do njih da pomogne i odradi svoje.

Daleko bi me odvelo da nabrajam što sve fali njima i našem zdravstvu. Napokon, svako od vas ima nekog bližnjeg koga su vam oni sačuvali i pomogli, ako već niste i sami lično iskusili. Kao što ste vidjeli u kojim i kakvim uslovima rade (mislim na one državne).

Sada, u ova teška vremena, kada su se sve vlasti unazad 30 godina trudile da ih unazade i obesmisle, sada i taj mali znak pažnje, taj snažni višeminutni aplauz iz zgrada u kojima jedva da znamo po nekog susjeda, znači da ipak znamo ko misli na nas i kad ni sami ne umemo da se čuvamo.

xxx

Mislio sam večeras opet da iritiram dežurnog ćuvara mira i reda u mom kraju ali nisam nakupio dovoljno smeća. 

A i družina okupljena oko produkcije Alumnija Filološkog fakulteta se razgoropadila pa već dva sata brainstormujemo oko novih ideja za naše #koronarno čitanje i kojekakve druge stvari koje pripremamo i razvijamo. Grupa jača i bistri umove. Pa i mene matora podmlađuje.

Kada sam negdje s ljeta prošle godine razmišljao kako da Alumni nađe neki smisleni program koji bi povezao studije jezika i književnosti sa savremenim tehnologijama i kada smo nas nekoliko razvili ideju o video produkciji, ni slutio nisam da će to dovesti do spajanja priličnog niza mladih ljudi koji od svog fakultetskog života hoće da učine više nego što im fakultet pruža. I taman kada smo došli do prostora, počeli da se opremamo, čak i svoj mali bife da oformimo, a sve bez dinara, dođe ova prokletinja od virusa. Pomislio bi čovjek da se sve odlaže, da se povlačimo među svoje zidove i brinemo samo o sebi i bližnjima.

Dan nije prošao a već su počele ideje da se razmenjuju. Nešto smo naučili, znamo da snimamo, učimo da montiramo, svi imamo mobilne, neka znanja i umjeća – dakle samo nam teme fale. A teme svuda oko nas: pandemija, izolacija, osamljivanje, život u uskim i malim zajednicama, policijski čas, zabrane izlaska (doduše samo sam ja taj 65+). Krenu ideja Koronarno čitanje (najsrdačnije preporučujem da pogledate na Facebooku našu stranicu ALUMNI FILOLOŠKOG FAKULTETA UNIVERZITETA U BEOGRADU gdje ćete pod #koronarno čitanje naći preporuke što valja pročitati i šta se trenutno čita) i nemojte da vam neko kaže da čitanje nije IN.

I kad vam pišem da i vi snimite sebe sa svojim prijedlozima za čitanje, nije to samo onako da se pravimo važni. Ne pravimo se važni nego je VAŽNO da jedni drugima ponudimo dobre naslove i kažemo šta nam se sviđa.

Biće toga još. Na žalost, ovo čudo sa koronom neće tako brzo kao što vjerovatno mnogi još misle. Valja se naoružati. Borba se nastavlja..

La lotta continua!

Op cvrc gevezen zajn

Svakako ste čitali, a ko se zainteresovao mogao je i da čuje, kako su Talijani počeli da pevaju sa terasa i prozora svojih privatnih prostora. Od himne do operskih arija. Jedna lako sprovodiva radnja pokazivanja da smo živi. Možda i zdravi.

S tog stanovišta gledano, moram da pohvalim moju komšinicu (neka se ne ljuti ali mislim da je prešla 70) koja pušta narodnjake skoro svake večeri. One stare, dobre. Cune, Tozovac, Lepa, Zaim Imamović, Safet Isović, Nada Mamula, Boro Spužić Kvaka, Vasilija Radojčić ... Otkud mi sva ta imena? To je slušala i moja majka, šta više, ploče je kupovala. One sa 45 obrtaja. Naravno, ušunjali su se u tu zbirku i Slavko Perović, Nikola Karović i Dijego Varagić a čini mi se da sam čuo i Vice Vukova i Zdenku Vučković. Moja nagluva komšinica pušta muziku svoga života a mi iz stanova levo i desno od nje uživamo. Tj. ja uživam a komšinica sa desne strane se svakog jutra žali na neodmerenu buku. Dok se ona žali iza poluotvorenih vrata (neko joj je nešto doneo iz samoposluge) muž iza njenih leđa vrti dlanom u visini njene glave. Ukazuje da mu je žena malo šenula pa da ne zamerimo. Šta se tu može.

xxx

Sunčano jutro trećeg dana samoizolacije. Čitam na „Peščaniku“ da se tako davne 1830 na jesen Puškin sklonio od kolere i opšteg karantina na neko imanje zvano Veliko Boldino i nedeljama nije viđao nikoga. Veli autor da je Puškin za to vreme napisao svoja najbolja dela koja su postala temelj velike ruske književnosti. Čak se uvrežio termin – Boldinska jesen.

Tako se ja zanosim, pred zimu svog života, da će neko u mom nekrologu reći da sam u proleće 2020. imao period stvaralačkog uzleta. Da se nekrologista mnogo ne muči – neka taj period nazove Medakovićevo proleće. A ja ću se potruditi da zaista uobličim i skončam započeta pisanija. Naravno, kad jednom prođe ova prokleta prehlada, sinusi se otčepe i zasuzene oči mi dozvole da buljim u ekran.   

xxx

Vidim, kroz suze doduše, da je na Plavom mostu saobraćaj znatno smanjen )ovo pišem oko 16.00). Jutros u 8, kad je inače zastoj, automobili promiču neshvatljivom brzinom. Valjda će to zadovoljiti našu Premijerku koja se ljutnu na svoj narod pre neki dan. „Narode moj“ vikao je Zoran Radmilović kao Kralj Ibi. Zašto mi se baš taj uzvik ubacio ovde u tekst ne razumem baš. Možda je objašnjenje u nipodoštavajućem odnosu elite prema običnom puku.

„Eh kakva bih ja Premijerka bila kad bi me narod slušao“.

Treba promeniti narod. Naći neki bolji.

Plavi most je inače za nas Beograđane simbol prostitucije. Nekad su postojale tri lokacije sličnog simboličnog značenja za taj nivo ulične prostitucije: Picin park kod Ekonomskog fakulteta, Autoput kod hotela „Nacional“ na ulazu u Beograd i „Plavi most“ na istom autoputu ali na izlazu ka Šumadiji. Picin park je postao parking i mesto okupljanja nesretnih emigranata, „Nacional“ i „Plavi most“ da li funkcionišu – ne bih znao reći. Verovatno je u ovo zarazno doba nastupila kriza u ovom poslu. Mada, najstariji zanat na svetu ume da se održi.

xxx

Pokret koronarnog čitanja Alumnija Filološkog fakulteta se širi. A ima i drugih inicijativa da nam kultura ne ispadne iz vidokruga. Virtualni muzeji, simljene pozorišne predstave... Jas am dosta meni nedostupnih muzeja obišao na taj način. Pogledajte sajt:

https://artsandculture.google.com/partner?hl=en 

svašta može da se nađe. Ali knjiga je ipak najvažnija. Preturite malo po svojim bibliotekama.

xxx

Da ne bih dobio neku boleštinu zbog nebacanja smeća već tri dana, odlučio sam se večeras na akciju dostojnu Otpisanih. U 5 do 20 uzeh dve kese smeća, spustim se 7 spratova peške i izađem iz zgrade. Do kanti za smeće preko puta. Nigde nikoga. Bacim smeće i vratim se do ulaza i otključavam ulazna vrata. Na ulazu do mog, uniformisani čovek (rekao bih komunalna policija) gleda na sat. Ja se nešto zapetljao sa ključem. On odmahuje rukom da požurim. Valjda je bilo 1 minut do policijskog časa.

Osećao sam se kao Tihi ili Prle u okupiranom Beogradu. U stvari, kad sam ušao u ulaz i pozvao lift imao sam neki pobedonosni osećaj kao onaj lik iz Otpisanih što ga glumio Ivan Bekjarev i njegova čuvena replika:.

Op cvrc, gevezen zajn.

Martovske ide i Cezar salata

2. dan samoizolacije - UTORAK 17. mart

Neće mi se.

Vrzmajući se vascijeli dan po dvije sobe stana u Medakoviću (kolege se službeno razbježaše po Srbiji) smišljao sam kako da se čitajućem pučanstvu obratim sa kojom pametnom prikazom stvarnosti u uslovima pandemije. Htjedoh da se poduhvatim Kamijeve “Kuge” al mi se učini suviše zastrašujućim povlačiti paralele sa srednjovjekovnom pošasti koja je temeljno pročistila svjetsko stanovništvo u nekoliko navrata. Bolje da se manem kuge. Onda se sjetih spasonosnih Martovskih ida. Zar nije ono Cezar ubijen 15. marta pa je pretpostavljam i u Rimu tada zavedeno vanredno stanje. Taman sam razmišljao kako da naše vanredno stanje povežem sa martovskim idama a da niko ne pomisli da zazivam bilo čije ubistvo. Zvirnem u Wikipediju da osvežim pamćenje,  sročim 3-4 pasusa i zadovoljno odložim da poantom na kraju uvjerim čitatelje kako sam dubokoumno povezao stari Rim i novovjekovnu Srbiju. Al ajde najprije da pogledam na internetu vijesti i preletim preko novina. Pređem “Danas”, “Tanjug” (ah, stare navike!) i dođem do “Politike”.

Kad tamo Muharem Bazdulj mi ukrao Martovske ide! http://www.politika.rs/scc/clanak/449709/Pogledi/Martovske-ide

Muharem se dublje od mene udubio u Cezarovu sudbinu i zašao u značajna martovska događanja u Srbiji (ustanci,ubistva, smrti). Oteo mi čovjek ideju. Ako objavim, da l će mi iko povjerovati da sam njegov tekst pročitao tek nakon što sam svoj zgotovio. Nećeš majci! Dilitnem ja Cezara i gnjevan htjedoh da se pozabavim makar Cezar salatom. Znate i sami da sam sklon pisanju o kulinarskim vragolijama.

Prisjetim se par prilika kada sam jeo zaista dobru Cezar salatu al nikako da se sjetim imena kafane u Dušanovoj gdje je prave kako treba. Dok sam guglao po mapi vidim najavu Predsjednikovog i Premijerkinog obraćanja javnosti.

Nabrojaše oni mjere, te zabranjeno ovo, te zabranjeno ono, taksativno se nabraja nešto što izgleda smišljeno i razložno. Odneo vrag šalu! Nema ništa od moje salate, kreće se u ozbiljan boj. Martovske ide su bile i prošle, vrijeme je da se suočimo sa stvarnošću.

Nije da nisam naslućivao da će doći do ozbiljnih problema. Dovoljno je samo letimično gledati statistike Kine, Južne Koreje, Italije, sada i Španije, čuti šta kaže Makron i hladno izriče Merkelova. Čak je i Tramp shvatio da epidemiolozi bolje od njega znaju šta treba raditi.

xxx

Nazvala me komšinica koju podučavam engleski. Radi od kuće. Ima malo dijete.

Donese mi mlad kajmak i dobrog domaćeg sira. Sve na 2 metra odstojanja.

Kolega mi poslao broj telefona općinskog call centra za brigu o starijima. 

Sestrić i kumče zovu i pitaju treba li šta. Tako je to kad stisne nevolja. 

Prvi dan samoizolacije

Samoizolacija se uvukla u naše živote. Kao pojam pojavila se nekako neupadljivo u preporukama „struke“ kako su upadljivo naši političari na vlasti počeli da nazivaju epidemiologe i druge profesionalce medicinske struke. Dok smo svi mislili da se (samo)izolacija odnosi na Kinu (i divili se kako su za 10 dana sagradili ogromnu bolnicu) mi smo na pojavu virusa reagovali vicevima koji se u vreme društvenih mreža šire brže od cunamija.

Pamtim onaj prvi koji mi se ugnezdio u Viberu:

Umoljava se Kinez da uđe u Skupštinu i kihne.

Sledi nagrada.

Neki su se divili Kinezima i potajno želili da virus dođe do Amerikanaca i pokosi ih kao osvetu za bombardovanje 99. Takvi kukaju nad Srbijom još od Kosovskog boja ali ovog puta nisu zaželeli da virus dođe od Turaka jer su suviše blizu i lako bi se preko Kapali čaršije mogao prebaciti kod nas.

Kad se pre nešto manje od mesec dana pojavio u Italiji moja karlovačka bratija je zvala drugare iz Lodija (pored Milana) da se sklone kod nas dok sve prođe. Dobronamerni poziv je zakasnio poput mera naše države koja se u prvom javnom obraćanju predsednika i „struke“ šegačila sa virusom. Predsednik je posavetovao da se oslonimo na rakiju kao lek za sve, jedan stručnjak je ženama poručio da idu na šoping u Italiju zbog velikih rasprodaja jer su se blesavi Italijani usrali od straha zbog smešnog virusa.

Tada je počela da kruži interesantna šala:

Pred bombardovanje su na TV pustili „Boj na Kosovu“

ako sada puste „Variolu veru“ da se ispozdravljamo.

mada se meni više dopada ovaj zagorski:

Gdo pri kleti ili v birtiji kihne, 2 tjedna ga ne puste vun ..

I one kaj su bili u kontaktu, isto.

Zatim se virus pojavio u Hrvatskoj i mi smo likovali što je kod njih došao pre nego kod nas. A Hrvati su sa posebnom radošću virus usmeravali kao Bosni.

Međugorje obavještava turiste iz Kine i Italije

da je Gospa trenutno u Sarajevu

a neki su oživeli stereotipni vic o Bosancima u Sloveniji

Ako ovaj virus uđe u Sloveniju

pobiće pola Bosne

Onda su počele da kruže slike praznih rafova po samoposlugama i "stručna" uputstva kako se odbraniti od virusa. Dipomate i predsednici su počeli da se pozdravljaju laktovima. (Naš predsednik se jučer izlakatao sa Orbanom kidajući se od smeha.)

Tako do pre nedelju dana. Kada je virus zakucao i na naša vrata.

xxx

U ponedeljak, 9. marta sam zakazao sastanak redakcije video produkcije (PAFF= Produkcija Alumnija Filološkog fakulteta) za četvrtak, 12. mart, sa prvobitnom namerom da utvrdimo kako ćemo raditi sada smo konačno preko prijatelja dobili valjan računar i u njega instalirali dobar program za montažu video priloga za emitovanje na You Tube kao i da otvorimo naš mali interni bife koji funkcioniše na principu dobrovoljnih priloga (a baš smo bili ponosni zbog toga). Do četvrtka mi je bilo jasno da ćemo svečarski deo preskočiti a planovi oko prostora redakcije kao mesta za montažu se otkazuju. Suspendovali smo sva snimanja eksternih događaja i počeli da smišljamo kako da delujemo u uslovima verovatnih restrikcija u kretanju i prestanka nastave na fakultetu.

U četvrtak je bio neobično topao dan (došla temperatura do 25⁰C) što je kao i svake godine aktiviralo moj lični virus. Lagano grebuckanje u ždrelu, šmrcanje nosa, suzne oči. Korona li je? Nije ti svejedno. Pročitah svu dostupnu „stručnu“ literaturu o simptomima.

U petak sam proglasio svoju samoizolaciju. Vučić najavio neke polumere. Šaljivdžija počeo da moli građane da budu solidarni i ne mrdaju iz kuća. I da čuvamo naše deke i bake tako što ćemo nas 65+ izolovati. Nema hrabrosti, ili tačnije: nije spreman, da uvede vanredno stanje.

Naveče šaljem članovima PAFF „instrukciju“ da se čuvaju i snimaju priloge o studentskom životu u vreme ograničavanja kretanja i slobode okupljanja.Da se odupremo narastajućem strahu.

U subotu virus se još nije razmahao i kako da ne svratim kod Gaje majstora preko puta ulaza u moju zgradu. Stanuje čovek u prizemlju i napravio malu bašticu ispred. Vani lepo vreme. Društvo ispija rakijicu – kako im se ne pridružiti.

Pre toga sa kolegom sa posla svratio do fakulteta da uzmem računar da ga ne bi neko drugi prisvojio kad fakultet bude zaključan.

U nedelju mi se zapušili svi otvori na glavi. Skoro da sam bio sretan zbog toga jer znam da mi se to svake godine dešava na isti način. Jedino što mi je iz godine u godinu potrebno više vremena da iz tog naduvenog stanja izađem. Znači – nije korona.

Koleginica Jovana, moj zamenik,doktorand inače, došla na ideju PAFF-ovci pokrenu video akciju preporučivanja šta da se čita u vreme izolacije. Nadenuh ime akciji KORONARNO ČITANJE i snimih svoj prvi video selfi. Eno ga, ukotvio se na Facebook stranici Alumni Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu #koronarnocitanje.

https://www.facebook.com/search/top/?q=alumni%20filolo%C5%A1kog%20fakulteta%20univerziteta%20u%20beogradu&epa=SEARCH_BOX

Svraćam do Maxija. Rafovi puni.Majstor Gaja se ne pojavljuje u baštici.

OGLAS:

Mlad, zgodan dečko sa zalihama makarona, zejtina i brašna, hteo bi da upozna devojku sa zalihama toalet papira i sapuna.

Kupujem hleb i još nešto sitno i očekujem da me na kasi pitaju da li sam penzioner.  Ne zbog mogućeg popusta nego da me prijave da sam izašao iz samoizolacije. Moja omiljena kasirka nije me ni pogledala. Moraću da pređem na neku drugu.

U povratku neka starija gospođa (uvek mi lakne kad vidim nekog starijeg od sebe) muči se da otključa ulazna vrata. Smeta joj maramica kojom hoće da dohvati kvaku.

Tokom dana i noći u akciju koronarnog čitanja se uključuje i Danas na čelu sa glodurom Dražom.

Ima nas na Facebooku, Instagramu (@filalumnibgd) a nedeljnu kompilaciju objavićemo na našem kanalu na YouTube – PAFF produkcija.

Naveče u nedelju predsednik nam uveo vanredno stanje jer ga je smešni Vulin (ministar odbrane, o tempora, o mores!) pismeno izvestio da je vojska spremna da sluša naloge vrhovnog komandanta.

Ukida se nastava u školama u koje su đaci ionako prestali da dolaze.

ponedeljak, 16. mart 2020

Poslušao sam našeg predsednika. Samoizolovao sam se. Od kolega sa posla. (Stan u kome živim je i kancelarija za našu malu firmicu). Kolega mi doneo hleb iz Maxija. Mlađi je, možda ona flegmatična kasirka (nekad meni omiljena) više obrati pažnju.

Akcija koronarnog čitanja se širi. Priključite se.

Brnabićka preti da će kažnjavati nas matorce ako se pojavimo na ulici. Pretpostavljam da će u tu svrhu koristiti one „narodne patrole“ što prete emigrantima.  

Tuh'u čorba

Ovako se sprema čorba po imenu Tuh'u.

Rastopiti ovčiju masnoću u tepsiji dovoljno širokoj da se u nju mogu u jednom sloju složiti na kocke izrezana ovčetina (najbolja je ona od plećke). Pržiti na visokoj temperaturi naslaganu ovčetinu dok ne ispari donekle tečnost iz mesa. Dodati iseckan luk i pržiti dok luk ne bude prozirno beo a onda dodati so (po ukusu), na kockice isečenu cveklu, iseckanu rukolu, svež korijander, iseckan vlašac i semenke kima. Pirjati dokle god isparava tečnost iz svega što ste stavili u tepsiju. Dodati 2 dcl piva (kaže recept da valja pomešati gorko i nemačko belo) i vodu da viri poneki veći komad ovčetine. Povremeno lagano mešati dok ne zakipi. Onda smanjiti temperaturu pa dodati iseckan praziluk i koji češanj smrvljenog belog luka. Na laganoj vatri trebaće oko sat dok se smesa malo zgusne.

Dok to kuva, u avanu pomešati na sitno izrezan mladi praziluk (a verujem da bi mladi luk odgovarao kao zamena/ i seme korijandera te tucanjem napraviti pastu.

Skuvanu gustu čorbu /a da je nazovemo gulaš?/ sipati u tanjir i garnirati napravljenom pastom a ako je ostalo semena korijandera i iseckanog praziluka /mladog luka/ dodati i to.

Poslužiti sa prokuvanom bulgar pšenicom ili kuvanim leblebijama ili hlebom koje možete ubaciti u čorbu.

Do ovog je recepta došla grupa naučnika sa Univerziteta Yale predvođena stručnjakom za Asirsku kulturu i jezik Gojkom Bajramovićem (nema dobre kuhinje bez naših naučnika) i kuvara dugo vremena proučavajući glinene tablice klinastog pisma sa područja Mezopotamije i nekoliko recepata starih oko 4.000 godina. Kažu da je to za sada najstariji zapisani recept. A rekonstruisan je iz napisa koji je  na klinastom pismu je bio znatno jednostavniji:

Pripremi meso i dodaj vodu. Dodaj finu so, luk i mleko. Dodaj iseckan praziluk i beli luk.

Iskusnim kuvarima na asirskom dvoru negde u kraju gde se spajaju današnji Irak, razorena Sirija i ekspanzionistička Turska, ovo je bilo dovoljno da znaju šta treba da se radi. Mučenici sa Yale-a su morali da proučavaju razne aspekte života od pre 4.000 godina do današnje kuhinje u poarabljenim područjima da bi došli do navedenog recepta. I još tridesetak recepata navedenih na nekoliko glinenih tablica klinastog pisma. 

Neki su stručnjaci konsultovali čuvenu kuvaricu sa abasidskog dvora u Bagdadu X stoleća Kitab al Tabih, drugi se bavili savremenom kuhinjom sa tih područja a treći kopali neke stare kulinarske zapise sa drugih jezika i kultura koje su se toliko mešale u tom regionu od Tigrisa i Eufrata do obala Mediterana.

Našijenac Gojko je bio posebno zabavljen razlikovanjem sličnih recepata nakon protoka jednog milenijuma. Naime, tri glinene tablice su bile iz vremena oko 1750. godine pre naše ere, a jedna 1000 godina kasnije. Zadivilo ga kako su upotrebljavani isti sastojci ali se vremenom dodavalo nešto novo i menjale su se proporcije pojedinih sastojaka. Čak se na kasnijoj glinenoj tablici pominju recepti “došli izvana” za koje se kažu da “nisu loši” pa su neki sastojci ušli u tradicionalne recepte sa starih zapisa.

A kasnije su pod raznim kulturološkim pa i verskim uticajima neki sastojci izbacivani da bi drugde bili posebno naglašavani. Proučavaoci kažu da je npr. mirođija skoro potpuno nestala u današnjem iračkom kulinarstvu ali se razvila u iranskom.

Xxx

Zaputih se večeras u istraživanje ove zadivljujuće čorbe ne bih li odagnao teret u stomaku nakon što sam jutros smandrljao jedan burek sa mesom iz obližnje pekare u autobusu 29 dok sam putovao do fakulteta prešavši prvi puta prevozom preko čuvenih Vesićevih kocki na Trgu Republike. Ponadao sam se da će Vesićeve razdrndane kocke promrdati hranu zaglavljenu u želucu ali su Vesićevi kockoprevrtači izgleda dobro obavili posao. Mada bih sačekao neku kišu i koji očekivani mraz pre nego dam definitivnu ocenu. Sunuo sam kasnije jedan crni čaj sa medom i mlekom, a nakon sat-dva i neki ledeni čaj, da bih kod kuće prekrio ostacima supe od juče i sodom bikarbonom. Donekle mi je laknulo kada sam se rešio nadutosti kroz otvore na početku i kraju probavnog trakta.

Xxx

Nakon mazohističkog gledanja i slušanja vesti kako se Ameri igraju dobrog i lošeg policajca sa Gospodarom Vučićem, a univerzitetska javnost kao ne može da shvati da li je FON-ova javna osuda doktoranta Malog pokušaj zamuljavanja da bi profesorska menažerija umilostivila Vlast (čitaj Vlasnika države) i sačuvala obraz pred studentima, stomak mi se opet stegao.

Taman htedoh da pogasim sve izvore informisanja kada me pogodila vest u skorašnjoj uplati 5.000 svim penzionerima. Moja penzionerski trakt povoljno je reagovao na finansijski poticaj . Evo već sutra preći ću sa smandrljanog bureka sa mesom na mezopotamsku čorbicu. Možda se nađe i za kuvane leblebije u paradajz sosu.

Sunuo sam kasnije jedan crni čaj sa medom I mlekom,iced lamb to spread in one layer. Add lamb and sear on high heat until all moisture evaporates. Fold in the onion and keep cooking until it is almost transparent. Fold in salt, beetroot, rocket, fresh coriander, Persian shallot and cumin. Keep on folding until the moisture evaporates. Pour in beer, and then add water. Give the mixture a light stir and then bring to a boil. Reduce heat and add leek and garlic. Allow to simmer for about an hour until the sauce thickens.

Pound kurrat and remaining fresh coriander into a paste using a mortar and pestle. Ladle the stew into bowls and sprinkle with coriander seeds and kurrat and fresh coriander paste. The dish can be served with steamed bulgur, boiled chickpeas and bread.