Šišmiš

Stručnjaci kažu da četvrtinu sisara na svetu čine slepi miševi. Ili šišmiši – zar ne zvuči simpatičnije. Ima ih oko 1100 vrsta i rasprostrajeni su po celoj zemljinoj kugli sem tamo gde je previše leda i hladnoća.

Ljudi ih uglavnom ne vole a u mnogim pričama i mitovima napijaju se krvlju nevinih ljudskih spodoba. Prerasli su u vampire a očovečili se u Drakuli.

Znam da ste pomislili da je priča o šišmišima večeras rezultat dosta zasnovane tvrdnje da ova pošast od korona virusa ima veze sa njima. Tvrdnja stoji, ali čvrstih dokaza nema. Šta ne znači da naučnici iz celog sveta ne proučavaju jadna mala stvorenjca. 

Zašto priča ima smisla?

Preporučujem za čitanje jedan interesantan članak objavljen na CNN.

https://edition.cnn.com/2020/03/19/health/coronavirus-human-actions-intl/index.html

 Neki su se namrgodili na pominjanje CNN kao ne baš kredibilnog izvora informacija. Kako kad i ovisi o čemu se radi. U ovom članku postavlja se interesantna hipoteza o vezanosti korona virusa za šišmiše i krivici čoveka što je taj virus došao do čoveka. Ako vas mrzi da pročitate, ja ću ovde slobodno prepričati ono što mi se čini najinteresantnijim.

Dakle.

Šišmiš je jedini leteći sisar i s obzirom da nije ptičje građe treba mu dosta energije da bi leteo. Pri letenju mu se povećava temperatura tela zbog utroška energije. Iz istih razloga razvio je veoma specifičan metabolizam koji mu je omogućio da se lako prilagođava svim geografskim širinama i dužinama, sem veoma hladnih područja. Njegova prilagodljivost je dovela do pomenutih 1100 vrsta. Ista ta njegova specifičnost i adaptibilnost omogućila mu je da preživi sve viruse kojima služi kao zgodna parazitska osnova. A s druge strane virusi kojima je šišmiš poželjna podloga adaptirali su se na promene temperature koje šišmiš ima u stanju mirovanja i za aktivnog letenja noću. Otuda su virusi tipično nalaženi na šišmišu razvili otpornost na povišenu temperaturu. Sadašnja iskustva govore da zbog toga korona virus kada se zakači za čoveka relativno lako preživljava povišenu temperaturu koju kod čoveka izaziva neumorni imunološki sistem - borac protiv svih uljeza. Sledstveno tome je i tumačenje da se starije osobe (me, myself included) čiji je imunološki sistem biološki istrošen ili je raznim drugim bolestima uveliko ugrožen (me, myself included) teže nose sa virusom kome mi stariji (me, myself unfortunately included) predstavljamo idealnu podlogu.

Deluje razumno. 

Ali šta je sa tvrdnjom da je ČOVEK kriv što je virus sa šišmiša, posredstvom drugih životinja došao do čoveka?

Neki drugi intervjuisani naučnici su proučavali uslove koji su vladali na pijaci divljih životinja u Vuhanu gde se, po pretpostavci koja nije dokazana ali ni odbačena, između ostalog trgovalo živim šišmišima kao i drugim životinjama, ili njihovim mesom. U dosta istočnih naroda meso raznih divljih životinja se smatra delikatesom ili pak eliksirom a često se u raznim varijantama pojavljuje u tradicionalnoj medicini.

Naučnici su ustanovili da su uslovi života šišmiša i drugih živih životinja na toj pijaci bili takvi da su svi bili u jako bliskom kontaktu i da je lako moglo doći do prelaza virusa sa šišmiša na neku drugu životinju pa onda, u krajnjoj instanci, i na čoveka. Naravno, ne misli se samo na jednu jedinku u jednom jedinom času. Ta pijaca funkcioniše godinama. Pa zašto se onda ranije nije pojavio virus? Pa jeste, samo nisu bili uslovi za njegovo ovoliko širenje. A šta se promenilo? Promenilo se to što su šišmiši sve ugroženiji (neko će se možda setiti da je 2011. bila godina šišmiša, u smislu napora da se kao vrsta sačuvaju zbog njihove nesumnjive koristi) i da zbog smanjivanja njihova staništa usled krčenja šuma bivaju sve ugroženi i žive pod ogromnim stresom. Naučnici pak tvrde da upravo zbog stresa nasalog ugroženošću i uslova života u zgusnutom prostoru u kavezima na pijaci u Vuhanu, korona virus koji obožava povišenu temperaturu, postaje osobito aktivan i lako se prenosi.

Ok. U ovom sledu uzroka i posledica ima dosta slabih i pipavih mesta. Zato se naučnici i trude da sve povežu i dokažu. Mogu samo da zamislim koja je strka u laboratorijama širom sveta, posebno virusološkim, da se što više saznanja sakupi i dođe do koherentnog tumačenja.

xxx

Pošto sam vas dobro naplašio ovim tumačenjem, hajde da vas relaksiram jednom istinitom pričicom iz nesretne historije šišmiša.

Za drugog svetskog rata, kada se Amerika pripremala da uđe u rat sa Japancima, Ruzvelt je bio dubokog uverenja da se Japanci, iz ne znam kog razloga, jako plaše šišmiša. (Mada, s obhirom na prethodno štivo, ne bih isključio da je bila neka epidemija za koju su pedantni Japaci okrivili šišmiše). Pala mu je na um ideja da bi mogao žešće nauditi Japancima kada bi iz aviona iznad gradova bacio na desetine hiljade šišmiša. Naredio je avijaciji da izvrše probe. Svaka vojska sluša svog vrhovnog komandanta, pa je tako izvršila probu. Avioni su morali da lete visoko zbog protivavionske odbrane i tako su sa neke prilične visine iznad nekog poligona u Americiu izbacili neku količinu šišmiša. Niko se nije dosetio da šišmiši ne trpe velike hladnoće na visinama. Svi su šišmiši pocrkali i popadali po poligonu. Od ideje se odustalo.

xxx

Kostim šišmiša na jednom balu pod maskama je simbol iza koga se krije zaplet u najpoznatijoj opereti Johana Štrausa mlađeg – Šišmiš. Ali tu priču morate sami saznati. Jer ako nastavim, u atmosferi koronarnog zanosa, pojaviće vam se koji šišmiš u snovima. 

A onda jao meni! Poslaće neko policajca da proverava kada iznosim smeće iz stana i napuštam stanište svoje samoihzolacije. Ni sve, u međuvremenu stečene veštine Tihog i Prleta, neće mi pomoći.