Samoizolacija se
uvukla u naše živote. Kao pojam pojavila se nekako neupadljivo u preporukama
„struke“ kako su upadljivo naši političari na vlasti počeli da nazivaju
epidemiologe i druge profesionalce medicinske struke. Dok smo svi mislili da se
(samo)izolacija odnosi na Kinu (i divili se kako su za 10 dana sagradili
ogromnu bolnicu) mi smo na pojavu virusa reagovali vicevima koji se u vreme
društvenih mreža šire brže od cunamija.
Pamtim onaj prvi
koji mi se ugnezdio u Viberu:
Umoljava
se Kinez da uđe u Skupštinu i kihne.
Sledi
nagrada.
Neki su se divili
Kinezima i potajno želili da virus dođe do Amerikanaca i pokosi ih kao osvetu
za bombardovanje 99. Takvi kukaju nad Srbijom još od Kosovskog boja ali ovog puta
nisu zaželeli da virus dođe od Turaka jer su suviše blizu i lako bi se
preko Kapali čaršije mogao prebaciti kod nas.
Kad se pre nešto
manje od mesec dana pojavio u Italiji moja karlovačka bratija je zvala drugare
iz Lodija (pored Milana) da se sklone kod nas dok sve prođe. Dobronamerni poziv je zakasnio
poput mera naše države koja se u prvom javnom obraćanju predsednika i „struke“
šegačila sa virusom. Predsednik je posavetovao da se oslonimo na rakiju kao lek
za sve, jedan stručnjak je ženama poručio da idu na šoping u Italiju zbog velikih
rasprodaja jer su se blesavi Italijani usrali od straha zbog smešnog virusa.
Tada je počela da
kruži interesantna šala:
Pred
bombardovanje su na TV pustili „Boj na Kosovu“
ako sada
puste „Variolu veru“ da se ispozdravljamo.
mada se meni više
dopada ovaj zagorski:
Gdo pri kleti
ili v birtiji kihne, 2 tjedna ga ne puste vun ..
I one kaj
su bili u kontaktu, isto.
Zatim se virus
pojavio u Hrvatskoj i mi smo likovali što je kod njih došao pre nego kod nas. A
Hrvati su sa posebnom radošću virus usmeravali kao Bosni.
Međugorje
obavještava turiste iz Kine i Italije
da je
Gospa trenutno u Sarajevu
a neki su oživeli
stereotipni vic o Bosancima u Sloveniji
Ako ovaj
virus uđe u Sloveniju
pobiće
pola Bosne
Onda su počele da
kruže slike praznih rafova po samoposlugama i "stručna" uputstva kako se
odbraniti od virusa. Dipomate i predsednici su počeli da se pozdravljaju
laktovima. (Naš predsednik se jučer izlakatao sa Orbanom kidajući se od smeha.)
Tako do pre nedelju
dana. Kada je virus zakucao i na naša vrata.
xxx
U ponedeljak,
9. marta sam zakazao sastanak redakcije video produkcije (PAFF= Produkcija
Alumnija Filološkog fakulteta) za četvrtak, 12. mart, sa prvobitnom
namerom da utvrdimo kako ćemo raditi sada smo konačno preko prijatelja dobili valjan računar i u njega instalirali dobar program za montažu video priloga za emitovanje na You Tube kao i da
otvorimo naš mali interni bife koji funkcioniše na principu dobrovoljnih
priloga (a baš smo bili ponosni zbog toga). Do četvrtka mi je bilo jasno da
ćemo svečarski deo preskočiti a planovi oko prostora redakcije kao mesta za
montažu se otkazuju. Suspendovali smo sva snimanja eksternih događaja i počeli
da smišljamo kako da delujemo u uslovima verovatnih restrikcija u kretanju i
prestanka nastave na fakultetu.
U četvrtak je bio
neobično topao dan (došla temperatura do 250C) što je kao i svake
godine aktiviralo moj lični virus. Lagano grebuckanje u ždrelu, šmrcanje nosa,
suzne oči. Korona li je? Nije ti svejedno. Pročitah svu dostupnu „stručnu“
literaturu o simptomima.
U petak sam
proglasio svoju samoizolaciju. Vučić najavio neke polumere. Šaljivdžija počeo
da moli građane da budu solidarni i ne mrdaju iz kuća. I da čuvamo naše deke i
bake tako što ćemo nas 65+ izolovati. Nema hrabrosti, ili tačnije: nije
spreman, da uvede vanredno stanje.
Naveče šaljem
članovima PAFF „instrukciju“ da se čuvaju i snimaju priloge o studentskom
životu u vreme ograničavanja kretanja i slobode okupljanja.Da se odupremo
narastajućem strahu.
U subotu virus
se još nije razmahao i kako da ne svratim kod Gaje majstora preko puta ulaza u
moju zgradu. Stanuje čovek u prizemlju i napravio malu bašticu ispred. Vani
lepo vreme. Društvo ispija rakijicu – kako im se ne pridružiti.
Pre toga sa kolegom
sa posla svratio do fakulteta da uzmem računar da ga ne bi neko drugi prisvojio kad
fakultet bude zaključan.
U nedelju mi
se zapušili svi otvori na glavi. Skoro da sam bio sretan zbog toga jer znam da
mi se to svake godine dešava na isti način. Jedino što mi je iz godine u godinu
potrebno više vremena da iz tog naduvenog stanja izađem. Znači – nije korona.
Koleginica Jovana,
moj zamenik,doktorand inače, došla na ideju PAFF-ovci pokrenu video akciju
preporučivanja šta da se čita u vreme izolacije. Nadenuh ime akciji
KORONARNO ČITANJE i snimih svoj prvi video selfi. Eno ga, ukotvio se na
Facebook stranici Alumni Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu
#koronarnocitanje.
Svraćam do Maxija.
Rafovi puni.Majstor Gaja se ne pojavljuje u baštici.
OGLAS:
Mlad,
zgodan dečko sa zalihama makarona, zejtina i brašna, hteo bi da upozna devojku
sa zalihama toalet papira i sapuna.
Kupujem hleb i još
nešto sitno i očekujem da me na kasi pitaju da li sam penzioner. Ne zbog mogućeg popusta nego da me prijave da
sam izašao iz samoizolacije. Moja omiljena kasirka nije me ni pogledala. Moraću
da pređem na neku drugu.
Tokom dana i noći u
akciju koronarnog čitanja se uključuje i Danas na čelu sa glodurom Dražom.
Ima nas na
Facebooku, Instagramu (@filalumnibgd) a nedeljnu kompilaciju objavićemo na
našem kanalu na YouTube – PAFF produkcija.
Naveče u
nedelju predsednik nam uveo
vanredno stanje jer ga je smešni Vulin (ministar odbrane, o tempora, o mores!)
pismeno izvestio da je vojska spremna da sluša naloge vrhovnog komandanta.
Ukida se nastava u
školama u koje su đaci ionako prestali da dolaze.
ponedeljak,
16. mart 2020
Poslušao sam našeg predsednika.
Samoizolovao sam se. Od kolega sa posla. (Stan u kome živim je i kancelarija za
našu malu firmicu). Kolega mi doneo hleb iz Maxija. Mlađi je, možda ona
flegmatična kasirka (nekad meni omiljena) više obrati pažnju.
Akcija koronarnog
čitanja se širi. Priključite se.
Brnabićka preti da
će kažnjavati nas matorce ako se pojavimo na ulici. Pretpostavljam da će u tu
svrhu koristiti one „narodne patrole“ što prete emigrantima.
Нема коментара:
Постави коментар