Tačno u 20.00 prolomio se aplauz sa balkona na Medakoviću. Pozdrav zdravstvenim radnicima koji sebe izlažu do maksimuma da bi mi znali d u koga možemo da se pouzdamo.
Samo pretpostaviti mogu na kakvim su mukama zbog nedostatka opreme i svega što prati ovo naše nesretno zdravstvo decenijama unazad. Moja malenkost je od svojih najranijih godina bila čest korisnik njihova znanja i umjeća (ne pretjerujem kad kažem da ne bih dosegao ove godine da nije njih bilo) i nikada, ni u jednom jedinom trenutku, nisam doživio da netko od njih, bez obzira na sve okolnosti u kojima rade, nije pružio sve što je do njih da pomogne i odradi svoje.
Daleko bi me odvelo da nabrajam što sve fali njima i našem zdravstvu. Napokon, svako od vas ima nekog bližnjeg koga su vam oni sačuvali i pomogli, ako već niste i sami lično iskusili. Kao što ste vidjeli u kojim i kakvim uslovima rade (mislim na one državne).
Sada, u ova teška vremena, kada su se sve vlasti unazad 30 godina trudile da ih unazade i obesmisle, sada i taj mali znak pažnje, taj snažni višeminutni aplauz iz zgrada u kojima jedva da znamo po nekog susjeda, znači da ipak znamo ko misli na nas i kad ni sami ne umemo da se čuvamo.
xxx
Mislio sam večeras opet da iritiram dežurnog ćuvara mira i reda u mom kraju ali nisam nakupio dovoljno smeća.
A i družina okupljena oko produkcije Alumnija Filološkog fakulteta se razgoropadila pa već dva sata brainstormujemo oko novih ideja za naše #koronarno čitanje i kojekakve druge stvari koje pripremamo i razvijamo. Grupa jača i bistri umove. Pa i mene matora podmlađuje.
Kada sam negdje s ljeta prošle godine razmišljao kako da Alumni nađe neki smisleni program koji bi povezao studije jezika i književnosti sa savremenim tehnologijama i kada smo nas nekoliko razvili ideju o video produkciji, ni slutio nisam da će to dovesti do spajanja priličnog niza mladih ljudi koji od svog fakultetskog života hoće da učine više nego što im fakultet pruža. I taman kada smo došli do prostora, počeli da se opremamo, čak i svoj mali bife da oformimo, a sve bez dinara, dođe ova prokletinja od virusa. Pomislio bi čovjek da se sve odlaže, da se povlačimo među svoje zidove i brinemo samo o sebi i bližnjima.
Dan nije prošao a već su počele ideje da se razmenjuju. Nešto smo naučili, znamo da snimamo, učimo da montiramo, svi imamo mobilne, neka znanja i umjeća – dakle samo nam teme fale. A teme svuda oko nas: pandemija, izolacija, osamljivanje, život u uskim i malim zajednicama, policijski čas, zabrane izlaska (doduše samo sam ja taj 65+). Krenu ideja Koronarno čitanje (najsrdačnije preporučujem da pogledate na Facebooku našu stranicu ALUMNI FILOLOŠKOG FAKULTETA UNIVERZITETA U BEOGRADU gdje ćete pod #koronarno čitanje naći preporuke što valja pročitati i šta se trenutno čita) i nemojte da vam neko kaže da čitanje nije IN.
I kad vam pišem da i vi snimite sebe sa svojim prijedlozima za čitanje, nije to samo onako da se pravimo važni. Ne pravimo se važni nego je VAŽNO da jedni drugima ponudimo dobre naslove i kažemo šta nam se sviđa.
Biće toga još. Na žalost, ovo čudo sa koronom neće tako brzo kao što vjerovatno mnogi još misle. Valja se naoružati. Borba se nastavlja..
La lotta continua!
Нема коментара:
Постави коментар