Eto
vraga! Moj bijeg od beogradskog smrzavanja čak do obala Persijskog/Arapskog
zaliva pokazao se makar privremeno neuspešnim. Čitam jutrošnju temperaturu:
9.05 – Al Jubail 6o
7.05
– Beograd 100
Razlika
je u tome što se u Beogradu taj maksimum u ovo doba godine neće dugo održati, a
verovatno ni ovaj minimum u Jubailu.
S
druge strane razlika je i u tome što ovde niko nije spreman za ovu vrstu
hladnoće. Kape, šalovi, tople čarape – prodaju se kao na rasprodaji, a noću
klimatski uređaji nenavikli da greju brundaju celu noć čudeći se što se to
dešava. /slika: Jutarnji pogled iz moje
sobe na more/
Kao
što vidite, horizont je spojio nebo i more. Znak je to da duva sa kopna i
prašina zamagljuje more. Birajući sobu u zgradi sa apartmanima (u kojoj sam
boravio i za svog pređašnjeg boravka u Jubailu) namerno sam odabrao najviši 7.
Sprat i okrenutost spavaće sobe ka moru. Milina je pogledati na more kada se
ustane pa i kasnije tokom dana.
***
U
nedelju naveče, posle razgledanja Nacionalnog muzeja u Rijadu, princ Sultan (najstariji
kraljev sin, pilot i prvi Arapin i Musliman astronaut, predsednik veoma
značajnog Komiteta za turizam i nacionalno nasleđe) priredio je večeru na
otvorenom divanu unutar stare palače. Bijaše prilično hladnjikavo i naše dame,
neočekujući da će večera biti napolju, premda pokrivene abajom, stiskale su se
i često primicale pečurkama u kojima je sagorevao gas baš kao u pokrivenim otvorenim prostorima
beogradskih uličnih kafana u Knez Mihajlovoj. /slika: Ženski stol/
Sem
smrznutih i stisnutih dama fotografija govori i o odnosu prema ženama i
njihovom položaju u društvu. Sede za odvojenim stolom. To nije bilo tako za
drugim ručkovima i večerama na kojima smo bili tokom dva dana posete državne
delegacije. Ali ova je večera prinčevska i tu važi poseban protokol za žene.
Ono što prvo pada u oči nenaviklima je njihova crna odeća.
To je u stvari
abaja. Reč je arapskog porekla i označava jednostavni široki ogrtač koji
pokriva žensko telo od ramena do stopala. Nosi se van privatnog prostora i žene
su ispod toga normalno obučene, uglavnom zapadnjački. (Ovo je moja pretpostavka
zasnovana na površnom vizuelnom uvidu kada se krajičak abaje razmahne i otkrije
gležnjeve ili, ne daj bože, vrat.)
Na glavi je obavezan šal koji pokriva kosu.
Poneka žena nosi nikab koji pokriva lice (sem očiju, a ponekad se i oči prekriju mrežastim umecima). Pravila o nošenju nikaba
se razlikuju od države do države, ponekad od grada do grada, a često se grad
razlikuje od sela u kojima je nikab gotovo obavezan.
Za nemuslimanke i gošće
važi pravilo da se nosi abaja i šal. Pokrivanje lica nije obavezno ako niste Maja Gojković. Mada
primećujem na ulici da šal zna da izostane. Na ulici se takođe primećuje da se
žene kreću bez muškog pratioca – što se smatra prekršajem. Ćudoredna policija
znala je u takvim situacijama da reaguje žustrim opomenama ali čini se da je u
poslednje vreme to ublaženo. Pretprošle godine neki preterano marljivo
pripadnici ćudorednih čuvara tradicionalnih vrednosti su fizički napadali
nećudoredne žene i došlo je do skandala (muškarac ni u kom obliku ne sme /javno/
da dodiruje tuđu ženu) pa je donet zakon po kome ćudoredna policija ne sme da
interveniše fizičkom ili verbalnom silom bez prisustva policije. A dok policija
dođe problem sumnjivog ponašanja se obično razreši sam od sebe. To samo po sebi
je veliki pomak u službenom ponašanju organa reda i mira ma koliko to nama, iz
perspektive naših liberalnih stavova, to izgleda kao sitnica.
Inače
čitava ta priča o abaji zasniva se na citatu iz Kur’ana koji u mom slobodnom
prevodu glasi:
O Proroče, reci svojim
ženama i kćerima, kao i verujućim ženama, da se pokriju širokom odjećom. Na taj
način će biti prepoznate i nikakvo zlo ih neće snaći.
„Široka
odjeća“ podrazumijeva odjeću koja ne ističe obline ženskog tijela. Isticanje
oblina može se smatrati izazovnim ponašanjem a pohotljivi muškarci mogu to
shvatiti kao otvoren poziv na seks. Ma koliko u mojim rečima prepoznali
sarkazam, objašnjenje se prilično često materijalizuje u sudskim rešenjima o
silovanju. Zlostavljatelj se oslobađa odgovornosti ako dokaže da se žena
(objekat) ponašala izazovno.
Procjena o izazovnosti ponašanja stvar je
interpretacije suca.
Suci su gotovo uvijek muškarci u godinama.
***
Ali
ljudi (i žene), danas je petak. Neradni dan. Moja pohotljivost se smiruje dobrim čajem i
slušanjem mujezinova poziva na klanjanje. Ono u petak oko podneva obično ide uz
moralne pridike. Iz obzira prema zemlji domaćina nisam mogao od toga odstupiti.
Vidio sam ovdje prije nekoliko tjedana komentar o dr. Agbazari i odlučio sam ga kontaktirati prema uputama, zahvaljujući ovom čovjeku što mi je donio željenu radost. Slijedila sam upute koje je dao kako bih vratila svog ljubavnika koji je ostavio mene i djecu već 3 godine, ali hvala dr. Agbazari jer su mi se vratili zauvijek i sretni smo zajedno. Molimo kontaktirajte ga za pomoć ako imate problema u vezi putem e-pošte na: ( agbazara@gmail.com ). I svjedočite sami.
ОдговориИзбриши