Mi - Oni i Vanzemaljski princ

Možda ću vas smoriti s nečim što bi trebalo da bude tako normalno. Ali u nenormalna vremena, sa 20 godina bratskog krvavljenja bivše nam zemlje, zar izgleda normalno da u državno-privrednu delegaciju u posetu Kraljevini Saudijskoj Arabiji dođu u ZAJEDNO  političari Srbije i.... Bosne i Hercegovine. Kada se u Bosni (izvinite što je i dalje tako zovem a ne mislim samo na Bošnjake) po rebrima udaraju neki Dodici i Izetbegovici, kada vlast u Srbiji nekako traži da pomiri  strasnu ljubav prema SVOM narodu u BiH (gledajući da joj ne izmakne tutorstvo nad prekodrinskim Srbima) i racionalnu politiku pomirenja tako rado slušanu u evropskim ušima, dakle, u takvim uslovima dolazi do posete Saudijskoj Arabiji koju će većina vas (nas?) olako i onako intuitivno svrstati u bespogovorno bratstvo sa muslimanima u Bosni.

Generalizacije su dozvoljene u vicevima (pijani Zagorac, glupi Bosanac, leni Crnogorac, dobrodušni Lala) ali se u međunarodnim odnosima toga valja kloniti. Ok, reći ćete, dugo sam već vezan za Saudijce pa to utiče na moj blagonaklon odnos prema zemlji u kojoj se živi po konzervativnim obrascima islama i koja igra nekakvu ulogu u međunarodnim krizama koje poslednjih godina (a više sam sklon reći – decenijama – a biće tome sada i stoleće) razaraju Bliski i Srednji Istok. Zemlji, koja obilato pomaže gradnju džamija u Bosni i širenje islama, a u poslednje vreme i kupuje dosta nekretnina u Sarajevu i drugde u muslimanskim delovima BiH menjajući polako demografsku sliku Bosne i njen tobože laički profil.

Jeste, takva Kraljevina Saudijske Arabije pozvala je u prvu zajedničku posetu političare i privrednike dveju zemalja. Kada sam za pripremu čuo pre Nove godine prijatno sam se iznenadio i pitao da li je moguće da ima neke mudrosti u našoj (i bosanskoj) spoljnoj politici da dovede do takve posete. Pretpotavio sam da je nužda zajedničkog nastupa iznikla iz potrebe i jedne i druge zemlje da privuku investitore iz prebogate Arabije  pa je lukavstvo uma došlo na zgodnu ideju. Kasnije i tokom posete međutim shvatio sam da je domaćin u liku princa Sultana bin Salmana (dakle kraljevog sina koji je izgleda od kralja zadužen za naš region) insistirao na zajedničkom nastupu. Potvrdu za takav zaključak našao sam u naoko nevažnom detalju . Na večeri koju je princ Sultan priredio za sve učesnike, insistiralo se da za svakim stolom sede izmešani političari i privrednici obe zemlje sa još nekim Saudijcem pride. /Slika mog stola/

Da se razumemo, mi privrednici smo se lepo družili i bez toga. Pretpostavljam i političari koji su imali dovojene sastanke. Ova skupina za „mojim“ stolom dobar je primer. Na slici nedostaje vaš izveštač koji se bavio fotografisanjem. Ali evo vam i njegovog selfija posle sledećeg pasusa.

Usput rečeno, Saudijac za stolom je neki dr Ahmed (prezime ne upamtih) koga smo tada prvi puta videli i sa kojim sam vrlo prijatno razgovarao o predislamskoj historiji arapskih plemena. On je historičar, možda ima koju više od 30, ponašao se povučeno kao neko ko pristojno otaljava zadatak ispunjenja prinčeve želje. Začudio se mojim poznavanjem tog dela historije Arabijskog poluostrva pa je usiljenost zamenio živ i prijatan razgovor.

Sutradan na plenarnoj sednici triju privrednih komora uz učešće političkih vođa doživeli smo međusobno uvažavanje dvaju gostinskih država, kao i domaćina prema obe, da mi se u glavi vrtelo ono čuveno pitanje – Šta nam je trebalo svo ono vatanje za vratove prethodnih par decenija?

/Slika iz gostinske sale Asocijacije privrednih komora KSA/

U dnu slike (ko ume da uveća) videćete našeg Rasima Ljajića i kolegu mu Mirka Šarovića. Zajedljivci će reći da je Rasim (bio) više „njihov“ nego „naš“ ali bih takve podsetio da možemo Rasimu zahvaliti što smo se uopšte primakli Saudijskoj Arabiji. On je postigao da se otvori naša ambasada u Rijadu pre godinu i nešto. Doduše u njoj je samo jedan čovek jer je neka naša nespretnost uslovila da predloženi ambasador (muftija Jusufspahić) godinu dana ne dobija agreman.  No, to je neka druga priča i sumnjam da ima veze sa g. Ljajićem.

Koji se solidno pokazao prigodnoj folklornoj svečanosti pre večere kada je princ dvojicu vođa delegacija povukao za sobom da zaigraju tradicionalni saudijski ples sa sabljama.

/slika: Miroljubivo mahanje sabljama/

Kako rekoh negde ranije, princ (na slici levo od barjaktara) je leteo u svemir kao prvi Arapin i musliman. Davne 1985. Može biti da je odozgo, videvši lepu, plavu, okruglastu planetu, shvatio ništavnost svih ljudskih konflikata pogotovo između tako nekih malih zemljičica koje se sa tih visina teško mogu i razlučiti.