Škembići i Tabuli

Pre neki dan u Rijadu, na prijemu za privrednike iz zajedničke delegacije BiH i Srbije, u prvoj takvoj poseti Saudijskoj Arabiji, beše prebogata trpeza u kući braće Al Husain.

Među inim kulinarskim zadovoljstvima beše i jedna salata koja se često stavlja na stol arapskog mediteranskog sveta. Pitaše me kao poznavaoca ovog dela sveta šta je šta a ja nikako da se setim imena salate, iako sam je često jeo. Znate ono - na vrh mi je jezika. A to sa vrha jezika se uobličilo u naziv kada više nisam imao kome da kažem. 

Radi se o salati koju u Libanu zovu  Tabuli a u mom delu arapskog sveta Tabula. 

Na prvi pogled se vidi da je glavni sastojak peršun. A peršun dobro ide sa dresinzima na bazi limuna ili limete. Obično ide malo lišća sveže mente i mladi luk (može i onaj stariji), maslinovo ulje i posebna žitarica koja se zove bulgur. Taj bulgur je specifičan jer ga ne treba previše natapati pre stavljanja u salatu. Stavite ga u toplu vodu i nakon sat on je spreman. Neki dodaju i krastavac i paradajz. Važno je da se dobro i sitno isecka i pomeša. I da odstoji. Pravi Tabuli je najbolji sutradan.

Onaj koga smo jeli u Rijadu ima više peršuna od ovog na slici. Ali suština je uvek u mašti i iskustvu domaćice.

***

Samo koji dan ranije u zamrznutom Beogradu, dok sam čekao autobus za Malu Moštanicu, svratim na Lastinoj stanici do staničnog bifea. Bife prepun izbeglica kojima je prostor od železničke stanice do Lastine autobuske stanice mesto prebivališta i slobodna zona. Sede u grupama uz mobilne telefone čije se baterije pune na šalterima za struju. Već su savladali veštinu izlaženja na kraj sa kelnerom koji ih opominje da se u bifeu ne može sedeti bez naručivanja. Tako na pola sata neko od njih naruči čaj (100 dinara) i  ostaju u toplom bifeu i krate svoje dane očekujući vesti od onih koji su se domogli Nemačke i praveći fantastične konstrukcije kako preći granicu.

Flegmatični kelner, monotonog govora i hoda, sa rečnikom od 50-tak reči na engleskom komunicira sa njima kao da je celog života radio u nekom Kandaharu ili Pešavaru.

Pitam ga ima li šta kuvano da se pojede.

„Ostali samo škembići u saftu“.

„Dogovoreno, davaj“

Pogledajte ih samo, prosto se tope u ustima.

Prošla je ponoć. U apartmanu do mene zviždi klima uređaj kao lokomotiva pred ulazak u tunel. Danas je pala temperatura dnevna na nekih 17-18. Noćas se očekuje dalji pad da bi ujutro bilo oko 4-5. Hladnoća. Ljudi na recepciji samo o tome pričaju. Uključuju grejanje na klimama a one jadne nenavikle da greju odupiru se i zvižde li zvižde. Ali će imati majstori za održavanje klima posla.

A dok ovo pišem, gledam gornju sliku i nešto si mislim kako bi dobro došla jedna porcija vrućih škembića u saftu. Tabuli se podrazumeva.