Hatim At Tai

Jedno arapsko ime ušlo je u poslovicu koja se i danas može čuti kod starijih Saudijaca. Znaju je i mlađi ali verovatno malo znaju kako je nastala.

Velikodušniji od Hatima.

Kaže se za osobu koja u svom gostoprimstvu ili pomaganju nemoćnima i siromašnijima pokazuje istinsku velikodušnost.

Hatim At Tai je poznati arapski preislamski pesnik. Zabeleženo je da je umro 8 godina po rođenju Muhameda, poslednjeg od proroka jednog Boga i prenosioca božje reči kroz Knjigu. To bi bilo 578. ili 579. godine naše ere. a zna se gde mu je grob u Tuvarenu (provincija Hail).

Označeno grobno mesto postoji i danas a dugačko je preko 3 metra. Kod Arapa grobovima se ne posvećuje pažnja niti se osebno obeležavaju.  Kraljeve iz Saudove dinastije sahranjuju na neobeleženim mestima. U smrti su svi jednaki - i kraljevi i prosjaci.

Međutim, Hatimov grob se održao, ušao u priče iz 1001. noći i narastao je do razmera džina. Pa se i u narodnim pričama pominje njegova nadnaravna veličina. Tako putnici namernici dodaju kamenje na obeleženom mestu i uvećavaju njegovu legendu.

Njegova slava je izrasla još za života, a posle smrti prevazišla sve granice plemenskih, jezičkih i verskih podela. Ime mu pominje prorok Muhamed, poslovica i čuvenje preplavilo celu Aziju i Afriku. Postao je gotovo svetac na indijskom potkontinentu a u Bolivudu se snimilo nekoliko filmova i serija o njegovim čudesnim avanturama koje su ravne Herkulovim podvizima.

 

U ovo savremeno doba pojavila se crtana verzija a ne bi me iznenadilo da se neko seti i napravi video igru. Ako već ne postoji.

Odkako je jedan pakistanski glumac prikazao Hatimo lik na sledeći način

ovaj robinhudovski izgled postao je kanon za prikazivanje preislamskog pesnika. Koji je pripadao plemenu Tai. Koje je inače bilo primilo hrišćanstvo da bi se po objavi Islama preobratilo.

Trebalo bi da znate da je na Arabijskom poluostrvu bilo mnogih arapskih plemena koje su primile hrišćanstvo pa i Mojsijevu veru. Tako je bilo i u Muhamedovo doba da bi tokom docnijih vekova hrišćani i Jevreji ili promenili veru i asimilovali se, ili se iselili, ili zadržali veru i povukli se u svoje male zajednice, političkom mudrošću uspevajući da se održe i do danas. Naravno ne u Saudovoj Arabiji koja ne dozvoljava javno ispovedanje ni jedne religije do islama. A kamo li da se izgradi bilo kakva bogomolja sem džamije.

Nekadašnje hrišćanske bogomolje ne postoje, a vidljivi su samo ostaci jedne crkve baš u Džubejlu za koju se pretpostavlja da je iz 4. veka pripadala je nestorijancima. Na zidine su slučajni naišli neki zapadnjaci za piknika pre 30-tak godina kada su hteli da otkopaju vozila zaglavljena u pesku.

Kasnije su “arheolozi” preuzeli iskovanje i otklonili sve hrišanske oznake. Zidine su ipak sačuvali i ogradili. Pažljivim pregledom može se videti da se mesto krsta u zidu može videti.

Izdržljivo je hrišćanstvo.

Mesto nisam obišao, nije do njega lako doći ako nemaš auto. Jednom kada se potpuno odomaćim ovde (a moje religijske potrebe dođu do neizdrža), navešću prijatelje da me odvezu. 

 Za sada se ipak samo držimo piknikovanja u pustinji.