Rajski vrt

Celu noć je padala kiša. Za spavanje dušu dalo. Prvi jutarnji pogled se prozora, odmah kada se ustane.

Mora nema. Jutarnja magla i vlaga pokrili su grad. Partneri mi javljaju da su im iz održavanja poslovnog prostora rekli da je voda sa ravnog krova našla sebi put duž zida u kancelariji, došla u dodir sa strujom, dovela do kratkog spoja i da će majstori tokom dana videti da saniraju. Nema potrebe da dolazim. Nešto mi se i nije išlo.

Svejedno je odakle radim u ovo elektronsko i internetsko doba.

Pogledam na ravni krov ispod našeg Kalife. Kako li se komšija nosi sa prokišnjavanjem?

Za doručkom, Dawar, šef recepcije, mi priča da je voda prodrla u njegovu sobu u potkrovlju.

Dok sam kasnije pogledavao kroz prozor pijući čaj sa mlekom i medom, odlutah 5-6 hiljada godina unazad kada je na ovim prostorima bilo kraljevstvo Dilmun a, po mnogima, negde na ovim obalama sadašnjeg Persijsko-arapskog zaliva, nalazio se Rajski vrt, sa svojim rečicama i potocima, zelenilom raznih biljnih vrsta, voćem slasti i uživanja.

Dilmun je bio kraj koji se nalazio na razmeđi trgovačkih puteva od plodnih dolina Inda, rudnika bakra u Omanu i Mezopotamije.  Nastao je negde krajem 4. mileniju pre naše ere i trajao dosta dugo, do početka prvog milenijuma pre naše ere dok je trgovina donosila svima bogatstvo. Geografski pojam obuhvata današnje ostrvo Bahrejn, poluostrvo Katar, te priobalje današnje Saudijske Arabije i Kuvajta.   Mnoga asirska, vavilonska, akadska te kasnije persijska kraljevstva vladala su Dilmunom i uživali blagodeti skupljenog trgovačkog bogatstva.

A otkud ovde rajski vrt?

Juris Zarins, američki arheolog, koji je godina na terenima Saudi Arabije istraživao arheološka nalazišta, antropološke nalaze a koristio i satelitske snimke da bi došao do zavodljive teorije po kojoj je Rajski vrt smestio na ušče Šat Al Araba u Persijsko-arapski zaliv ali je to ušće pomerao jugoistočno smarajući da je pre 5-6-7 milenijuma bilo kopno gde je danas zaliv i da su se 4 reke koje pominje Postanje spajale recimo negde kod Katara. 4 reke su Tigris, Eufrat (za koje svi znamo), Karun (današnji Iran) i  Pišon. Gledajući satelitske snimke, Juris je zaključio da je Pišon tekao negde gde se danas prostire suvi Wadi Batin, a za koji mnogi ostaci i ispitivanja ukazuju da je bio deo rečnog sistema koji je pokrivao današnju Saudijsku Arabiju i koju bi današnji Saudovi zemljaci rado ponovo videli.

Doduše, kiše su ovih dana zaista učinile da vode poteku, pa se i bujice naprave i naprave čudo.

A na ulicama haos.

Za kasnije šetnje mojim krajem video sam i nežnije oblike napasti zbog koje su jučer i danas škole bile zatvorene.  Na 18,7⁰C negde oko 3 popodne.

Kada je, kako vidite ovaj kraj ponovo postao prepun vode, koje se možda ne doimaju danas kao rajski potoci, mislim da je bila sasvim u redu odluka da štogod od rajskog voća pazarim u obližnjem hipermarketu sa brandom Nesto.  Nema kvačice nad „s“. Vidite objekat iza KFC.

Nekom drugom prilikom obići ćemo i pogledati interesantne artikle a sada samo da vam prikažem na stolu mog salona šta sam odredio kao ovonedeljnu voćnu dopunu hrani.

Pomorandže mislim da su iz Maroka – 1,67 rijala = 0,4 Evra/kg

Šljive iz Južne Afrike (ove su inače manja vrsta, a one veće su skoro kao naše jabuke. Mesnate ali ukus nije ni prineti našim šljivama) – 10,95 rijala = 2,73 Evra/kg

Kaka fruit, odnosno persimmon, odnosno dragu voće (kako mi kaže google prevodilac). A ja sam mislio da su to japanske jabuke kako se kod nas zovu. Pojeo sam jednu i liči mi baš na japansku jabuku  -12,95 rijala = 3,24 Evra/kg

Dinja (tzv. Ananas dinja koju volim) – 8,95 rijala = 2,24 Evra/kg.

Ko se bolje od mene razume u cene može da napravi nekakvo poređenje.

To što u pozadini vidite kolač za uz čaj ... pa... nisam mu odolio.