Kemal na nebu međ pticama - 29. Rabiu'l I 1436. H.

Danas je poslednji dan trećeg islamskog meseca Rabiu'l Awwala , prvog proljetnog meseca lunarnog kalendara. Tog se meseca rodio prorok Muhamed pretpostavimo 570. g. naše ere. Dva datuma cirkulišu u islamskim zemljama kao datumi prorokova rođenja: 12. ili 17. Rabiu'l Awwal. U Saudijskoj Arabiji nisam primetio da se datum posebno obeležava što je u skladu sa često isticanim načelom da ne treba od proroka praviti idola i prikazivati ga i slaviti kao što u hrišćanskom svetu slave Isusa. Čak se u konzervativnim verskim krugovima ponekad pokreće rasprava ne bi li trebalo zemne ostatke Muhamedove premestiti iz Prorokove džamije u Medini na neko neobeleženo mesto na nekom običnom groblju da se ne zna gde je sahranjen i da narod ne počne dolaziti i hodočastiti grob. 

Ali biće da su ipak prevladali zdravorazumski interesi obzirom na milione posetioca koji godišnje hodočaste Medinu i Prorokovu džamiju. 

= 0 =

Natopljen sinoćnim slavljenjem Jovandana kod sestre od tetke u selu Zablaće, pored Šapca (jedini mi rod u Srbiji), danas sam lečio laganu mamurlučku glavobolju čitanjem januarsko-februarskog broja Aramco Worlda, časopisa koga od 1960. marljivo izdaje najveća saudijska naftna kompanija (verovatno i najveća u svetu) baveći se kulturološkim temama koje sagledavaju Arape i islam u interakciji sa drugim svetovima i civilizacijama. Meni je njihova arhiva članaka bogat izvor saznanja o Saudijskoj Arabiji i mnogošta napisanog u ovim mojim damdamanjima iz Dammama potaknuto je saznanjima iz Aramco Worlda.

Dok sam tako čitao o mladom turskom sultanu Abdul Medžidu I koji je tako nadareno hteo reformirati Otomansku imperiju, čuh na vestima da je danas, poslednjeg dana prvog proljetnog meseca lunarnog, međ zvezde se preselio Kemal Monteno. Znam da se poslednjih godina mučio sa zdravljem ali je i dalje osvajao naše duše svojim karakterističnim glasom i tako običnim pesmama o ljubavi.

Svakom je od nas danas zadrhtalo srce sjećanjem na jednog neobičnog tipa kakav je bio Kemal i svako ima neku njegovu pesmu koju je mu se vrti u glavi i rado je zapeva u društvu. Ja nikada nisam bio ni na jednom njegovom koncertu ali sam ga dakako slušao često na TV. Ja danas biram stihove koje sam skoro čuo kada je duet dva scenska mangupa (Rade Šerbedžija I Kemal Monteno) to negde otpevao.

Zna li ovdje iko sreću pisati
jel neko čuo za ljubav danas
možda je važnije znati brisati 
ono što je davno ostalo iza nas

Ne mogu se sjetit svoje prve pjesme
poljubaca dragih lica
nema ni tebe ni stare česme
ne sjećam se mora ne sjećam se ptica

Ništa nije kao što je bilo
al će ipak jednom biti
znam nema leta s jednim krilom
treba vrijeme da nam spoji niti 

Ni u tvome srcu vjetra više nema
u tvojoj kosi ne mogu biti so
obala je pusta i bura se sprema 
gdje nas je vrijeme odnijelo

Ja ću ga u sebi vezati kao jugoslavensku amajliju. On mi je personifikacija “onog” Sarajeva i “one” Bosne.

Sedimo tako jednom za večerom Bero iz Rijeke i ja, možda dan pre Nove godine, u kampu za strance, onako godinama bliski prisećamo se “one” Jugoslavije. On bosanski Hrvat služio “onu” vojsku u Vršcu i sa radošću se seća vojničkih pesama. Objašnjavamo nekolikim drugim stranim kolegama za stolom u kakvoj smo to zemlji živeli. Osećajući našu nostalgiju za Utopijom, jedan nas Južnoafrikanac upita:

Zašto ste se dođavola raspali?

Verovatno ne vidite ptice visoko na nebu naoblačnog poslednjeg dana 2014. u Dammamu. 

Zavaljen u baštensku garnituru čekao sam kolegu da me odveze na posao. Odmarao sam oči gledajući u visoke paperjaste oblake i ptice koje su kružile valjda uživajući u svom obliku slobode. 

Vineš se tako duhom među njih lišen zemljine teže. Raskuješ sve lance, skineš sve brige, lutaš bez cilja ili možda sa nekim ciljem. 

Tako ponesu i obične Kemalove pesme nošene njegovim čudesnim glasom.