Rijad ima 6 miliona stanovnika, širok je
kažu 100 km, neprekidna je gužva na putevima, grad deluje haotično. Jednom
rečju, nije mi se dopao. Jurcao sam taksijem s jedne strane na drugu i nisam
ništa vredno pažnje uradio, pa ni video.
Izuzimam jedino prijatne trenutke koje
sam proveo sa otpravnikom poslova srpske ambasade, Draganom Todorovićem.
Ambasada je na lepom mestu blizu centra grada, Dragan je uradio sve što treba
da bi što pre počela da funkcioniše. Ostaje da naša država odredi ambasadora i prvu
ekipu diplomata i da počnu da rade. Jedinstvena je to šansa da odnosi sa
Saudijskom Arabijom krene od nule. Šansu smo dobili zahvaljući poseti
potpredsednika vlade, Rasima Ljajića,
koji je bio primljen na najvišem nivou. Sada bi trebalo dovesti mlade i
ambiciozne diplomate sa barem nešto znanja o zemlji, Arapima, islamu,
saudijskim specifičnostima i načinu kako se ovde otvaraju prilike za biznis. Moram
priznati da sam ponešto skeptičan o spremnosti naše zemlje da stvara takve
prilike.
Naša šund "sredstva informisanja" su Rasimov odlazak na umru gotovo
ismejavali kao da je Rasim kao musliman išao u Meku da se ulizuje Saudijcima.
Kao što ismevaju Vučića zbog njegovih odnosa sa vladajućom familijom Abu
Dabija. Umesto da gledamo i grabimo prilike za pravljenje kakvog dobrog posla,
mi ismevamo šejkove i čitavu arapsku kulturu. Ne bih to razumeo ni prihvatio ni
das mo ne znam koliko bogati pa nam ne treba niko i ništa.
Ne znate šta je UMRA? Malo pojednostavljeno
rečeno radi se hodočašćenju Meke u bilo koje godine, što će reći ne mora baš
biti za vreme meseca hadžiluka. Tom prilikom hodočasnici obave Tavaf, Sa’i i
Taksir.
Tavaf se sastoji od kruženja oko Kabe sedam puta u smeru suprotnom od
kazaljke na satu. Muškarci prva tri kruga idu užurbanim korakom, a ostala četri
ležernije.
Sa’i je brzo hodanje sedam puta između dva brda po imenu Safa i
Marvah. Na taj način se podsećaju kako je Abrahamova žena Hedžar panično
tražila vodu da bi napojila bebu Ismaila. A nervozna beba je tako lupala svojim
stopalima o zemlju da se na tom mestu odjednom pojavio izvor I potekla voda.
Izvor je naravno Zemzem i za muslimane nema blagoslovenije vode, a biti tamo I
ne piti Zemzem vode i ne poneti sa sobom koju bočicu dođe vam kao da niste ni
bili u Meki.
Taksir je odsecanje kose, tj. jednog pramena.
Sedimo Dragan i ja u nekom turskom
restoranu, ručamo i pričamo o raznim svojim iskustvima (kolege smo arabisti) i
žalimo što jedna tako velika kultura kod nas bude viđena paušalno politički
kroz mučne problem koje čitav islamski svet ima sa verskim ekstremizmom bio on
sunitski ili šiitski obojen.
Dragan se prihvatio posla – sam u lepom
zdanju ambasade. On je otpravnik poslova, sopstveni vozač I kurir, baštovan I
električar, čovek koji održava odnose i bori sa svim stvarima kao da je ambasada
u punom sastavu. Neće moći tako dugo, a glupo bi bilo da na otvorena vrata nema
ko da uđe. Kada se vratim u Beograd moram nekako videti sa ovima na vlasti da
se stvari pokrenu.
= 0 =
Vraćajući se onim čudesnim vozom iz Rijada
za Dammam, uzmem malo da prekratim vreme čitajući novine.
''
Policija u Medini uhapsila čoveka koji je
ukrao zlatne zube u nekoj radionici za pravljenje veštačkih zuba u vrednosti od
oko 80.000 dolara. Neki pukovnik, glasnogovornik medinske policije je ispričao
kako su pratili osumnjičenog koji im je u nekoliko navrata izmakao. Posle
saslušanja on je odao glavnog organizatora pljačke, nekog nesaudijskog Arapina.
I njega su skembali ali su im tri preostala lopova pobegli za Rijad.
‘’
Jedan čovek ostao bez glave nakon brzog i efikasnog
suđenja zbog ubistva jednog saplemenika.
‘’
Jedna žena i njen muž (oboje Saudijci) zbrisali iz Saudije
nakon što su preko nekoliko banaka izvukli pare od nekoliko investitora za
nepostojeće projekte, falsifikujući papire i praveći vrlo privlačne ugovore.
‘’
Pogubljena jedna služavka koja je sekirom
ubila svoju gazdaricu kada je ova otkrila da joj ova krade novac.
‘’
U Džedi zatvoreno 20-tak punionica plinskih
boca za domaćinstvo jer vlasnici punionica nisu zamenili merne instrumente
kojima se nedvosmisleno dokazuje koliko su gasa ubacili u boce.
Kao čovek koji se bavio sličnim poslom u
Srbiji uzmem da proučim problem.
Ranije punjenje boca bilo je praženo
nekakvim merenjem koje nije ostavljalo pisanog traga. Kupci su se žalili da
dobijaju manje gasa nego što su platili. Ispostavilo se das u radnici na
punionici potkradali gazdu i naplaćivali bocu kao da je puna a tako
prijavljivali gazdi. Gazde su primenili automatske vage koje ostavljaju trag u
pogledu količine. Radnici, naravno stranci, ostadoše bez dodatnog izvora
prihoda. A pošto su inače bili slabo plaćeni, mnogi napustiše taj posao i gazde ostadoše bez radnika. Pošto Saudijci neće da rade teže fizičke poslove,
vlasnici punionica nađoše se u dvostrukom problem: nemaju radnike a država počela da ih kontroliše.
‘’
U Katifu, Istočna provincija (oblast u
kojoj živim), uhapšena banda švercera
alkoholom. U improvizovanoj punionici pronađeno 202 boce pića, puno praznih
boca i nalepnica za flaše, staklena i plastična ambalaža raznih veličina,
sprava za čepljenje boca. Uhapšeno 8 Saudijaca i 4 Nepalca.
‘’
Država pokrenula akciju protiv lažnih
firmi. Pojava koja je dobila naziv “tasattur” nastaje kada neki Saudijac dobije
dozvolu da otvori neku prodavnicu a u stvari čitav posao, investicije, radnici
i sve ostalo čine stranci koji krše zakon koji im dozvoljava da rade samo one
poslove za koje su kvalifikovani po radnim dozvolama i boravišnim vizama. Tj.
ako ste npr. Inženjer hemije i kao takav ušli u ovu zemlju, ne možete se baviti
npr. trgovinom začina. Zvanične procene kažu da ima oko 200.000 tasattur
slučajeva. Strani radnici koji se uhvate da rade nešto za šta nisu prijavljeni
biće deportovani a Saudijci koji sui m omogućili da rade tassatur (naravno,
Saudijac ne radi za manje od 10% vrednosti posla) biće novčano kažnjeni.
Kad sam već kod stranih radnika, jako je
velik broj ilegalnih radnika. Pitao sam se kako ulaze u zemlju poznatu po veoma
strogim pravilima oko dobijanja viza. Odgovor je jednostavan: Svaki musliman
lako dobije vize za obavljanje umre. Za to mu ne treba ni pozivno pismo ni
sponzor. Važno je da uđe u zemlju. Onda radi ilegalno, poslodavci vole
neoporezovanu dobit (priča je ista za Meksikance u SAD). Ilegalac godinama radi i sakriva se od policije, sakuplja marljivo novac i živi kao stoka (setite se
naših gastarbajtera u Nemačkoj 70-tih godina prošlog veka), a kada ga policija
uhvati, kazni ga novčano i deportuje. Nešto crkavice ipak ostaje a to zna da
bude malo bogatstvo u nekom Bangladešu, Indoneziji, Filipinima, Pakistanu…
= 0 =
Uz datule i arapski kafu sa kardamomom
pričam se jednim Saudijcem, učiteljem iz Dammama. Priča mi kako devojčice u
jednom ženskom razredu prate koreanske TV sapunice za tinejdžerke i jedna drugu
zovu koreanskim imenima junakinja. Kaže da se čudio koliko su mirne tokom
časova dok nije otkrio da gotovo sve imaju I-podove ispod klupe I marljivo
razmenjuju poruke.
Nakon haotičnog Rijada, dolazak u urabnistički sređen Dammam doživljavam kao dolazak kući. Poznate zgrade, poznate ulice. Koliko čovek voli da dođe u poznato.
Нема коментара:
Постави коментар