четвртак, 22. јануар 2015.

Od Prtizla do piva u Bahrejnu 2. Rabiu'l II 1436. H.


     Sedimo jednog petka uveče moj novostečeni prijatelj Thawwab, inače IT inženjer u penziji, u njegovoj kući u AlKhobaru (deo Dammama u kome živim i radim) i pričamo o predislamskoj poeziji. Thawwab je retko obrazovan čovek koji, za razliku od velike većine drugih Saudijaca, zna nešto o slavnoj tradiciji arapskog pesništva pre i posla početka islama. Raspravljamo tako nas dvojica zašto se predislamski period obuhvata opštim nazivom Džahilija. Mnogi to prevode kao „Doba neznanja“ što bi bio prilično bukvalan prevod. Smisao bi bio u tome da se sa  nastupom islama ušlo u vreme „jedne prave i istinske Knjige“ što je dakle prekid sa neznanjem o jednoboštvu, tj. raskid sa prevladavajućim politeizmom i mnogobrojnim idolima koje su štovala arapska plemena do početka 7. veka, tj. vremena kada je za kratko vreme Muhamed uspeo da utera veru u jednog Boga, zvanog Allah. Thawwab je mnogo skloniji, a i sam sam mu se u tome pridružio, da bi termin „Džahilija“ pre trebalo objašnjavati kao period divljaštva podrazumevajući pri tome da su ljudi tog perioda bili borbeni, častoljubivi, ponosni, vatreni, žestoki, puni čojstva i junaštva kako bi mi nazvali neke druge nama bliske narode, tj. narod.
Usred rasprave u Thawwabovu sobu (usput budi rečeno sređenu kao kabina svemirskog broda, jer se Thawwab i dalje bavi neki informatičkim čudima, onako za svoju zabavu, a prikazao mi je i neku aplikaciju za mobilni za kartašku igricu preko interneta) u sobu uđe njegov srednji sin koji je rođen u Americi gde se Thawwab dosta dugo radio i koji priča engleski bez ikakva akcenta po kome se prepoznaju Arapi. Nakon inicijalnog šoka da neki strani belac govori arapski, onaj kakav se uči u školama, sledio je još veći šok kada je čuo našu raspravu o Džahiliji. Taman smo razgovarali o predislamskom pesniku po imenu pod kojim ga malo ko zna Sabit Ibn Džabir, a mnogo poznatiji kao Ta'abbata Šarran, koji je nadimak kod nas umešno preveden kao Prtizlo, tj. Neko ko je pod mišku zgrbio zlo. Nadimak se odnosi na događaj kada je radi osvete pod mišku stavio koplje i krenuo nekome da se osveti, pa majka videvši ga da ode sa kopljem sav odlučan upita drugog sina: Šta to bi sa Sabitom? A brat odgovori: Uprtio je zlo. Ta'abbata Šarran.
Malo je od njegove poezije ostalo, umro je oko 540, dakle pre nego se Muhamed rodio, i možda bi baš ovih par stihova najbolje okarakterisalo Džahiliju:
Hajde da vam pričam, koje mladost resi,
U Rehabitanu šta se meni desi

Demona sam sreo što po stepi luta
Ko sinija ravnoj od kamena ljuta

Ja rekoh mu: oba smo od puta umorni
Saputniče daj mi da glavu priklonim

Al odjednom na me žestoko navali
Jemenska sablja moja na zemlju ga svali

Udarih ga bez milosti i on pade
Nepokretan, preklan od grudi do brade.
      (prevod mog profesora Voje Simića).

Thawwabov sin, inače 24-25, drži časove engleskog nekim saudijskim menadžerima, upita nas što njegovu generaciju u školi nisu učili o tim stvarima iz njihove rane istorije. Tu se malo dotakasmo osetljive teme o vremenu pre islama. Sadašnja saudijska doktrina vere nije blagonaklona obrađivanju tema o vremenu pre islama, pogotovo ako bi se štogod od tradicije kosilo sa islamom. A toga je bogme bilo u povećim količinama i pre i po nastanku islama. Na trgovačkim sajmovima gde su se karavane sretale i razmenjivale razna razmenska blaga, našlo se i vina, i žena i raznog bogohuljenja. Današnji čistunci bi to rado izbrisali ali je suviše pisanih tragova i legendi koji se ne daju skloniti.
Kad pomenuh da su se u Meki velike rasprave vodile o kvalitetu vina i razlikama između persijskih vina i onih iz Damaska, mlađahni sin razgolači oči od ljubopitljivosti i iznenađenja.
A što se čudiš? Znaš i sam koliki ljudi četvrtkom i petkom navale preko mosta za Bahrejn gde ima dosta alkohola i ponekog drugog zabranjenog blaga.

Zaista, valja videti gužvu na mostu između Dammama i Bahrejna u četvrtak, pred vikend (petkom se uobičajeno ne radi, a od skora vlada je proglasila da državne službe ne rade i subotom). Most je sam po sebi čudo, ide preko mora nekih 20 km. Evo, nađoh i neku sliku.


Ja jednom krenuh za Bahrejn, ali se vratih sa pola mosta jer mi moj pasoš i neodgovarajuća viza ne dozvoljavahu da uđem u Bahrejn. Moj me domaćin vratio, ali je ipak otišao sa još nekim drugom i naravno da me zvao iz nekog hotela uživajući u prohlađenom pivu i kubanskim cigarama. 



Нема коментара:

Постави коментар