Vi imate Mek, mi imamo tvrd - 6. Rabiu'l II, 1436. H.

Pratim ovih dana kako se u arapskom prate zbivanja oko smaknuća francuskih karikaturista. Novinari i komentatori se sve više trude da zadrže svoj stav da je nedozvoljivo izrugivati se Božjem poslaniku ali i da niko zbog toga nema pravo da ubije izrugivača. Reklo bi se da je to napredak u odnosu na primer na fatvu kojom je Homeini osudio na smrt Salmana Ruždija zbog “Satanskih stihova” i oslobodio svake odgovornosti pred zakonom i Bogom onog ko ga ubije.  Istovremeno prate se ulični protesti muslimana od Indonezije do Nigera u kojima ima i mrtvih i spaljenih hrišćanskih crkvi i uništavanja imovine.

Meni je zapao za oko javni komentar najprominentnijeg islamskog univerzitetskog centra Al Azhar iz Kaira kojim se staloženim jezikom  govori o razlikama o postojanju sloboda izražavanja kao i o pravu onih koji su uvređeni onom slobodom izražavanja koja napada njihova religiozna opredellenja, osećanja, tradiciju i dogme.  Ono što mi se učinilo interesantnim je jasna osuda ubica koji govore u ime Islama i oduzimaju ljudske živote. A najviše me dojmilo što pozivaju muslimane u svetu da ignorišu časopise tipa “Charlie Hebdo” i uzdignu se iznad uvreda.

Na društvenim mrežama sam pak naišao na poziv za bojkot francuske robe. Par hiljada ljudi “lajkovalo” je pomenutu inicijativu i ušlo u razradu detalja: gde ima koja francuska roba na policama supermarketa. Neki su tražili i zatvaranje lanca supermarket “Carefour” a mnoge prodavnice sa francuskom robom su robu brzo sklonili da ne izaziva gnjev i javno izrekle stavove tipa “Naša prodavnica je saudijska a ne francuska, a roba francuskog porekla čini samo 5% našeg asortimana”. Tako se nekako izjašnjavao i beogradski Mekdonald kada su par navrata pri izlivu uličnog antiamerikanizma stradala stakla i razbucan nameštaj. Sećate se natpisa na Mekdonaldsu u Deligradskoj: Mi imamo tvrd, vi imate Mek.

Saudijci se bojkota jamačno neće držati. Suviše su veliki konformisti i oportunisti. Uostalom setite se bojkota slovenačke robe u Srbiji. Doduše, s kraja 80-tih godina prošlog veka to je bila jaka politička poruka pred raspad Jugoslavije. Kojih desetak godina kasnije kada je Merkator otvorio svoj prvi supermarket u mom komšiluku došlo je do pravog stambeda potrošača na slovenačku robu.  

Ipak, za svaki slučaj, Holand je požurio u Rijad da očuva francuske proizvode na policama, a koliko čitam i Obama će skratiti posetu Indiju i doleteti da Mekdonald ostane celih prozora.

0 =

Često se u raspravama o odnosu islama i hrišćanstva upotrebljava jedan jak argument: Saudijci stalno insistiraju na gradnji džamija svuda u svetu gde ima makar kolika islamska zajednica a ne dozvoljavaju da se izgradi niti jedna crkva hrišćanska (ili neka druga) iako među 10 miliona stranih radnika I njihovih porodica ima sigurno million hrišćana. Da, zaista je tako. Mi, sa “ovih naših prostora” znamo koliko su para Saudijci potrošili gradeći džamije po Bosni, Kosovu, Albaniji i Makedoniji. Istovremeno, Saudijci jasno kažu da je svako javno ili simboličko izražavanje verskih osećanja drugih religijskih zajednica zabranjeno i kažnjivo. Ndemojte slučajno da vam se desi das a sobom na put u Saudiju ponesete Bibliju ili nosite lančić sa vidljivim krstom.  Skorije sam čitao da su se u nekoj bolnici, u kojoj je mnogo medicinskih radnika sa Filipina, hrišćani okupili za Božić hoteći da ga nekako obeleže. Bolnička uprava se pravila da to ne vidi ali se uvek nađe neki cinkaroš ili verski čistunac pa je okupljane prijavio “tamo gde treba”. Problem je nekako izglađen posredovanjem ambasade Filipina. Ali je činjenica da je nakon toga duže vremena bilo zabranjeno zapošljavanje Filipinaca. A tu je onda nastupio pokojni Kralj.

 Foilipnci u člancima, koje marljivo prenose saudijske novine, hvale počivšeg kralja Abdullaha kao plemenitog čoveka koji se jako založio da se filipinskoj zajednici od 1 milion ljudi u Saudijskoj Arabiji omogući da se osećaju “kao kod kuće”. Ovo “kao kod kuće” ja sam stavio u navodnike jer ne znam koji je stepen ugnjetenosti Filipinaca u rodnoj zemlji i razlikuje li se taj stepen od onog u Saudiji. Posebno se ističe kako je Kralj oprostom oslobodio nekoliko filipinskih zatvorenika osuđenih na smrt ili duge vremenske kazne i kako se založio da filipinski radnici  imaju plaću veću od 400 dolara mesečno, pravo na slobodan dan u nedelji, slobodno vreme tokom radnog dana te plaćen godišnji odmor.

= 0 =

Sad se setih da jedna hrišćanska crkva u Saudiji ipak postoji.  Ona spada u ostatke 5 najstarijih hrišćanskih crkvi u svetu. Nalazi se u gradiću Džubejli, vrlo blizu mog Dammama, koji je verovatno najveći čisto industrijski grad na svetu sa nekih 500 000 stanovnika. Sagrađena je u 4. Veku naše ere a ruševine otkrivene 1986.

Ruševine nisu na spisku turističkih atrakcija jer vlast ne dozvoljava da se posećuju niti je dozvolila arheološkim ekipama da je restauriraju. Istina, nisu ih porušili jer se ipak u poslednje vreme sve češće govori o historiji poluostrva pre Islama i historijskom nasleđu. Stidljivo doduše, ali ipak.

Hrišćana i Jevreja je na Arabijskom poluostrvu pre Islama bilo u znatnom broju (čak i u Meki i Medini) a neka značajnija beduinska plemena (Taglib i Tamim) su prihvatila hrišćanstvo davnih dana ali i podržala Muhameda pa im je on dozvolio da opstanu i prakticiraju svoju veru. Narastanjem islamske države kodifikovana su prava nemuslimana u islamskim zemljama i poznato je da su porodice plaćale đizju (glavarinu = namet po glavi odraslog, za vojsku sposobnog, čoveka) ali su bili oslobođeni plaćanja zekata. Tom temom inače ne vole da se bave naši istoričari i popovi jer im nije prijatna činjenica da je raja pod Turcima uživala često manje namete nego pod svojim srpskim ili drugim vlastelinima i islamska vlast nije se mešala u njihov društveni život.