Danas sam ne znam kako natrapao na You Tubu
na film BLOWUP Mikelanđela Antonionija, snimljen 1966. Jako me interesiralo da
li ću biti impresioniran filmom kao davne 69 kada sam ga gledao u karlovačkom
bioskopu „Edison“. Čuvena zgrada „Edisona“ je priča sama za sebe i njome ću se
pozabaviti u nekoj od priča vezanih za Karlovac – grad mog porekla i
mladosti.
Te 69. imao sam 17 godina i ono što pamtim o filmu je utisak o postojanju erotski slobodnog sveta nesputanog konvencijama.
Zanemarujem priču o poznatom fotografu koji je igrom slučajnosti snimio
fotografiju na kojoj se, uvećanjem (dakle blowup) u nekom parku nađe ubijena
osoba. Dalje ide zaplet... Nevažno za ovu priču iako je majstorski odrađeno.
Utisak o Londonu koji se oslobađao stega
viktorijanskog morala opet je okupirala moju pažnju. Posebno mi ju u pamćenju
ostala scena sa nekoliko devojaka u studiju fotografa koje su se ponašale
šiparički slobodno. U ono vrijeme, 69.te dakle, to je za mene nosilo snažan
erotski naboj. I sada je tako, ako bismo estetički gledano, sve proglasili za
bezinteresno sviđanje.
U grupi tih tinejdžerki bila je jedna
mršava plavušica koju je glumila 20.to godišnja Jane Birkin.
xxx
Te iste godine kada sam gledao film,
Birkinova je nakon jednog neuspelog braka, sa svojom ćerkicom došla u Pariz na
snimanje nekog filma i da vidi ima li u Parizu e vrste slobode za kojom je
čeznula. Tu je upoznala Serge Gainsbourga, 20 godina starijeg od nje.
Narednih
10 godina njihovog zajedničkog života bilo je predmet ogovaranja i pisanja sve
vrste štampe. Svađe, javni ispadi, javno ljubljenje, beskrajne žurke i život na
granici i preko granice provokacije.
xx
Te iste godine Serge je snimio svoju
verovatno najčuveniju pesmu. Je t'aime ... moi non plus. Nema nas iz tih godina
koji se ne sećamo te pesme i uzdisanja Jane Birkin koje je bilo uzrokom zabrane
te pesme u mnogim evropskim zemljama. Ono što sam tek danas saznao (ah taj
internet!) jeste da je tu pesmu Serge snimio još 1967. ali sa Briggitte Bardot ?!.
Potrudih se da nađem verziju sa Briggitte. Poslušajte https://www.youtube.com/watch?v=F2XA5gMPc8Y
a kasnije i verziju sa Jane.
Sami procenite ima li razlike. Verzija sa
Briggitte je objavljena tek 1986. U međuvremenu Serge i Jane su poharali svet
svojim uzdasima i erotikom.
xxx
1971. u vrhuncu njihove slave neko je na
neki način uspeo da ih dovede u Jugoslaviju i samo zbog njih snimi film: Devetnaest
djevojaka i mornar. Partizanski, akcioni. Igrom ratnih slučajnosti 19 je
devojaka ostalo sa ranjenim partizanima i jedinim zdravim muškarcem koji treba
da ih odvede na sigurno. Zdravi muškarac je Serge, a Jane je među 19 mladih
devojaka. U distribuciju po svetu film je išao kao Ballade a Sarajevo.
Niko
nije mogao pretpostaviti kakvu baladu Sarajevu je valjalo snimiti 25 godina
kasnije.
Koga interesuje neka pogleda ovu tanušnu
priču i sa strpljenjem sačeka nešto partizanske erotike.
xxx
Priča kaže da je 1981.
u avionu Jane sedela pored direktora modne kuće Hermes koja je proizvodila
ženske torbe. Jane je odložila svoju slamnatu torbu u pregradu iznad glave ali
je iz nje odjednom sve ispalo. Svi znamo kakvih se sve čudesa može naći u
ženskoj torbi. Jane, saznavši ko joj je saputnik, požalila se da niko ne pravi
praktične ženske torbe u koje može puno toga da stane. On ju je pitao kako bi
trebala da izgleda takva torba. Ona mu je napravila crtež na kesi za
povraćanje.
Dovitljivi direktor je
dao da se izdizajnira torba šo njenom crtežu i tako je nastala čuvena Birkin
bag ili Birkinka.
xxx
Serge je umro 1991.
Jane se još jednom udala. Ima tri ćerke iz tri braka. Živi i dalje svojim
životom.
Ah, moja čežnja za
životom se nastavlja.
Ali...prekidam sa pisanjem. alarm na mom pekaču označio je da se ispekao hleb moj nasušni.
Нема коментара:
Постави коментар