Mahunasta boranija

Eh, gde je onaj buntovnik od mene! Onaj iz 70-tih prošlog veka koji je kao mladi komunista brbljivo kritikovao sve postojeće, a sada kada ima dobre razloge za kritiku ulenio se i bavi se kuvanjem.

Sećam se negde u jesen 1971. u vreme sloma mas pokreta u Hrvatskoj došao ja iz Beograda u Karlovac, beše li oko Dana republike ili Nove godine – nisam siguran, organizovan neki skup u Domu JNA na kojoj je politička zvezda u usponu, Stipe Šuvar, poslat da patijske kadrove u Karlovcu uči pameti. Tribina sa postavljanjem pitanja. Ja mlad, drčan i brbljiv, postavim neko osetljivo pitanje o nepotizmu u političkom vrhu Karlovca. Sala ućutala, imena nisam pominjao ali su svi znali na koga se misli. Šuvar nešto smandrljao i prešao na drugo pitanje. Ja uživao u neočekivanoj slavi znatiželjnih pogleda (sada mislim da sam zbog toga i postavio pitanje, još preciznije, radi jedne lepe „skojevke“ koju sam nastojao impresionirati). Partijske posledice nisam trpio. Mislim da karlovačkoj vrhušci nije bilo poznato da li uživam ičiju podršku pa su zaključili da mudro sve prećute.

Danas, kad imam svaki razlog da dobrano raspalim po kapitalističkom sistemu u kome je profit važniji od brige za javno zdravlje i dobrobit podanika države, ja se ućutao i samo u sebi podržavam razne pametne člankopisce, na Peščaniku naprimer, koji nabacuju primere nemara kapitalističke suprastrukture. Vlastima Italije je bilo važnije da Atalanta pobedi Valensiju u Milanu i da napune stadion desecima hiljada vatrenih navijača iz Bergama, koji su se žešće izljubili i izgrlili nakon što je Atalanta torpedovala Špance, nego da zabrane dolazak gledaoca na tribine. Sada se pokazuje da je taj skup egzaltiranih navijača bio biološka bomba za širenje virusa u Italiji i šire (koliko čujem bilo je budala i iz naših krajeva koji su išli na tu utakmicu). Ili kako Tramp hoće da Amerikanci kupe nekog evropskog proizvođača vakcine da bi tu vakcinu prodavali jadnom narodu, svom ili po svetu, sasvim svejedno.  Ili domaći primer perfidnih gazda (prepričavam delove teksta Maria Reljanovića  „Promena svesti“ u današnjem Peščaniku) koji teraju radnike da dođu na posao kada je ukinut gradski prevoz a oni nemaju svoj automobil, da bi im elegantno uručili otkaz zbog kašnjenja na posao jer naravno u ugovoru o radu stoji da „ako radnik kasni na posao... poslodavac ima pravo...“ Sve fino pravno pokriveno po Zakonu o radu koji su pravili poslodavci.

Sve zapadne zemlje (moguće da ima neki izuzetak, izvinjavam se na generalizaciji) kasnili su sa uvođenjem drastičnijih mera ograničeja kretanja jer su se prepali ekonomskih posledica. Brige njih za par hiljada umrlih, penzioneri su ionako teret za penzijske fondove, ali pokazalo se da virus ne razlikuje bogate od siromašnih, političare od podanika, tako da se strah za sopstvena pluća /drugim rečima - dupe) pretvorio u brigu za opstanak nacije ili naroda (kako ko razumije razliku). Cenu ekonomskog nazadovanja platiće ionako radnici. Biće ih sve više nezaposlenih. Da ne elaboriram dalje, poznato je gde to vodi.

O tempora, o mores! uzviknuo bi današnji Ciceron i pogledao me prezrivo kako  se u ovim vremenima krize iz bivšeg buntovnika pretvoram u pakosnog ilegalca koji svoje dostojanstvo misli da vrati malim prekršajima nametnute discipline.

xxx

Ajd sada malo ozbiljnije oko dileme da li u vreme teških problema sa kojima se vlast suočava pokušavajući da zaštiti svoje građane, da li, dakle, u takva vremena građanin ima pravo da kritički govori o toj istoj vlasti znajući da je ona i te kako kriva što je zdravstveni sistem u kolapsu, što je politika potisnula struku (a ta ista im je sada jako potrebna jer narod samo doktorima veruje kada govore o onome što  im struka nalaže), što nam predsednik kao patetični glumac čas preti, čas nas kao boga moli, čas kaže da masku neće nositi a onda je stavi jer stručnjaci iz Kine neće da imaju posla sa dužnosnikom koji ne poštuje mere koje je uveo.

Naravno da treba. Bez obzira što za sunovrat državne organizovanosti u vremena krize nije kriva samo ova sadašnja vlast. Jer vredi caru govoriti da je go čak i kada podastrta paževska posluga oko cara narodu (naciji) priča kako car ima divno ruho.  

xxx

I kad pravedni gnev iskalim na laptopu i uobličim ga u mudre rečenice, ja kao bivši buntovnik pređem u kuhinjum podgrijem boraniju od jučer, pripremim zelenu salatu sa rotkvicama i narežem ruski hleb.