Kur salon

BEOGRAD - Jedan od simbola turizma u Srbiji i poznato lečilište Banja Kovićača uskoro će imati obnovljeni objekat iz doba Karađorđevića, poznati Kur-salon, koji je jedno od obeležja ove banje, saopštila je Republička direkcija za imovinu.

Rekonstrukcija objekta biće izvedena u okviru realizacije programa predsednika Srbije za ravnomerni razvitak cele zemlje i u skladu sa politikom vlade i merama koje se preduzimaju obnavljaju se elitni objekti u nekoliko turističkih mesta.

Кур салон је репрезентативна грађевина у Бањи Ковиљачи, подигнута 1932. године. Од почетка је грађен за забаву бањских гостију и тадашњих богаташа и као такав до данас је сачувао дух прошлих времена и раскошних балова.

Зграду је подигао, као ретко архитектонско здање, краљ Александар I Карађорђевић. Грађена је по узору на бечки Кур салон,

али је за разлику од њега, где је у почетку било дозвољено само лечење (на француском „кура-лечење”) и пијење лековите воде, Кур салон у Бањи Ковиљачи био од свог отварања предодређен за забаву. Зграда се састоји од свечане сале - плесне дворане са 450 места,

ресторан сале са 220 места, пансион сале са 150 места, два овална и два округла салона, две летње терасе и пространи паркинг.

·         Овде је отворена прва коцкарница на Балкану.

·         Одржан је први избор за мис Југославије.

·         Музичари су плаћали да би свирали у Кур салону.

·         Краљ Петар II Карађорђевић је након априлског бомбардовања овде прогласио мобилизацију.

Xxx

Januar 1973. Od socijalnog sam dobio mesec dana banje (shvatićete posle zašto sam tražio i dobio produženje još  naredni mesec iako što se tiče glavne boljke /diskus hernije koju sam na kraju morao operativno srediti u jesen 1974/ nije bilo veće fajde). U Banji Koviljači se nalazio Zavod za rehabilitaciju smešten u dve predratne zgrade – vile koje mislim da su se zvale Hercegovina i Dalmacija.

 Smeštene u divnom parku na čijem je suprotnom kraju bio Kur salon. 

Osnov banjskog lečenja je bio neki topao izvor lekovite vode. Ne znam kakvog sastava, ali je bila topla.

Pacijenti uglavnom stariji ljudi na rehabilitaciji posle traumatskih povreda i dugotrajnih lečenja. I kako to biva nađe se poneko mlađi. Da opsluži starije i da pravi sprdačinu. 

Tako se formirasmo nas Trojica. Jedan dobrodušni debeljuca od recimo 30 godina. Mislim da je imao neke problem sa kukovima. Jedan Bosanac, musliman, grbav i poguren i veoma privržen dobroj kapljici. On je možda bio i blizu 40. I jedan šlampavi momak od 21 godinu. Nekako se podesilo da je svako od nas imao nešto novca pa smo tako jednom nedeljno išli u Kur salon. Tada se pričalo da naziv potiče od “Kultura – Umetnost – Rekreacija”  ali nama je ono KUR mnogo više asociralo na nedovršenu imenicu koja označava baš to na šta ste pomislili.

xxx

Svirali su se narodnjaci ali nisu mogli da sviraju kojekakvi početnici.

Jedne večeri beše osobito veselo. Kur salon pun. Nas trojica za “svojim” stolom.

Neki lokalni momci se napiše pred ponoć kada obično prokulja iz ljudi nešto zapreteno i zavijeno u podsvesti pa svašta pada na pamet. Tako su momci tražili od muzičara da zasviraju o vojvodi Sinđeliću. Muzičari su bežali od tada zabranjenih nacionalističkih pesama kao đavo od krsta. Šta su muzičari upornije odbijali to su momci bili agresivniji. Na kraju videvši da muzičari ne popuštaju, uzeše momci sami da zapevaju. Iz sveg glasa.

Oj vojvodo Sinđeliću,
Srpski sine od Resave ravne,
Ti si znao Srbina zakleti,
Kako treba za slobodu mreti.

Puče puška, boj se bije,
A Sinđelić ljutu bitku bije,
Ljutu bitku bije za slobodu,
Za slobodu srpskome narodu.

Kelneri se snebivaju, nemoćni šef sale prišao momcima, kumio i molio da prestanu. Ma kakvi. Neki gosti tražiše da se zove milicija. (Tada organ reda još nije bio policija).

“Nemojte ljudi, zatvoriće lokal.” Vajkao se šef sale sa uskom trakom brčića iznad tanke gornje usne.

Momci stadoše negde na pola pesme, pofalio im tekst. Šef sale odahnu.

A onda se iz drugog ćoška čulo

Ustani Bane, Hrvatska te zove, zove,
Ustani Bane Jelačiću.

To sam se ja drao onako alkoholisan i potaknut ko zna kakvom glupošću da jedan nacionalizam ismejem drugim. Sala je utihnula a i ja jer ni ja nisam znao dalje.

Svi su gledali u našem pravcu a ja sam se blesavo osmehivao. Nešto kao Andrićev Ćorkan.

Lokalni Sinđelići krenuše ka našem stolu. Šef sale se ubaci ispred njih kao da može da ih zaustavi.

“Nemojte ljudi ako boga znate.”

Džabe.

Lokalni momci behu pojači fizički radnici (ne bih se kladio da li ih je bilo trojica ili više) a mi kljakavi, pogureni i neujednačene građe. Sve mene gledaju, a ja potpuno neiskusan što se bilo kakve tučnjave tiče. A dobra meta, onako visok i štrakljav. Moj dobrodušni debeljuca pokušao ih je smiriti. Kao sve je to šala, ništa ozbiljno. Zajebancija. Jedan je pokušao da ga odgura i dođe do mene koji sam već bio u povlačenju. Moj dobrodušni kompanjon pokazao se pouzdanim drugarom i nije dao da ga guraju. Nastade guranje. Mali Bosanac  ohrabren vinom  ne da na sebe. Ja šta ću, pridružim se, nema uzmicanja. Ali sva trojica u povlačenju. Padne tu neka pretnja, neki promašeni udarac, guranje i glasne pretnje. Kada se časno dohvatismo ulaza, jedan od njih dohvati neku stolicu i hitnu ga  ka nama ali prilično neprecizno. Ode jedno veliko ogledalo do samog ulaza. Tu nastade neka pauza  jer je nastala šteta koja se ne može poreći. Nas trojica se izvukosmo za to vreme i uhvatismo petama vetar do naše spasonosne Hercegovine. Tu naiđosmo na zatvorena vrata jer je revnosna portirka zaključavala u 22.

 Dva objekta Hercegovinu i Dalmaciju spajala je neka velika terasa. Mi se popesmo na terasu do koje su na oba objekta bili prozori soba dovoljno niski da se mogu spolja savladati. Bosanac je imao sobu na tom nivou i plan je bio da ostavi pritvoren prozor (prisetite se bio je januar, sneg, led i hladnoća) pa da se tu provučemo u planiranom kasnom povratku. Naiđosmo na pritvoren prozor, koga razmaknusmo i onako u polumraku počesmo jedan po jedan da prekoračujemo sims.

Pogrešismo sobu. Soba beše ženska a u njoj tog dana smeštena neka žena podmaklih godina koja je preživela saobraćajku sa puno raznih preloma. I fiks idejom da je muž hteo da je ubije.

Ali o tome sutra.  Prekrdaših danas.