Fikus

Na šestom spratu ulaza u kojem stanujem godinama se u uglu pored prozora, na okretu prema stepenicama, nastanio jedan fikus. Živim na Medakoviću već, ili tek, dve i po godine u ulazu koji, po brojevima iznad stanova, ima ne manje od 80 stanova u zgradi neobično izlomljenih linija. Hoću da kažem, da sam u ulazu, sem par najbližih komšija na spratu, i još ponekog, upoznao srazmerno malo ljudi. Otprilike u rangu: Dobar dan komšija – dok se čeka parni ili neparni lift.

Najviše sam upoznao biljni svet koji nekako opstaje između spratova i koje manje ili više brižno održavaju vlasnici sada učaureni i svoj svetli vilajer nametnutim odlukama izolacije odvojen od tamnog vilajeta u kome hara pokora smešnog virusa.

Od svih biljaka u šetnji niz-uz stepenice najviše me oduševljava fikus sa 6 sprata.

xxx

Moja je majka za svog života gajila nekoliko fikusa. Kako nikada nisam imao naročitu sklonost ka kućnom bilju, jedna od mrskijih obaveza bila je da par puta godišnje vlažnom krpom obrišem listove fikusa od u međuvremenu nataložene prašine. I da ih posle pažljivo prebrišem suvom krpom. Pri tome je majka veoma vodila računa da se prema listovima odnosim kao prema živim bićima i da na svaki način gledam da im ugodim. Ni iskošenim pogledom nisam smeo da im se obratim. O majčinom večernjem tepanju pri zalevanju i da ne govorim.

Fikus je bezgraničnu ljubav moje majke uzvraćao divnim napredovanjem i pomamnim rastom zahvalne biljke.

Kada je majka umrla, fikus je umro ubrzo iza nje. Ja bih rekao da se on mnogo vezao za nju i sva pažnja moje supruge i mene nije moglo da nadomesti ljubav kojom je bio obasipan.

xxx

Fikus na 6. spratu mog ulaza uživa sličnu brigu i razvio se u prilično upečatljivo biće. Svaki puta kada se spuštam obilazim ga vodeći računa da ga ne okrznem. Sve nešto mislim da bi me nekako ošamario (makar blago) nekim od onih dobro zaobljenih listova. Kao ukor nebrižnom skrbniku davno presahlog rođaka.

xxx

Mom omiljenom fikusu na 6. spratu ja sam  nadenuo ime: Brnabić.

xxx

Kad je onomad iznebuha jedna neupadljiva tehnokratkinja rukopomazana za predsednika vlade bio sam iznenađen, donekle ugodno obradovan i prilično dobronamerno zadovoljan.

Iznenađen? Nisam verovao da će Vođa nam imati tolika mu..  da za predsednika vlade postavi ženu. Pri tome žena koja se otvoreno izjašnjava kao lezbejka. Dakle osobu koju sigurno 90% njegove partije ne bi pozvalo ni na slavu a nekmoli je slušali kao izvršnog direktora volje Njegovog prevashodstva države Srbije.

Obradovan ugodno? Naravno. Prijalo mi je da vidim sve one naprednjačke ljudine (odnosi se to i na žene)  željnih vlasti i slasti kako moraju slušati jednu nekako krhku nenakinđurenu ženu činovnički bezbojno obučenu sa govorom šalterskog birokrate.

Dobronamerno zadovoljan? Premda je u ekspozeu prilikom predstavljanja vlade u tzv. skupštini odmah nedvosmisleno  rekla da politiku države vodi nenadležni predsednik, nekako mi se dopalo što je par smislenih rečenica rekla o stvarima koje treba urediti u državi a nisu „Kosovo“, „nacionalni interesi Srbije i Srba po vascelom svetu“, „procesi evropske integracije“ i par nedosanjanih snova. Dakle, pričala je o digitalnoj ekonomiji, racionalizaciji državnog aparata, čak mi se čini da je i o ekologiji znala više od Šećerovskog, jednog predsedničkog kandidata za Slobina vakta.

Ok, žena je fikus, ali valjda će nešto korisno napraviti.

xxx

Došao je trenutak da se izvinem svim mojim drugarima kojima sam gore pomenute prednosti imenovanog vezira (vezirkinje?)  smatrao stvarnim.

Mea culpa, mea maxima culpa.

Ali dodajte tome i drugu latinsku sentencu za sopstveno izvlačenje.

Errare humanum est.

xxx

Danas u „Danasu“ vidim Koraksovu karikaturu koja je direktan povod za ovaj današnji tekst.

Mislite li da predmet karikature razume njen smisao?

Ali o tome u sutrašnjem broju. Ponestalo mi karaktera, što bi kao pravdanje katkad napisao u svojoj kolumni moj godinu dana mlađi ispisnik (mal ne rekoh: isposnik) Svetislav Basara.