Pobratimstvo lica na mašrabiji

       Postoji u arapskoj urbanoj tradiciji jedan arhitektonski element – balkon – koji se zove MAŠRABIJA. Arabisti i znalci semitskih jezika će prepoznati da je izraz iz trokonsonatske osnove ŠRB iz koje se izvode mnoge reči koje označavaju “pijenje”, “piće”, “mesta gde se pije” i razne druge vrste reči od glagola do imenica i prideva. Kad malo bolje pogledate videćete da i imenica SIRUP vuče poreklo iz istog korena.

Preovladavajuće tumačenje nastanka mašrabije  vezuje se za praktične razloge. Pitku vodu kao dragocenost koju je valjalo što duže očuvati svežom trebalo je držati na hladovitom i vetrovitom mestu. Tako su graditelji na drugom spratu kuća  pravili u sklopu prozora ili ispred prozora sa vanjske strane police za odlaganje vode. Vremenom su te police izlazile iz prostorije i pretvarale se u zaklonjene balkone gde je vazda pirkalo i bivalo malo svežije. U početku da bi se hladila voda, a kasnije da bi se i ljudi za velikih žega malo domogli svežine. Da ne govorimo o tome da je često ženama to bio jedino mesto odakle su skrivene iz izrezbarenih otvora mogli posmatrati život ulice jer su se po pravilu mašrabije pravile okrenute ulici. U velikim i bogatim palačama vladara i sultana mašrabija je služila devojkama i ženama iz harema da sakrivene vide štogod spoljnog sveta. Otud u engleskom jeziku srećemo ponekad naziv “harem window”.

Mašrabija kao ime je ostalo, namena se menjala, a forma  se razvijala i poprimila mnoge umetničke oblike. Prve mašrabije se pominju u Bagdadu 12. stoleća a za neke do danas očuvane mašrabije se tvrdi da su stare više od 300-400 godina. Među najčuvenijima su mašrabije na Bejt-ul-Razzaz u Kairu.

No, pretpostavljam da će taj deo više interesovati kolege orijentaliste.

xxx

Balkone i terase smo počeli da otkrivamo i uživamo u njima ovih izolacijskih dana vanrednog stanja. Najpre su Italijani, nevoljom naterani da ne izlaze, počeli naveče u neko večernje  doba da izlaze na balkone, terase i prozore da aplaudiraju, zapevaju himnu i stare narodne pesme. Da ohrabre sebe i druge. Našlo se tu i operskih arija bilo da su na balkone izašle operske dive ili amateri. U Velikoj Britaniji se aplauzom davala i daje podrška zdravstvenim radnicima (zapažene su slike Borisa Džonsona kako, dok je bio sa blažim simptomima, aplaudira sa prozora rezidencije u Dauning stritu br. 10, kao i male dece kraljičinih unuka, ne znam kojihu redu nasleđivanja britanske krune, kako nezgrapno plješću). Takav se običaj uvrežio i kod nas u Beogradu u 8 sati.

Sa svog balkona na 7. spratu imam dobar uvid u balkone nekoliko zgrada uokolo i već znam sa kojih će se balkona i prozora začuti aplaudiranje.

 Svi tada gledamo jedni u druge, uskoro će se i dnevno svetlo produžiti do te satnice pa ćemo razaznavati lica i početi da pozdravljamo jedni druge.

Neko novo pobratimstvo ljudi u svemiru.

Ništa bez našeg dragog Tina Ujevića.

Ne boj se! nisi sam! ima i drugih nego ti
koji nepoznati od tebe žive tvojim životom.
I ono sve što ti bje, ću i što sni
gori u njima istim žarom, ljepotom i čistotom.

Ne gordi se! Tvoje misli nisu samo tvoje! One u drugima žive.
Mi smo svi prešli iste putove u mraku,
mi smo svi jednako lutali u znaku
traženja, i svima jednako se dive.

Sa svakim nešto dijeliš, i više vas ste isti.
I pamti da je tako od prastarih vremena.
I svi se ponavljamo, i veliki i čisti,
kao djeca što ne znaju još ni svojih imena.

I snagu nam, i grijehe drugi s nama dijele,
i sni su naši sami iz zajedničkog vrela.
I hrana nam je duše iz naše opće zdjele,
i sebični je pečat jedan nasred čela.

Stojimo čovjek protiv čovjeka, u znanju
da svi smo bolji, međusobni, svi skupa tmuša,
a naša krv, i poraz svih nas, u klanju,
opet je samo jedna historija duša.

Strašno je ovo reći u uho oholosti,
no vrlo srećno za očajničku sreću,
da svi smo isti u zloći i radosti,
i da nam breme kobi počiva na pleću.

Ja sam u nekom tamo neznancu, i na zvijezdi
dalekoj, raspreden, a ovdje u jednoj niti,
u cvijetu ugaslom, razbit u svijetu što jezdi,
pa kad ću ipak biti tamo u mojoj biti?

Ja sam ipak ja, svojeglav i onda kad me nema,
ja sam šiljak s vrha žrtvovan u masi;
o vasiono! Ja živim i umirem u svjema;
ja bezimeno ustrajem u braći.