Neandrtalac na Sejšelima

U jednoj spilji u Francuskoj pronađen je delić končića debljine 0,5 milimetra a dužine 6,2 milimetra. Pronađen je na nekoj kamenoj alatci i smatra se da je bio delić omotača oko drške te alatke. Procenjeno je da je končić star oko 50.000 godina u vreme kada su neandrtalci nastanjivali to područje. Končić se sastojao od 3 upletene niti. Niti potiču od vlakana sa unutrašnje strane kore breze.

Pretpostavljam das mo svi mi obrazovani na pretpostavci da su Neandrtalci vrsta ljudi koji su nastanjivali Evropu pre Homo sapiensa i da su njihove kognitivne funkcije bile dosta ispod onih koji krase Homo sapiensa, dakle vrstu kojoj i mi pripadamo.  Drugim rečima, kada je izraz “Neandrtalac” postao pogrdna oznaka za glupana nije to bilo bez tadašnjih naučnih saznanja.

Međutim, pokazuje se da smo žestoko potcenili Neandrtalca.

Ovaj tanušni končić mnogo toga kazuje.

Krenimo od breze. Dokazano je da su vlakna sa unutrašnje strane brezine kore najjača u određenom periodu godine i da su Neandrtalci tačno znali da vlakna treba skinuti baš u tom period godine. Imali su neki pojam o vremenu, poznavali su godišnja doba i dobro poznavali prirodu oko sebe.

Znali su da će upredanjem tri vlaknaste niti od ih vlakana dobiti jak konac koji neće tako lako da se prekine.

Također su znali kako da upredu tri niti na način da se ne raspredu. U tekstu iz koga kradem sve ove podatke stoji kako se to postiže ta vrsta upredenosti preplitanjem u pravcu kazaljke na satu pa onda jednim zahvatom suprotnim od toga. (Rekao bih da su moje kognitivne moći ispod neandrtalskih barem što se tkanja tiče).

Smatra se da su takvim ili sličnim koncem znali da pletu mreže, odeću i torbe  i da su ih upotrebljavali čak i pri izradi čamaca.

Ono što se do sada zna o Neandrtalcima dalje upotpunje sliku o LJUDIMA koji su bili mnogo sposobniji i organizovaniji nego što smo to mislili. Umeli su da zapale i održavaju vatru, vešto su lovili velike životinje u organizovanom lovu, sahranjivali su svoje mrtve, koristili su alat od obrađenog kamena.

Ali činjenica da su shvatili kako da iskoriste prirodne materijale i PROIZVEDU nešto što podrazumeva planiranje nekoliko različitih radnji. Znači bili su mnogo više od poimanja obične horde koja sam koristi ono što slučajno nađe u prirodi, a upotrebljava samo ono čemu vidi neposrednu korist.

Još jedan dokaz za sličnu tvrdnju o njihovoj pameti opet je vezan za brezu. Umeli su da koriste brezinu smolu da bi napravili specifičan lepak 

koga su koristili da drveni štap čvrsto povežu sa zašiljenim i obrađenim kamenom formirajući vrh koplja, kao što se vidi iz priložene rekonstrukcije. 

 Pravljenje takvog lepka podrazumeva solidna tehnološka znanja i  dobro planiranje.

xxx

Relativno skoro, sa razvojem DNK istraživanja dokazano je da u današnjim ljudskim vrstama ima određen procenat neandrtalskog porekla. Ako bi dosledno pratili logiku podrugljivosti onda bismo onaj gluplji deo sebe mogli opravdati neandrtalskim nasleđem u našim genima.

Ali, pošto današnji naučnici raznih fela dokazuju da Neandrtalci nisu bili baš tako glupi onda bi ovaj neandrtalski deo naše DNK strukture mogao predstavljati onaj kreativni deo koji ima potencijala da nas izvuče iz gluposti kojima smo tako skloni.

Tako da računam da će neandrtalac u nama razmišljati kako da iskoristi prirodu oko sebe a da joj ne naudi  i napravi npr. vakcinu protiv Komida 19, a homo sapiens će nastaviti da se ponaša nerazumno  i tu istu prirodu da uništava.

xxx

Finis coronat opus. Rekao je stari dobri Ovidije.

Konac delo krasi.

Zgodne li slučajnosti. U čuvenoj izreci zatičemo i Konac i Koronu u glagolskom obliku.

Da nam nije možda lukavi Ovidije dao uputstvo kako da savladamo koronu?

Odgovor bi trebali tražiti na .... Sejšelima.

Sejšelima?

Da, da. Na delu njihovog grba stoji Ovidijeva izreka.

Istraživači rebusa i šifri pod hitno na Sejšele.  Gledajte da stignete pre nego Den Braun napiše Ovidijev kod.