понедељак, 13. април 2020.

Misa flamenca


Gledao sam danas i slušao Andrea Bočelija kako peva u praznoj katedrali u Milanu i ispred na praznom trgu. Svedeno na glas i orgulje i divno urađen deo sa Amazing grace. Veujem da ste pogledali i odslušali i nemam šta reći. Kod dirljivih stvari nema se šta komentarisati.
Ceo sam dan pod ustiskom jedinstene situacije i dobrog izbora pesama i njihove obrade.
Moram zlorabiti situaciju i reći poneku o tome kako doživljam bilo koju umetničku vrstu od odnosu prema religiji bez obzira na moj ateizam. Jako sam mnogo crkava, manasitra, džamija i drugih verskih objekata obišao i divio se arhitekturi i postizanju raznih efekata od jednostavnosti do veličanstvenosti npr. baš katedrale u Milanu


 ili Umajadske džamije u Damasku (koja je u preislamskom dobu bila krišćanska katedrala Jovana Krstitelja. Navodno se njegovo telo čuvalo u sarkofagu).


 Nije bilo grada u svijetu na tri kontinenta u više od 30 zemalja koje sam posetio  a da nisam svratio u lokalnu bogomolju bila ona poznata kao turistička meka (gore pobrojane, pa Aja Sofija, a šta tek reći o Sagrada familia)


 ili je bila mala, lokalna džamija u kraju u Saudijskoj Arabiji gde idem poslednjih 5-6 godina.
Divim se ljudskim rukama i umovima koji su ideju uzvišenosti prenosili u objekte. Uzvišenosti ili samo namere da se skromno obeleži prostor gde se vernici mogu okupiti.

U jednoj katedrali u Pragu (zaboravih ime a mrzi me da kopam po internetu) išao sam na jutarnju, nedeljnu misu da slušam neverovatno obuzimajuće orgulje.

U arapskim zemljama volim da slušam mujezinov poziv na molitvu.

Da ne govorim o Bahu, Hendlu ali i o crnačkim duhovnim pesmama.

I kada sam se danas nakon višednevnog izoliranja uputio po lepom vremenu na jednu ilegalnu šetnju (ne brinite, zaštitio sam sebe od drugih i druge od sebe i kretao sam po šumovitom okruženju između Medaka 2 i 3 izbegavajući ljude), uključih Beograd 2 i čuh niz kreolskih misa koje su bile otkrovenje za mene.
Na kraju, Pako Penja i njegova Misa flamenca. Morao sam da sednem, što od umora (nekretanje uzima svoj danak) što od želje da na klupi između stabala na miru odslušam kao flamenko gitara ulazi u smisao mise.


xxx

Neka je mlada majka sa ćerkicom od 4-5 godina prošla pored mene na klupi. Dete je skakalo s noge na nogu radosno što je napolju. U rukama je imala malog plišanog pandu.

Нема коментара:

Постави коментар