Pravoslavni Lidl

U 15 do 6 je počelo oblačenje.

Hoće li kiša? Neće valjda sad.

U 18.00 bio sam na vratima ulaza. Vani je već bilo nekoliko njih kojima časovnici idu malo napred.

Na trotoarima spodobe spora koraka, zamaskirane (u raznim dezenima), tu ti tamo neko sa rukavicama. Sa štapovima, pod ruku sa nekim mlađim ili pokretljivijim.  

Ulomci ulovljenih razgovora:

xxx

Nema ko da je okrene. Ćerka dolazi jednom dnevno.

Što ti ne odeš?

Kako da odem, šta ti je. Znaš da joj je sin došao iz Nemačke. Eno ga na sajmu.

xxx

Ja javila Jasminki da dođe. Izrasla mi kosa.

Koja Jasminka?

Frizerka. Radi po kućama.

xxx

Jel menjaš masku?

Šta fali ovoj.

xxx

Komšinica uključila mašinu za veš u tri jutros. Nije normalna.

Pa da prostre rano ujutro. Njena terasa gleda na istok.

xxx

Kod crkve Svetog Jovana Vladimira Lidl kopa temelje za novi objekat. O ovom interesantnom svecu nisam ništa znao pa sam pogledao u vikipediju – što i vama savetujem. Kao interesantan detalj pominjem da se na ikonama prikazuje kao svetac koji drži svoju odsečenu glavu u jednoj ruci. Takoreći, dvoglavi svetac.

Kada se Lidlov supermarket završi (piše u oktobru 2020?! – i verujem da hoće) imaćemo dva svetilišta jedno do drugog.

Jedna organizacija na morbidan način slavi kneza kao izabranika nebeskog naroda.

Druga organizacija okuplja zemaljski narod pojeći ga i hraneći za odgovarajuću protivvrednost.

Prva organizacija naplaćuje uslugu. I ne plaća porez.

Druga organizacija robu. Plaća porez.

Stomak je oporeziv, duše nisu.

xxx

19.30

Ulice se ispraznile.  Duše 65+ se vratile pod okrilje TV dnevnika.