Prvoaprilska pita

      Zidarsko „Zaječarsko“ pivo odlično je pred spavanje. Kako sve kasnije ležem zbog nemanja jutarnjih obaveza, drmnem čašu piva oko 2 po ponoći i imunološki ojačan organizam mi se zahvali dremežom koga pretvorim u zdrav san.

Mislim da prokletinja zvana mobilni telefon sa neverovatnom preciznošću zna kada ujutro podižem kapke. 5G u Huavei varijanti se očigledno instalirao u mom stanu i šalje svim relevantnim službama podatke o mojim navikama i dnevnom ritmu. Dakle, još krmeljiv sam natukao naočale i zaređao sa porukama. Velik broj prijatelja i poznanika živi na više kontinenata pa imam razne varijante Vibera, WhatsApp, Botima, Instagrama i potraje dok se pogledaju sve novije duhovitosti na temu korone. 

Kad vidi – ima SMS poruka.

Piše: Na vaš tekući račun je uplaćeno 4.000.00 RSD, raspoloživo stanje je...(nebitno). 

 Znam da bi trebala penzija ovih dana, ali, čak i kad se skine rata za kredit, trebalo bi da je iznos veći.  Osim toga, retko kad je penzija uplaćena odmah prvog u mesecu. Ops! Danas je 1. april. Neko se zaj....sa mnom. Nije, obaveštava me banka. Banka nije  sklona šalama uopšte, a prvoaprilskim najmanje. 

Razmišljam da mi nije neko od dužnika nešto uplatio. Ali to bi zaista bila prvoaprilska šala. 

Kako se normalnom čoveku tek u kupatilu javljaju dobre ideje ili se mozak makar razbistri, tako i ja nakon 20 sekundi sapunjanja ruku izvučem odnekud neku informaciju da država ima nameru da časti penzionere sa 4.000. Zbog virusa i ugroženosti. Zar to ne bi trebalo da bude 10. aprila?

Kad sam se vratio sa kupatilskog ritualnog pranja, opet cvrcnu SMS.

Na vaš tekući račun je uplaćeno.....(ista prepoznatljiva rečenica i isti iznos penzije)

Oho, šta je ovo danas! Nisam skorije imao toliko para. Ni rata za kredit nije skinuta. Ljubazna devojka iz bančinog kol centra me pre neki dan obavestila da se rate kredita odlažu za bolja vremena. Čak mi je ponudila da mi banka donese novac na ruke. Pošto bolje od mene znaju da je nama 65+ zabranjen izlaz iz zatvora. 

+++

Svaki puta kada mi uplate penziju običavam da odem u meni omiljenu a blisku kafanu „Avenija“ na crni čaj sa mlekom i medom. Na taj način proslavim dobijanje penzije jer se redovno prijatno iznenadim kada mi, kao što ono kažu, legne penzija. Ništa od proslave na doličan način. Obučem se da bih ličio na 65- , navučem masku i rukavice i pravo do pekare „Miloš“. Raženi hleb i.... a zašto da ne, pita sa višnjama. Umesto doručka.

Pojeo sam je pre nego sam se setio da je slikam.Ova fotografija služi samo da imate prikaz njenog spiralnog izgleda. Ne, nisam uzeo čitav pleh.

xxx

Ni trovanje jutarnjom porcijom katastrofičnih vesti nije mi pokvarilo prvoaprilsko zadovoljstvo. Pun dan kojekakvih čuda!