Klaustrofobični veliki petak

U ova vremena živeti sam je svojevrsna prednost. Barem u smislu lakšeg navikavanja na okolnosti prisilnog ili samovoljnog izolovanja. Kada ste pri tome često bolovali u raznim periodima svog života, preko čestog bolničkog lečenja, naviknete se na poseban odnos prema redu koga vam je odredio neko drugi.

U bolničkoj sobi na primer, kad ste prikovani za krevet, živite dnevnim ritmom. Rano ujutro čistačica prebriše podove i očisti nahtkasne, dežurna sestra obiđe sobe pre vizite, doručak pre ili posle vizite, ručak, posete, terapije. Sve to uz nekoliko cimera u čiji ritam ulazite kao i oni u vaš. Ima tu i kukanja, hrkanja, smornih priča. Kada sam pre tri godine odstranio rak iz bešike (ne brinite, dobro sam prošao, bio je u ranoj fazi) za tri dana vezanosti za krevet (infuzija, izmokravanje koz cev) jedini oblik kakve takve privatnosti imao sam kad bih uključio laptop i, koliko god vam to zvučalo tehnički problematično, uspevao, sa svim onim cevčicama, preko interneta otići u svet van svoje muke, van bolnice, van zemlje, van Zemlje. Ko nije bio u takvoj situaciji ne može znati kako je to značajna stvar.

Možda slična značaju zatvorske šetnje od sat vremena (ili manje?) što sam također iskusio. Doduše, samo jedan dan. Nije da mi nedostaje.

Prilagodljivost je neverovatna stvar. Setićete se kad sam pre tri nedelje pisao o prvom ranojutarnjem izlasku u kupovinu (65+ only) i suočio se sa ljudima sa maskama kako vode računa da budu odmaknuti 2 metra. Jutros mi je to bila najnormalnija stvar. Kao što mi je bilo najnormalnije da unapred isplaniram šta ću kupovati obzirom na relativnu dugu potpunu zabranu izlaska do utorka ujutro.

(Zaboravio sam ipak dve stvarčice: biber i beli luk. Čega sam se setio tek posle 5 popodne kada je nastupio policijski čas. Ovih dana dakle hranim se bez jednog dragocenog začina i jedne univerzalne biljke koja isteruje vampire, kovid 19 i sve dušmane iz okolice,)

xxx

U današnjem lutanju svetom van pravougaonih i klaustrofobičnih linija 2 sobička u kojima boravim (plus balkon koji sada dobija na značaju)  naiđoh na više priča o tome kako se Zemlja i životinje odmaraju od nas ljudi i kako to izgleda svima prija.

Astronauti sa Međunarodne svemirske stanice primećuju kako im je čišća slika onih delova Zemlje koji su se skrivali ispod smoga, kanali u Veneciji su prodisali, dobili neku zaboravljenu plavičastu boju pa su se ponegde čak i ribe vratile.

 U nekim američkim državama divlje životinje počele da šetaju gradom. Kod jedne porodice koja ima kuću sa baštom počeo da navraća mrmot.

https://edition.cnn.com/videos/us/2020/04/16/philadelphia-pizza-groundhog-ns-orig.cnn/video/playlists/atv-trending-videos/

 Svaki dan prošeta njihovim travnjakom. Kako mu jedan dan ostaviše parče pice na tremu, počeo je da dolazi u određeno vreme i gleda kroz prozor vrata kada će domaćin da iznese nešto za jelo.

Najupečatljivija mi je slika lavova koji potpuno ležerno spavaju na nekom asfaltnom putu u jednom nacionalnom parku u Južnoj Africi. 

Nema turista, ceste puste. Pametne mačke zaključile da ne moraju više da se sklanjaju od ludih turista, njihovih landrovera i silnih kamera. Na rendžere i njihovo vozilo ne obraćaju pažnju. To su im drugari koje viđaju svaki dan.

Možda je to moja uobrazilja ali čini mi se da ima više ptica u mom kraju. Jeste da je proleće napokon ozelenilo svo drveće i nastupa rajsko vreme za ptice, ali izostanak dvonožnih stvorenja koji stalno miguljaju uokolo bez reda i smisla osmelio je svrake, čavke ili šta god da su (dođavola, nikako da ih razlikujem) da zavladaju prostorom. Jedino mislim da su golubovi u žešćem stresu. Danima nema već matorog čika Dače da im postrance samoposluge istrese gomile hleba negde oko 10 pre podne. Oni navikli na besplatan doručak, a njega nema. A nema ni dece iza kojih uvek ostaju makar mrvice od đevreka.

xxx

Ah moje sreće jučer kad u pekari kod „Miloša“ nađoh zadnji komad đevreka sa šunkom . 

xxx

Ah moje tuge. Tek pred slanje ovog teksta uvideh da nisam zanovio pivo. U zidarskoj dvolitri na balkonu jedva dva gutljaja. Kako da voskrsnem bez piva?