Tamjan i tamjanika - 27. mart 2012. - 9 -

Dok sam živio u Libiji često sam išao na pijace sa začinima. Kada sam imao vremena razgovarao sam sa vlasnicima radnji o pojedinim začinima za koje nikada nisam čuo. Jedno vrijeme sam prilježno bilježio te razgovore i imao ideju da ih upotrebim u nekim svojim romanesknim pokušajima. Jednu biljku sam i upotrebio za roman koji mi nedovršen stoji nad glavom (kao i mnoge druge nedovršene stvari).

Ali danas mi na um pade jedna druga zgoda. Neki radnici u jednom kampu žalili su mi se da jedan od njih strahovito hrče i da više ne znaju šta da rade sa njim. I jednom prilikom kada sam sa nekim starim prodavcem začina pričao o raznim biljkama pade mi na um da ga pitam ima li neka biljka koja pomaže čovjeku da manje hrče ako ne i da prestane. Potpuno ozbiljno, prodavac mi među prstima iz neke posude pod nos poturi suvu smolastu materiju. Arapsko ime joj je «buhur». Kad sam je pomirisao  ispade – tamjan. A starina mi reče da se tom smolastom masom namaže ispod nosa hrkača, a valja i vrat namazati. Ja sam odnio nešto tamjana tom nesretniku. Manje se sjećam da li je to nešto pomoglo, znam samo da su ga svi zezali jer je okadio cijelu sobu i od tada su ga svi zvali «Pop».

Tamjan je aromatična smola koja se dobiva iz drveta Boswellia koje raste diljem Azije i Afrike.

Većini nas je poznat iz crkvenih obreda kađenja koje se obavlja tako da se komadić bijele aromatične smole stavi na žeravicu.

Tamjan je jedan od najstarijih mirisa.

Njime se trgovalo još prije 5000 godina na Arabijskom poluotoku i u sjevernoj Africi, gdje je bio vrijedan poput zlata.

Put tamjana koji vodi od južne Arabije do Sredozemlja jedan je od najstarijih trgovačkih putova na svijetu.

Zbog svojih svojstava u Egiptu je korišten za balzamiranje mumija.

A kraljica od Sabe je u Solomonovo doba vladala krajevima južne Arabije i to baš onim dijelovima gdje se gajio tamjan. Tamjan je bio osnov njenog bogatstva i njene slave.

A sada bih nešto više o nektaru koji se zove Tamjanika a radi se o staroj pitomoj vrsti  grožđa. Ima poseban ukus i miris, kada je zrelo, ima izrazitu jaku aromu oseća se čak na nekoliko metara, odakle i naziv. Plod je tamnoljubičaste boje, zrna su skoro pravilne lopte. Zri sredinom septembra, a na zrelim zrnima pokožica puca.

Od ovog grožđa se pravi istoimeno vino. Od ploda tamjanike uglavnom se na tržištu mogu naći bela vina, ali malo je poznato da postoji i crna tamjanika.

Sorta crna tamjanika ovde je nedostižnog kvaliteta, vrednim radom, znanjem i marljivošću zaposlenih stručnjaka, uz poštovanje tradicije, pretače se u vino nedostižnog kvaliteta.

Tamjanika je pitko i harmonično vino, veoma prijatnog ukusa i mirisa i posebne slasti. Potiče od neminovnog ostatka neprevrelog šećera. Obrano i prerađeno grožđe u širi sadrži 28–30% šećera. Nakon završetka fermentacije i pretvaranja šećera u alkohol, od njega se dobija vino jačine 14–17 maligana.

Tamjanika je izuzetno jako vino neponovljivog ukusa, koje se preporučuje u umerenim količinama kao preventiva kod kardiovaskularnih i duševnih obolenja. Većini koja je ikada probala tamjaniku, ona je postala omiljeno vino. Bila je omiljeno vino i našeg najvećeg hedoniste – Josipa Broza Tita.

Svoje mjesto tamjanika je našla i u narodnoj poeziji.

Aj, berem grozdje biram tamjaniku,
oj, Zoro, Zorice
aj,
sladja dika nego tamjanika,
oj, Zoro Zorice.

Aj, volim diku, dika za mnom gine
oj,
Zoro, Zorice
aj, pa se za nas celo selo brine,
oj, Zoro, Zorice.

Aj, leti soko
nisko pa visoko
oj, Zoro, Zorice
aj, daj mi soko tvoje crno oko
oj, Zoro,
Zorice.

Aj, da sastavim plavo i garavo
oj, Zoro, Zorice. 

 Za Zoricu i društvo u ćošku.

31. mart

Citam ove tvoje pesnicke izlive, kad natrcah na Tamnjaniku. Mogu da potvrdim (i dodam poneku) sve lepote koje pruza pri degustaciji. Onomad, na mladence, kad sam te zvao, cepali smo tamnjaniku iz Zupe. Sad sam zapazio recenicu u tvom tekstu " Tamjanika je izuzetno jako vino neponovljivog ukusa, koje se preporučuje u umerenim količinama ", pa tako ispade da sam "neobavesten"  pogresno procenio te umerene kolicine. A da je jaka, jaka je. I mnooogo dobra Tamnjanika. U tom stanju setih se nekih nasih druzenja sa slicnim ishodom. A gle, sada upravo ide pesma u ponocnom programu "Aj berem grozdje, biram tamnjaniku.." Mora da me neko spijunira.
Dimizo

Dragi moj, Veliki brat. Sve vidi i čuje.
Vuki