Silvija Plat – Jutarnja pesma

Ljubav te navije kao podmazani džepni sat,

Babica te je potapšala po stopalima, i tvoj ogoljeni krik

Smestio se između čestica.

Naši glasovi odjekuju, uveličavaju naš dolazak. Nova statua.

U promaji muzeja, tvoja nagost

baca senku na našu sigurnost. Stojimo okolo uprazno kao zidovi.

Nisam ti više majka

Kada oblaci glade ogledalo da bi odrazilo njihovo sopstveno usporeno

Nestajanje pod rukom vetra.

Čitave noći tvoj dah kao noćni leptir

Treperi između spljoštenih ružičastih ruža. Budim se da bih čula:

Udaljeno more šumi mi ušima.

Jedan krik, i spotičem se o krevet, teška kao krava i rascvetana

U svojoj viktorijanskoj spavaćici.

Tvoja usta otvoreno čista kao mačja. Prozorsko okno

Beli i guta svoje bezizrazne zvezde. I sada ispituješ

Tu svoju šaku tonova;

Jasni samoglasnici dižu se poput balona.

vuksan