ZALJUBLJENOST
Citam knjigu o davnoj, tihoj ljubavi.
I svakog casa pomisljam na tebe.
U duhu,
svaki tren,
presav brijeg,
koji nas
rastavlja,
nadjem se
uza te:
Ljubim tvoja usta, celo, ruke, vrat;
Ljubim tvoja crna oka dva.
Dragutin Tadijanovic
KROJ
Ukrašću tvoju senku, obući je na sebe i
pokazivati svima. Bićeš moj način odevanja
svega neznog i tajnog. Pa i onda, kad
dotraješ, iskrzanu, izbledelu, neću te sa sebe
skidati. Na meni ćeš se raspasti.
Jer ti si jedini način da pokrijem golotinju
ove detinje duše. I da se više ne stidim pred
biljem i pred pticama.
Na poderanim mestima zajedno ćemo plakati.
Zašivaću te vetrom. Posle ću, znam, pobrkati
moju kožu s tvojom. Ne znam da li me
shvataš: to nije prožimanje.
To je umivanje tobom.
Ljubav je čišćenje nekim. Ljubav je nečiji
miris, sav izatkan po nama.
Tetoviranje maštom.
Evo, silazi sumrak, i svet postaje hladniji.
Ti si moj način toplog. Obući ću te na sebe
da se, ovako pokipeo, ne prehladim od
studeni svog straha i samoće.
M. Antić
Zadovoljstvo jutarnjeg citanja poezije. Ujedno i prokletstvo za svakog onog ko je salje. Zasto kazem prokletstvo? Nikada ne mozes znati u kakvom stanju si zatekao onog ko je otvorio postu. Kada ju je otvorio? Da li kao mi koji dolazimo ujutro na posao i imamo tu privilegiju da mozemo na poslu citati privatnu postu, ili mozda krajem dana, nocu.
S druge strane da li je primjereno slati neku pesimisticku i crnu poeziju koju cesto pronalazim. Raznih pitanja ima i samo jedan odgovor: Primaoci su prijatelji pa je sve dozvoljeno i niko nece zamjeriti. Mozda samo neki privremeni nesporazum.
No, eto pelcer poezije se primio.
Drago mi je zbog toga.
Vuki
OVO JE SJAJNO! HVALA ANTICIMA!
Vesna
Citam knjigu o davnoj, tihoj ljubavi.
I svakog casa pomisljam na tebe.
U duhu,
svaki tren,
presav brijeg,
koji nas
rastavlja,
nadjem se
uza te:
Ljubim tvoja usta, celo, ruke, vrat;
Ljubim tvoja crna oka dva.
Dragutin Tadijanovic
Zoran:
Evo malo poezije iz casne familije Antica u ovaj kisni cetvratak
KROJ
Ukrašću tvoju senku, obući je na sebe i
pokazivati svima. Bićeš moj način odevanja
svega neznog i tajnog. Pa i onda, kad
dotraješ, iskrzanu, izbledelu, neću te sa sebe
skidati. Na meni ćeš se raspasti.
Jer ti si jedini način da pokrijem golotinju
ove detinje duše. I da se više ne stidim pred
biljem i pred pticama.
Na poderanim mestima zajedno ćemo plakati.
Zašivaću te vetrom. Posle ću, znam, pobrkati
moju kožu s tvojom. Ne znam da li me
shvataš: to nije prožimanje.
To je umivanje tobom.
Ljubav je čišćenje nekim. Ljubav je nečiji
miris, sav izatkan po nama.
Tetoviranje maštom.
Evo, silazi sumrak, i svet postaje hladniji.
Ti si moj način toplog. Obući ću te na sebe
da se, ovako pokipeo, ne prehladim od
studeni svog straha i samoće.
Zadovoljstvo jutarnjeg citanja poezije. Ujedno i prokletstvo za svakog onog ko je salje. Zasto kazem prokletstvo? Nikada ne mozes znati u kakvom stanju si zatekao onog ko je otvorio postu. Kada ju je otvorio? Da li kao mi koji dolazimo ujutro na posao i imamo tu privilegiju da mozemo na poslu citati privatnu postu, ili mozda krajem dana, nocu.
S druge strane da li je primjereno slati neku pesimisticku i crnu poeziju koju cesto pronalazim. Raznih pitanja ima i samo jedan odgovor: Primaoci su prijatelji pa je sve dozvoljeno i niko nece zamjeriti. Mozda samo neki privremeni nesporazum.
No, eto pelcer poezije se primio.
Drago mi je zbog toga.
Vuki
OVO JE SJAJNO! HVALA ANTICIMA!
Vesna
Нема коментара:
Постави коментар