Jedan pošten film Stevena Soderberga o Che Guevari sa Benisiom del Toro. Upao sam u deo kada je on krenuo u Boliviju i gledao kako zatvara svoje oči ustreljen od nekog vladinog vojnika. Mnogo smo reči utrošili među prijateljima pričajući o Cheu. Mnogi od nas starijih nikada neće biti ravnodušni kada čuju onu čuvenu pesmu o komandantu Guevari. Ali da se ne ponavljam.
Ovih smo dana zašli u priču pobuni, revoluciji, potrošačkoj civilizaciji koja nas je potkupila da bi šačica iskoristila i nahranila se životom većine. Govorili smo o ponosu, toleranciji i solidarnosti i tome gde smo to izgubili prava značenja reči koje lako upotrebljavamo.
Pored sveg pesimizma kome sam sklon više nego što želim da o tome pišem, pored sve potkupljenosti udobnošću standarda u kome uživamo, lažima kojima se branimo od nepravede i neistine, uprkos izgubljenih iluzija, uprkos iluzija o sopstvenoj sigurnosti, uprkos našoj prolaznosti i kosmičkoj beznačajnosti, pored svega i uprkos svemu...otkrivam u sebi i drugima makar zrnca nemirenja, tragove pobune, želje za čistoćom i protiv laži. Možda sve to nije dovoljno da bi se oplodilo u politički i širi društveni pokret i možda se time ne može promeniti i unaprediti svet oko nas. A da li je zaista tako? Zar nije naše pobunjeničko srce i naš nepristajući um posegnuo za otporom tamo gde je potkupljivost najmanja. Naime u saosećanju i solidarnosti.
Zahvaljujući svojoj visini, u prepunom autobusu mogu da vidim sve glave putnika nejednake visine. Pokrivene pletenim kapama različitih boja i krojeva, navučenim kapuljačama, krznenima kapama, a bogme jedan vremešni gospodin imao je šešir kratkog oboda šeretski nakrvljen kao da izaziva hladnoću. Šta mi možeš?Ispod mog nosa kapa u duginim bojama, pored mene neka gospođa zaogrnula velikim šalom uši i usta.
Čuje se solidarna tišina dok jedna majka upućuje preko telefona dete da se toplo obuče, da ne zaboravi kapu i rukavice, da stavi sendvič u torbu, da pazi gde je led pokriven sveže napadalim snegom.
Tanja:
ako se i ne javljam ovih dana...čitam i čekam da nam poželiš dobro
jutro pa da krenem u nov radni beli dan...
dobro jutro
Jeja:
Dragi Vuki, lepo....dirnuo si me !
Ovih smo dana zašli u priču pobuni, revoluciji, potrošačkoj civilizaciji koja nas je potkupila da bi šačica iskoristila i nahranila se životom većine. Govorili smo o ponosu, toleranciji i solidarnosti i tome gde smo to izgubili prava značenja reči koje lako upotrebljavamo.
Pored sveg pesimizma kome sam sklon više nego što želim da o tome pišem, pored sve potkupljenosti udobnošću standarda u kome uživamo, lažima kojima se branimo od nepravede i neistine, uprkos izgubljenih iluzija, uprkos iluzija o sopstvenoj sigurnosti, uprkos našoj prolaznosti i kosmičkoj beznačajnosti, pored svega i uprkos svemu...otkrivam u sebi i drugima makar zrnca nemirenja, tragove pobune, želje za čistoćom i protiv laži. Možda sve to nije dovoljno da bi se oplodilo u politički i širi društveni pokret i možda se time ne može promeniti i unaprediti svet oko nas. A da li je zaista tako? Zar nije naše pobunjeničko srce i naš nepristajući um posegnuo za otporom tamo gde je potkupljivost najmanja. Naime u saosećanju i solidarnosti.
Zahvaljujući svojoj visini, u prepunom autobusu mogu da vidim sve glave putnika nejednake visine. Pokrivene pletenim kapama različitih boja i krojeva, navučenim kapuljačama, krznenima kapama, a bogme jedan vremešni gospodin imao je šešir kratkog oboda šeretski nakrvljen kao da izaziva hladnoću. Šta mi možeš?Ispod mog nosa kapa u duginim bojama, pored mene neka gospođa zaogrnula velikim šalom uši i usta.
Čuje se solidarna tišina dok jedna majka upućuje preko telefona dete da se toplo obuče, da ne zaboravi kapu i rukavice, da stavi sendvič u torbu, da pazi gde je led pokriven sveže napadalim snegom.
Tanja:
ako se i ne javljam ovih dana...čitam i čekam da nam poželiš dobro
jutro pa da krenem u nov radni beli dan...
dobro jutro
Jeja:
Dragi Vuki, lepo....dirnuo si me !
Jau udobnosti stana od prijatelja u Grazu. Bila na velikom bazenu ( zbog svoje kičmice) pola sata dole gore zajedno s decom koja su učila pravilno disanje za vreme plivanja...
Želim ti fini ručak,
Vuki:
Draga Jeja,
ne pominji mi bazen. Priseo mi. Krenuo sam negde početkom meseca i bio tri puta i ukočila mi se leđa pa potom i vrat. Osećao sam da mi je voda za nijansu prehladna ali sam se razgibao plivajući, međutim...A to je bilo pre ovog talasa hladnoće i snega. Sada sam se upristojio ali ne smem rizikovati.
Sutra idem na rakija fest sa prijateljicom i koleginicom koja proizvodi fantastičnu prirodnu rakiju i verovatno će dobiti neko priznanje.
Obećavajući vikend.
ne pominji mi bazen. Priseo mi. Krenuo sam negde početkom meseca i bio tri puta i ukočila mi se leđa pa potom i vrat. Osećao sam da mi je voda za nijansu prehladna ali sam se razgibao plivajući, međutim...A to je bilo pre ovog talasa hladnoće i snega. Sada sam se upristojio ali ne smem rizikovati.
Sutra idem na rakija fest sa prijateljicom i koleginicom koja proizvodi fantastičnu prirodnu rakiju i verovatno će dobiti neko priznanje.
Obećavajući vikend.
Jeja:
Vuki, imponiraju mi tvoje lepe aktivnosti i zanimacije Držim palčeve za rakiju !
Baš sam mislila kako bih i ja mogla davati instrukcije ( paralelno sam tri godine studirala engleski ruski i prava i na četvrtoj godini odustala te samo položila za sudskog tumača) Pedagoški, omladina...
Čuvaj leđa i mic po mic - vežbe...
Ja se sutra vraćam u Zgb s tamnijom i kraćom frizurom ala Jane Fonda ( moramo stvari gledati pozitivnije nego što jesu :), s 4 nove zimske gume ( u Sloveniji su jeftinije) i slepim doživljajima ispod frizure,
Sretan mi put :)
Vuki:
Zlatna medalja za prirodnu rakiju od šljiva. Dalek je put predamnom dok dođem do tog nivoa. Ali znam put.
Davanje časova. Prava stvar za nas bez dece. Uživam radeći sa njima ali ne smem to da im kažem. Izgubiće se magija. Mada me pokatkad nerviraju površnošću.
Akutni deo bolova prošao. Moram napraviti program dovođenja sebe u nekakav fizički red.
Davanje časova. Prava stvar za nas bez dece. Uživam radeći sa njima ali ne smem to da im kažem. Izgubiće se magija. Mada me pokatkad nerviraju površnošću.
Akutni deo bolova prošao. Moram napraviti program dovođenja sebe u nekakav fizički red.
Jeja:
Cestitam na rakiji - kad dodje do išijasa bar se zna da se zlatnom rakijom maže !
I - čestitam na odluci da se pozabavimo sobom - i to je važno - samo tako ćemo emitirati radost...
I - baš ću s veseljem popričati s tobom na nekom finom ručku kada dođem u Bgd o instrukcijama, da...a i mene uvek zanimao pedagoški rad, najviše sam volila s pripravnicama, upravo me sutra moja prva pripravnica i prijateljica već 25 godina zove na ručak s njenim uredom..nježno..
fini sanak
Нема коментара:
Постави коментар