Kultura i civilizacija nekog naroda čita se iz iz boja i slaganja ćilimovih šara ali i oglasa u novinama i natpisa na grobovima. I šta se sve prodaje po buvljacima.
Pesme Jovana Dučića i Milana Rakića. Na trotoaru još vlažnom i prljavom od otopljenog snega i naslaga zagađenja u njemu. Pored pesama baterijska lampa i brojanice od ćilibara.
Jednom davno, u nekom libijskom bazaru u nekom malom mestu za koje nikada niste čuli, dolazio sam kod nekog starca koji je prodavao ćilimove. Više su to bile u stvari podne prekrivke jednostavnih oblika i običnog tkanja. Onako bez nekog posebnog cilja sam ga pitao šta znače šare na prekrivci.On mi je rekao da sam premlad da to saznam i da nisam odatle da bih to mogao razumeti. Ja sam u tom gradiću bio još godinu dana i često sam dolazio do njega, pa je on meni vremenom počeo pričati o šarama. Zašto su prikazane kamile u neprekinutom nizu, kako trougao označave šatore, gde se u pustinji nalaze izvori, kolika je razdaljina između palmi u pojedinim oazama. Sve sam ja to zapisivao. Tada nije bilo računara, pisao sam rukom u neku svesku. I dođavola, za čestih putovanja izgubio sam moje zapise o istoriji pustinjske civilizacije.
U svom stanu imam jedan ćilim kupljen u Maroku, sa gustom čvoražom i bujnim šarama. Svaki puta kada pogledam na nj podsetim se bazara i starca i vidim hiljadu godina zakukuljene historije. Za mene su na tom ćilimu živi ljudi i životinje, razigrana priroda, astrologija, harmonija i historija.
Osvanuo je na stubu ispred ulaza u Drinčićevoj nalepljen oglas: TEPIH SERVIS. DOLAZIMO KOD VAS.
Jedan je zaljubljeni par prošao pored prozora moje kancelarije. Oni postoje samo u svojoj sreći i sve ostalo im je strano. Ili im je sve ostalo prisutno da bi upotpunilo njihovu sreću. Mogu obe konstatacije, makar koliko se činile protivrečne.
Jeja:
Lepo Vuki !
Pesme Jovana Dučića i Milana Rakića. Na trotoaru još vlažnom i prljavom od otopljenog snega i naslaga zagađenja u njemu. Pored pesama baterijska lampa i brojanice od ćilibara.
Jednom davno, u nekom libijskom bazaru u nekom malom mestu za koje nikada niste čuli, dolazio sam kod nekog starca koji je prodavao ćilimove. Više su to bile u stvari podne prekrivke jednostavnih oblika i običnog tkanja. Onako bez nekog posebnog cilja sam ga pitao šta znače šare na prekrivci.On mi je rekao da sam premlad da to saznam i da nisam odatle da bih to mogao razumeti. Ja sam u tom gradiću bio još godinu dana i često sam dolazio do njega, pa je on meni vremenom počeo pričati o šarama. Zašto su prikazane kamile u neprekinutom nizu, kako trougao označave šatore, gde se u pustinji nalaze izvori, kolika je razdaljina između palmi u pojedinim oazama. Sve sam ja to zapisivao. Tada nije bilo računara, pisao sam rukom u neku svesku. I dođavola, za čestih putovanja izgubio sam moje zapise o istoriji pustinjske civilizacije.
U svom stanu imam jedan ćilim kupljen u Maroku, sa gustom čvoražom i bujnim šarama. Svaki puta kada pogledam na nj podsetim se bazara i starca i vidim hiljadu godina zakukuljene historije. Za mene su na tom ćilimu živi ljudi i životinje, razigrana priroda, astrologija, harmonija i historija.
Osvanuo je na stubu ispred ulaza u Drinčićevoj nalepljen oglas: TEPIH SERVIS. DOLAZIMO KOD VAS.
Jedan je zaljubljeni par prošao pored prozora moje kancelarije. Oni postoje samo u svojoj sreći i sve ostalo im je strano. Ili im je sve ostalo prisutno da bi upotpunilo njihovu sreću. Mogu obe konstatacije, makar koliko se činile protivrečne.
Jeja:
Lepo Vuki !
Pročitah knjigu :Džamijska kuća"
Pravili su u toj kući ćilime koji su bili daleko poznati po svojim šarama.
A šare na ćilimu su kopirali od ptica koje bi privremeno hvatali da istraže boje i raspored njihovog perja.
Sjetilo me,
Vuki:
Nisam čitao. Moram je naći. Dve sam stvari propustio da uradim a mogao sam. Proučiti historiju ćilima i historiju trgovine i upotrebe začina. Pravio sam kojekakve beleške o tome živeći i radeći po arapskom svetu. A sve se to negde zagubilo. Bio sam dosta nemaran jer su me trenuci odvlačili u druge izazove. Mnogo toga sam propustio.
Ali, šta s tim. Život je uvek ispred, a iza su samo poticaji i želje.
Ali, šta s tim. Život je uvek ispred, a iza su samo poticaji i želje.
Jeja:
Ah, Vuki, ono što smo propustili je beskrajno, jer nam je znatiželja velika :)
No, samo radost, radost ...
Nego, koji je tebi smisao života ?
Meni samo radost
Odoh ja u Narodne Novine da pokupujem neke kancelarijske potrepštine - tako se to zove makar mi ne treba za kancelariju :)
Нема коментара:
Постави коментар