Dva i po dana u kući. Lumboišialgija zahteva kombinaciju toplote i ležanja na ravnom. Povratak u pomalo zaboravljena (potisnuta?) vremena s početka 70-tih kada sam često bio prikovan za krevet zbog diska između L5 i S1.
Prilika za ležanje sa knjigom i refleksijama o koječemu.
Samo 10. decemb.
KUPUJEMO
K O S U
OD 10 - 15 h
STUDENTSKA, 43
FRIZERSKI SALON
"S & S"
minimalne dužine 35 cmReklama izlepljena na kontejneru za smeće. Jedan drugi SS se kosom bavio u koncentracionim logorima. Doduše tada kosa nije bila predmet robno-novčanog odnosa. Ili barem ne u odnosu prema ošišanima. A mislim da nije postojao ni minimum dužine.
Zašto baš moram da se setim nacizma? Što neko ne bi prodao kosu godinama gajenu i negovanu? Kad već postoji tržište bubrega.
Na BBC jutros Stephanie Flanders o Marxu i krizi kapitalizma. Preporučujem. Na stranu novinarska potreba za slikovitošću ilustrovanu propašću komunizma u Istočnoj Evropi. Autorka je dobro prostudiranu materiju začinila dobrim razgovorima sa Tarikom Alijem, Štiglicem, guvernerom Bank of England i drugim ekonomistima čijih se imena ne sećam.
Jezgro tumačenja kreće se na primeru odnosa kapital - najamnina i ide ovako:
1. Kapitalisti bi hteli da što manje plate najamninu, radnici hoće što veću najamninu.
2. Kapitalisti smanjuju nadnice zahvaljujući rezervnoj armiji nezaposlenih.
3. U eri globalizacije rezervna armija nezaposlenih nalazi se u mnogoljudnim zemljama Indije, Kine, Azije uopšte, Afrike i Južne Amerike.
4. Nadnice (kakve god bile) omogućavaju tim trećim zemljama da razvijaju potrošnju. U razvijenim zemljama sniženje najamnica i povećanje nezaposlenosti smanjuje potrošnju i samim time profit kapitalista.
5. Potrošačka civilizacija pokušava svojom dovitljivošću da se spase time što potrošnju produžava životom iz buduće proizvodnje i zarade, tj. kreditima.
6. Time se protivrečnosti kapitalizma produbljuju. Ranije kriza je mogla da se zagladi imperijalističkim osvajanjima i pljačkom (+ eksploatacijom) osvojenih. Sada kapital sebe spašava seljenjem proizvodnje i prodaje u mnogoljudne zemlje. Baš ih brige za proletarijat zemalja iz kojih potiču kapitalisti.
7. Marksizam daje rešenje u formuli EKSPROPRIJACIJA EKSPROPRIJATORA. Politički oblici te formule - DIKTATURA PROLETARIJATA - nisu uspeli da se nose sa žilavim i produktivnim kapitalizmom. Današnji radnici nemaju svest o solidarnosti.
8. Protivrečnosti se produbljuju. Plodno tlo za revoluciju. Koju ili nema ko sprovede ili je kapitalista sposoban da je upotrebi u svoju korist.
Autorica je vešto razradila ovaj scenario. Začinjen vizualnim prilogom o grupi radnika koji pevaju Internacionalu sa uzdignutom, stisnutom pesnicom na Marxovom grobu, kao i šetnjom po Marxovoj rodnoj kući u Trieru u Nemačkoj u kojoj se prodaju trivijalije sa Marxovim imenom. Između ostalog i crveno vino sa crvenom etiketom i njegovim imenom. Navodno je njegov otac imao vinograd u tom kraju. Kaže kustos da je ove godine bilo više od 40.000 posetilaca od kojih su četvrtina Kinezi.
A KP Kine sprovodi politiku državnog kapitalizma sa probranom privatnom inicijativom.
Takva Kina je na tipični imperijalistički način kupila jedan rudnik bakra u Burmi, nateravši lokalne stanovnike da budzašto prodaju svoju zemlju (kao što su ovce proterale ljude u Engleskoj i Irskoj onomad). Kinezi kažu da je prodaja bila dobrovoljna, a lokalci kažu da su morali da prodaju zemlju jer je vojska u insceniranom sukobu ubila jednog uglednog meštanina koji nije hteo da proda zemlju. Prestrašeni prodavali su zemlju i ne znajući šta piše u ugovoru. Sada su ostali sa nešto zemlje koja je zagađena eksploatacijom bakra.
Možda je ovo mesto da se prisetite nedavnih žučnih diskusija oko istraživanja i moguće eksploatacije nikla u Srbiji.
Na oglasnoj tabli ispred ulaza prepisujem telefonski broj dostavljača plinskih boca. Ispraznila mi se boca.
Snežni sloj od dobrih 15 cm pokrio je Beograd. Iz toplih stanova izgleda bajkovito.
Tanja:
sjajna analiza...hvala ti...
dobro jutro u podne
Vuki:
Jedna od neostvarenih ideja bila je (a i dan danas me kopka) da se napravi jedan levičarski časopis (da ne kažem marksistički) u kome bi se levica pokazala sa analizom stvarnosti i mogućom budućnošću.
Veoma je žalosno što je leva misao u našoj zemlji tako reći nepostojeća. Ili bolje rečeno, da nema prostora i medija za izražavanje.
Prilika za ležanje sa knjigom i refleksijama o koječemu.
Samo 10. decemb.
KUPUJEMO
K O S U
OD 10 - 15 h
STUDENTSKA, 43
FRIZERSKI SALON
"S & S"
minimalne dužine 35 cmReklama izlepljena na kontejneru za smeće. Jedan drugi SS se kosom bavio u koncentracionim logorima. Doduše tada kosa nije bila predmet robno-novčanog odnosa. Ili barem ne u odnosu prema ošišanima. A mislim da nije postojao ni minimum dužine.
Zašto baš moram da se setim nacizma? Što neko ne bi prodao kosu godinama gajenu i negovanu? Kad već postoji tržište bubrega.
Na BBC jutros Stephanie Flanders o Marxu i krizi kapitalizma. Preporučujem. Na stranu novinarska potreba za slikovitošću ilustrovanu propašću komunizma u Istočnoj Evropi. Autorka je dobro prostudiranu materiju začinila dobrim razgovorima sa Tarikom Alijem, Štiglicem, guvernerom Bank of England i drugim ekonomistima čijih se imena ne sećam.
Jezgro tumačenja kreće se na primeru odnosa kapital - najamnina i ide ovako:
1. Kapitalisti bi hteli da što manje plate najamninu, radnici hoće što veću najamninu.
2. Kapitalisti smanjuju nadnice zahvaljujući rezervnoj armiji nezaposlenih.
3. U eri globalizacije rezervna armija nezaposlenih nalazi se u mnogoljudnim zemljama Indije, Kine, Azije uopšte, Afrike i Južne Amerike.
4. Nadnice (kakve god bile) omogućavaju tim trećim zemljama da razvijaju potrošnju. U razvijenim zemljama sniženje najamnica i povećanje nezaposlenosti smanjuje potrošnju i samim time profit kapitalista.
5. Potrošačka civilizacija pokušava svojom dovitljivošću da se spase time što potrošnju produžava životom iz buduće proizvodnje i zarade, tj. kreditima.
6. Time se protivrečnosti kapitalizma produbljuju. Ranije kriza je mogla da se zagladi imperijalističkim osvajanjima i pljačkom (+ eksploatacijom) osvojenih. Sada kapital sebe spašava seljenjem proizvodnje i prodaje u mnogoljudne zemlje. Baš ih brige za proletarijat zemalja iz kojih potiču kapitalisti.
7. Marksizam daje rešenje u formuli EKSPROPRIJACIJA EKSPROPRIJATORA. Politički oblici te formule - DIKTATURA PROLETARIJATA - nisu uspeli da se nose sa žilavim i produktivnim kapitalizmom. Današnji radnici nemaju svest o solidarnosti.
8. Protivrečnosti se produbljuju. Plodno tlo za revoluciju. Koju ili nema ko sprovede ili je kapitalista sposoban da je upotrebi u svoju korist.
Autorica je vešto razradila ovaj scenario. Začinjen vizualnim prilogom o grupi radnika koji pevaju Internacionalu sa uzdignutom, stisnutom pesnicom na Marxovom grobu, kao i šetnjom po Marxovoj rodnoj kući u Trieru u Nemačkoj u kojoj se prodaju trivijalije sa Marxovim imenom. Između ostalog i crveno vino sa crvenom etiketom i njegovim imenom. Navodno je njegov otac imao vinograd u tom kraju. Kaže kustos da je ove godine bilo više od 40.000 posetilaca od kojih su četvrtina Kinezi.
A KP Kine sprovodi politiku državnog kapitalizma sa probranom privatnom inicijativom.
Takva Kina je na tipični imperijalistički način kupila jedan rudnik bakra u Burmi, nateravši lokalne stanovnike da budzašto prodaju svoju zemlju (kao što su ovce proterale ljude u Engleskoj i Irskoj onomad). Kinezi kažu da je prodaja bila dobrovoljna, a lokalci kažu da su morali da prodaju zemlju jer je vojska u insceniranom sukobu ubila jednog uglednog meštanina koji nije hteo da proda zemlju. Prestrašeni prodavali su zemlju i ne znajući šta piše u ugovoru. Sada su ostali sa nešto zemlje koja je zagađena eksploatacijom bakra.
Možda je ovo mesto da se prisetite nedavnih žučnih diskusija oko istraživanja i moguće eksploatacije nikla u Srbiji.
Na oglasnoj tabli ispred ulaza prepisujem telefonski broj dostavljača plinskih boca. Ispraznila mi se boca.
Snežni sloj od dobrih 15 cm pokrio je Beograd. Iz toplih stanova izgleda bajkovito.
Tanja:
sjajna analiza...hvala ti...
dobro jutro u podne
Vuki:
Jedna od neostvarenih ideja bila je (a i dan danas me kopka) da se napravi jedan levičarski časopis (da ne kažem marksistički) u kome bi se levica pokazala sa analizom stvarnosti i mogućom budućnošću.
Veoma je žalosno što je leva misao u našoj zemlji tako reći nepostojeća. Ili bolje rečeno, da nema prostora i medija za izražavanje.
Нема коментара:
Постави коментар