Danas je rođendan Onog koji je umro da bi nas spasio.
Rado bih opisivao šalove. Ali se tako malo razumem u materijale i boje. Zagledajte malo koliko su ljudi inventivni u proizvodnji a koliko tek oni koji ih nose i uklapaju u neko svoje viđenje sebe. Proizvođač dakle svesno eksploatiše ukus svojih mogućih kupaca. A kako se radi o "mogućim" kupcima - mora se svojski potruditi da proceni šta bi to moglo ove godine ići. Ovih dana je toplije pa je kapa sve manje, ali zato šalovi vladaju razbijaju uniformnost zimske odeće.
Gledam jednu srednjovečnu ženu koja se ni po čemu ne razlikuje od razlivene mase jednolične sivkasto-crne boje od kaputa do cipela. Ali stavila je jedan potpuno beli šal mrežastog, sitnog tkanja koji se ne da ukrotiti umotavanjem i guranjem pod revere kaputa.
Nisu samo šalovi šareni, i mobilni telefoni i druge slične naprave za komunikaciju, igrice, muziku, navigaciju, surfovanje po internetu, (gotovo do nema ruke koja ne drži neku od opisanih sprava) sve je zašlo u šarene i jarke boje. Verovatno su već i SMS poruke u bojama i pune slika koje ulaze i izlaze iz autobusa pa se ukrštaju negde sa nekim drugim autobusima, nekim drugim buđenjima, željama i nadama.
Plato Mire Trailović ispred Bitef teatra pretvorio se u borovu šumu sve do pijace. Batrljci sasečenih zimzelenica uglavljuju se u ukrštene daščice i prvi kupci već merkaju pogodnu veličinu.
Beograd, a verovatno i Srbija, napravio je logičan kompromis između dva Božića i dve nove godine. Na dan Isusovog rođenja po tvrđenju jednih u večitom derbiju dvaju navijačkih skupina vernika u istog bogo-čoveka, u Srbiji se kupuju borovi i jele da bi se okitili za gregorijansku Novu godinu i trajali da julijanskog Božića. Srpska Nova godina kao da pomalo gubi trku i samo se kafane žestoko trude da je održe. Pre, na primer 40 godina, kafane su se dovijale kako da se proslavi Srpska nova godina a da tadašnjoj vlasti ne zasmeta višak nacionalizma koji se tada obično pokazivao. Sada kada sa još jačim nacionalizmom možeš da vitlaš koliko hoćeš, kafane se orijentišu na drugu slovensku braću koja u to vreme posećuje Beograd (Slovenci, Hrvati) ne bi li im prodali isti taj srpski nacionalizam kroz srpsku trpezu, Vojvodu Sinđelića, i trivijalne suvenire sa likovima Svetog Save, Filipa Višnjića, Ratka Mladića i eventualno Miloševića, te domaću rakiju sa uronjenim krstom. Mladi i pijani Slovenci se slikaju sa vojvodskim šajkačama.
Čini mi se da je nacionalizam zaslužio sudbinu naivno i na brzinu urađenih suvenira koji se prodaju na autobusnoj stanici.
Platforma o Kosovu je u stvari Non paper a treba da se predoči u Rezoluciju koja možda treba da se pretvori u Zakon o suštinskoj autonomiji. Ovakav niz glupih obrata u tako kratkom vremenu davno nisam čuo.
non-paper (plural non-papers)
A discussion paper which is not to form part of formal business. Tanja:
dobro jutro svako jutro i kada ga ne napišem... nismo platili internet
od oktobra, isključili me u muzeju... ponela od kuće svoj bežični USB
da im doskočim, zato je sve tako i osmišljeno...
od sinoć dugujem i laku noć
Нема коментара:
Постави коментар