Love is in the air.
Ona u potpuno bijelom kaputu, sa sivim šalom ispod. Sive uske pantalone, a preko njih sive čizmice sa obrubom krzna na gornjem delu. Ofarbana plavuša, duge ravne kose. Lice mladalačko, usuđujem se proceniti da ima oko 25 godina. Stoji na mojoj stanici i u sebi se stalno osmehuje iščekivajući nešto bitno da se desi. Nakon minut-dva dolazi momak zakopčan u dugom crnom kaputu. Neobrijan, retke brade. U dolasku se osmehuje pun nade. Poljube se na brzinu u usta.
Ona: Moji su rekli da dođeš večeras.
Uhvatili su se za ruke i otišli peške ka Fontani.
U pristojno popunjenom autobusu stao sam na cipelu jedne žene koja nikako da se pomeri da prođem. Nije bilo namerno. Izvinem se, ona razvuče usne u osmeh praštanja. Prekrasni zubi zabeleše sivilo autobusa. Ženu sam čini mi se viđao po koji put a rekao bih i ona mene.
Kada je autobus skrenuo ka Fontani i uputio se kao opštini videh kroz prozor ono dvoje u crno-belim kaputima. Držali su se za ruku i živo pričali. I devojčin se osmeh otvorio i kao da sam ugledao iste ove lepe zube gospođe pored mene. Imao sam osećaj da ih i ona gleda i možda vidi sebe pre kojih 20 godina kada je .. Ne valja da pretpostavljam, ona sigurno zna što je izazvalo omekšanje njenog izraza lica pretvoreno u saučesničko zadovoljstvo.
Kod SIV-a sam morao da se sklonim ne bi li gospođa izašla. Dobio sam divan osmeh kao zahvalnost za uviđavnost.
Na Brankovom mostu sam video sebe kako se na izmaku noći vraćam peške pre valjda 35 godina. Ona je stanovala kod gazdarice u Gospodar Jovanovoj. Popio sam sa gazdaricom 2-3 sladunjava zelena likera gledajući da budem učtiv, dok ona nije shvatila da treba da nas ostavi same.
Mojih beskućnika nikako nema od kako je pao onaj sneg. Na stepeništu ispred Night cluba i Striptis bara nikoga. Na trotoaru sve je više novogodišnjih đinđuva i kojekakvog šareništa. Kod ciganskog antikvara novi naslovi: Mihajlo Lalić: Zlo proljeće, Alfred de Vinji: Robovanje i veličina vojničkog poziva, Vesti iz nesvesti Ljubivoje Ršumovića, jedna izlizana knjižica na kojoj se vidi da piše Hercen i Tokovi revolucije u Crnoj Gori Milije Stanišića.
Volim da čitam Ršumove stihove. Kao i svaki srednjoškolac koji se bavio rečima, pisao sam i ja stihove ali je u njima bilo više emocija a malo poezije i na sreću na vreme sam to shvatio. Bilo je prilika kada sam recitovao i bio dobar u tome. Stihove pamtio nisam jer nemam pamćenje koje reprodukuje nešto od reči do reči. Pamtim sklad i priču, rimu i razne reči. Sve to ima Ršum u veličanstvenoj jednostavnosti.
Otopio se sneg oko mladih bagremova u Drinčićevoj. Biće za njih uzbudljivo proleće.
Tanja:
dobro jutro
jurim danas kao da je pošetak a ne kraj godine...izveštaji
izveštaji... formulari sa užasno besmislenim rubrikama i pitanjima, da
li to neko čita ili samo gledaju brojke...
ali proći će i ovaj dn a onda vesna i ja idemo na ručak... i sutra da
kitim jelkicu...
Ona u potpuno bijelom kaputu, sa sivim šalom ispod. Sive uske pantalone, a preko njih sive čizmice sa obrubom krzna na gornjem delu. Ofarbana plavuša, duge ravne kose. Lice mladalačko, usuđujem se proceniti da ima oko 25 godina. Stoji na mojoj stanici i u sebi se stalno osmehuje iščekivajući nešto bitno da se desi. Nakon minut-dva dolazi momak zakopčan u dugom crnom kaputu. Neobrijan, retke brade. U dolasku se osmehuje pun nade. Poljube se na brzinu u usta.
Ona: Moji su rekli da dođeš večeras.
Uhvatili su se za ruke i otišli peške ka Fontani.
U pristojno popunjenom autobusu stao sam na cipelu jedne žene koja nikako da se pomeri da prođem. Nije bilo namerno. Izvinem se, ona razvuče usne u osmeh praštanja. Prekrasni zubi zabeleše sivilo autobusa. Ženu sam čini mi se viđao po koji put a rekao bih i ona mene.
Kada je autobus skrenuo ka Fontani i uputio se kao opštini videh kroz prozor ono dvoje u crno-belim kaputima. Držali su se za ruku i živo pričali. I devojčin se osmeh otvorio i kao da sam ugledao iste ove lepe zube gospođe pored mene. Imao sam osećaj da ih i ona gleda i možda vidi sebe pre kojih 20 godina kada je .. Ne valja da pretpostavljam, ona sigurno zna što je izazvalo omekšanje njenog izraza lica pretvoreno u saučesničko zadovoljstvo.
Kod SIV-a sam morao da se sklonim ne bi li gospođa izašla. Dobio sam divan osmeh kao zahvalnost za uviđavnost.
Na Brankovom mostu sam video sebe kako se na izmaku noći vraćam peške pre valjda 35 godina. Ona je stanovala kod gazdarice u Gospodar Jovanovoj. Popio sam sa gazdaricom 2-3 sladunjava zelena likera gledajući da budem učtiv, dok ona nije shvatila da treba da nas ostavi same.
Mojih beskućnika nikako nema od kako je pao onaj sneg. Na stepeništu ispred Night cluba i Striptis bara nikoga. Na trotoaru sve je više novogodišnjih đinđuva i kojekakvog šareništa. Kod ciganskog antikvara novi naslovi: Mihajlo Lalić: Zlo proljeće, Alfred de Vinji: Robovanje i veličina vojničkog poziva, Vesti iz nesvesti Ljubivoje Ršumovića, jedna izlizana knjižica na kojoj se vidi da piše Hercen i Tokovi revolucije u Crnoj Gori Milije Stanišića.
Volim da čitam Ršumove stihove. Kao i svaki srednjoškolac koji se bavio rečima, pisao sam i ja stihove ali je u njima bilo više emocija a malo poezije i na sreću na vreme sam to shvatio. Bilo je prilika kada sam recitovao i bio dobar u tome. Stihove pamtio nisam jer nemam pamćenje koje reprodukuje nešto od reči do reči. Pamtim sklad i priču, rimu i razne reči. Sve to ima Ršum u veličanstvenoj jednostavnosti.
Iza prvog ugla
neki djavo cuci
neka muka ceka
da coveka muci
Iza prve gore
pa u drugoj gori
ceka neka mora
da coveka mori
Na zivotnom putu
pa iza krivine
ceka neka briga
da coveka brine
Tamo gde u travi
cveta ljutic zuti
ceka neka ljutnja
da coveka ljuti
Kad bi covek znao
za sve sto ga ceka
ne bi se ni radjao
u liku coveka
Vec bi bio ptica
ili vredna pcela
ili samo bagrem
negde nakraj sela.
Otopio se sneg oko mladih bagremova u Drinčićevoj. Biće za njih uzbudljivo proleće.
Tanja:
dobro jutro
jurim danas kao da je pošetak a ne kraj godine...izveštaji
izveštaji... formulari sa užasno besmislenim rubrikama i pitanjima, da
li to neko čita ili samo gledaju brojke...
ali proći će i ovaj dn a onda vesna i ja idemo na ručak... i sutra da
kitim jelkicu...
Нема коментара:
Постави коментар