Danas 65 u suprotnom pravcu. Ka
Bežanijskom groblju. 40 godina živim u zgradi u (bivšem) Bulevaru AVNOJ-a149 -
153 i (sadašnjem) Bulevaru Zorana Đinđića. Poznajem tolike ljude i nasledio sam
mnoga prijateljstva i poznanstve koja je moja majka gradila. Ispraćanje onih
koji su jednako dugo u istoj zgradi deo je osećanja pripadništva i saosećanja.
Dok sam se vozio i razmišljao o teškoj situaciji u kojoj se našla ćerka (tek što je diplomirala) naše preminule komšinice koja nije dočekala penziju, promatram u autobusu
dve devojke koje sede naspram. Jedna naslonila glavu na staklo i uzdiše. Druga je gleda netremice i nekako bi da joj pomogne. Govori joj nešto, ova ne daje znaka od sebe.
Je l' te zvao? Jedva primetno odrečno klimanje glave.
Svašta može biti u dijapazonu od neuzvraćenih simpatija do neočekivane trudnoće. Nadam se onom prvom i prisećam se svojih prvih ljubavnih jada.
U istom autobusu voze se i tuga i jadi i nade i želje.
Po povratku svraćam u prodavnicu.
Kupio sam kranjske kobasice, bočicu sa renom, paštetu u crevu, karfiol, kelj, vezu zeleni i manastirski hleb.
Manastirski hleb se sastoji od brašna T-500, vode, ražanog brašna, semena suncokreta, lana, susama i aktivnih komponenti za pekarstvo na bazi kiselog testa (dehidrisano kiselo testo, suvi kvasac, antioksidans: askorbinska kiselina E 300, enzimi), suncokretovog ulja, kuhinjske soli, semena bundeve, mešavine aditiva za brašna sa niskim sadržajem glutena (osobito poznatog nakog Đokovićeve bez-glutenske dijete), sladnog ekstrakta i mešavine aditiva i emulgatora E-472 e.
Alergeni: gluten pšeničnog i ražanog brašna, soja i proizvodi od soje, seme susama.
Pravi manastirski.
O hlebu valja pročitati valjanu knjigu Hajnriha Eduarda Jakoba. 6000 godina hleba, ili tako nekako. Izdanje iz 50-tih. Moj primerak je kod nekoga od vas na čitanju, a potiče iz biblioteke Duškinog oca. Nek se zna.
dobro jutro.
Dok sam se vozio i razmišljao o teškoj situaciji u kojoj se našla ćerka (tek što je diplomirala) naše preminule komšinice koja nije dočekala penziju, promatram u autobusu
dve devojke koje sede naspram. Jedna naslonila glavu na staklo i uzdiše. Druga je gleda netremice i nekako bi da joj pomogne. Govori joj nešto, ova ne daje znaka od sebe.
Je l' te zvao? Jedva primetno odrečno klimanje glave.
Svašta može biti u dijapazonu od neuzvraćenih simpatija do neočekivane trudnoće. Nadam se onom prvom i prisećam se svojih prvih ljubavnih jada.
U istom autobusu voze se i tuga i jadi i nade i želje.
Po povratku svraćam u prodavnicu.
Kupio sam kranjske kobasice, bočicu sa renom, paštetu u crevu, karfiol, kelj, vezu zeleni i manastirski hleb.
Manastirski hleb se sastoji od brašna T-500, vode, ražanog brašna, semena suncokreta, lana, susama i aktivnih komponenti za pekarstvo na bazi kiselog testa (dehidrisano kiselo testo, suvi kvasac, antioksidans: askorbinska kiselina E 300, enzimi), suncokretovog ulja, kuhinjske soli, semena bundeve, mešavine aditiva za brašna sa niskim sadržajem glutena (osobito poznatog nakog Đokovićeve bez-glutenske dijete), sladnog ekstrakta i mešavine aditiva i emulgatora E-472 e.
Alergeni: gluten pšeničnog i ražanog brašna, soja i proizvodi od soje, seme susama.
Pravi manastirski.
O hlebu valja pročitati valjanu knjigu Hajnriha Eduarda Jakoba. 6000 godina hleba, ili tako nekako. Izdanje iz 50-tih. Moj primerak je kod nekoga od vas na čitanju, a potiče iz biblioteke Duškinog oca. Nek se zna.
dobro jutro.
Citam
ovih dana knjigu Gretchen Rubin (koju mi je nedavno poklonila draga
prijateljica) naziva 'The Happiness Project' /Projekat: Sreca ... i kaze u
jednom dijelu da je dobro posvuda nositi fotoaparat da se tako 'izostri oko'
... pa se ja jutros prisjetih toga retka i 'ne budi mi tesko' prebacila aparat
preko ramena .. i eto sto mi prvo uze paznju :):)
Jeja
Vrlo
interesantna zapažanja. I dobar način da se zapaža stvarnost oko sebe.
Sa sličnim idejama borim se već godinama. Spadam u ljubitelje fotografije i bavio sam se njome pre 30-40 godina. U međuvremenu ja sam išao drugim putevima, a tehnika fotografisanja je žestoko uznapredovala.
ovih dana razrađujem ideju kako da svoje voajerske beleške obogatim fotografijama jednog dana kada zaokružim proces beleženja. Dosta toga već imam zabeleženo kamerom mobilnog telefona. Nešto bih još volio snimiti.
Jednako bih volio uraditi seriju beleški i fotografiju pod radnim naslovom "Moj Beograd" koja bi bila neka vrsta autobiografije Beograda u proteklih 40 godina. Pri tome je izazov za mene dvostruk: fotografije bi morale da budu više od puke faktografije, a propratni tekst da bude pismen i interesantan.
Dosta izazovno. Nadam se da ću to stići da uradim. Vuku me neki drugi projekti i poslovi pa se može desiti da ću morati odlagati.
Pozdravljam te.
By the way. Znaš šta bi bilo interesanto. Kada bi neko iz Beograda pisao beleške poput mojih jutarnjih otišao u Zagreb i promatrao Zagreb beogradskim očima, a sa druge strane, u isto vreme, primenjujući istu metodologiju, neko iz Zagreba došao u Beiograd i vozio se kao ja autobusom ujutro i pravio beleške kroz svoje zagrebačke naočali. A onda objaviti knjigu oba beležnika. Još to propratiti fotografijama. Eto ti ideje za izdavaštvo.
Pozdravlja te Vuki.
Sa sličnim idejama borim se već godinama. Spadam u ljubitelje fotografije i bavio sam se njome pre 30-40 godina. U međuvremenu ja sam išao drugim putevima, a tehnika fotografisanja je žestoko uznapredovala.
ovih dana razrađujem ideju kako da svoje voajerske beleške obogatim fotografijama jednog dana kada zaokružim proces beleženja. Dosta toga već imam zabeleženo kamerom mobilnog telefona. Nešto bih još volio snimiti.
Jednako bih volio uraditi seriju beleški i fotografiju pod radnim naslovom "Moj Beograd" koja bi bila neka vrsta autobiografije Beograda u proteklih 40 godina. Pri tome je izazov za mene dvostruk: fotografije bi morale da budu više od puke faktografije, a propratni tekst da bude pismen i interesantan.
Dosta izazovno. Nadam se da ću to stići da uradim. Vuku me neki drugi projekti i poslovi pa se može desiti da ću morati odlagati.
Pozdravljam te.
By the way. Znaš šta bi bilo interesanto. Kada bi neko iz Beograda pisao beleške poput mojih jutarnjih otišao u Zagreb i promatrao Zagreb beogradskim očima, a sa druge strane, u isto vreme, primenjujući istu metodologiju, neko iz Zagreba došao u Beiograd i vozio se kao ja autobusom ujutro i pravio beleške kroz svoje zagrebačke naočali. A onda objaviti knjigu oba beležnika. Još to propratiti fotografijama. Eto ti ideje za izdavaštvo.
Pozdravlja te Vuki.
Dragi
Vuki, baš si kreativan i inventivan.
Svašta
se vrzma po toj tvojoj pametnoj i naočitoj :) glavici !
Jučer
kafenisala s dr. Lidijom Gajski, pametna ozbiljna doktorka ( baš mi nešto
sinulo kako bi vas dvoje lepo razgovarali...) - ima je puno na našem
konzultantu Googlu.
Da, bilo
bi to super - takva knjiga. I ja bih se rado bavila..ufufufu - sa sto stvari.
No, prvo
bi htela da završim i prodam tu svoju izdavačku kuću - knjige mi razbacane po
oramrima, krevetima...da to riješim jer mjesečno plaćam računovodstvo a nema
neke vajde.
Pa ovih
dana pišem ponudu, pa onda da obiđem potencijalne zainteresirane. U planu mi je
da to okončam ove godine a onda krećem dalje. Onda ću se vratiti na tvoj mail.
Uh,
HOKUS FOKUS !
Vedri
pozdravi,
jeja
Draga
Jeja,
previše posla danas. Evo primiče se ponoć i imam osećaj da nisam uspio savladati veliku gomilu mailova kojom sam se danas bavio. Pa tako tek na kraju dana, oko ponoći, obraćam se onima prema kojima bih trebao imati najveću obavezu.
Nikada mi ideja nije nedostajalo i da sam ih samo popisivao zaista bi se tu svašta našlo. Sada bi već i njihovo katalogiziranje bio solidan trud.
Na pomen dr Lidije Gajski odmah mi se počelo vrtiti po glavi da odnekud za gospođu znam. Zvirnem na internet i odmah se setim njenih obraćanja vezanih za farmaceutsku industriju i medicinu koja ide sve više ka obesmišljavanju bolesti i bolesnika na tako bezobrazan način nas uveravajući da stanje zdravlja ne postoji i da se moramo dobro preispitati u svakom momentu kad bi mogli pomisliti da smo relativno zdravi.
Nisam znao da si se bavila izdavaštvom. Znao sam za tvoju advokaturu i zamešeteljstvo sa hrvatskim sudskim aparatom. Uostalom, kako bi i znao. Mi se sem tih slučajnih susreta pre ohoho godina nismo ni poznavali. A i kad bi.
A ko bi to uopšte hteo da kupi izdavačku kuću. Predosećam da ćeš biti na priličnim mukama. Ali toliko ja toga ne znam.
Krhko je znanje.
Odoh u krevet. Malo čitanja i spavanac.
Laku noć.
previše posla danas. Evo primiče se ponoć i imam osećaj da nisam uspio savladati veliku gomilu mailova kojom sam se danas bavio. Pa tako tek na kraju dana, oko ponoći, obraćam se onima prema kojima bih trebao imati najveću obavezu.
Nikada mi ideja nije nedostajalo i da sam ih samo popisivao zaista bi se tu svašta našlo. Sada bi već i njihovo katalogiziranje bio solidan trud.
Na pomen dr Lidije Gajski odmah mi se počelo vrtiti po glavi da odnekud za gospođu znam. Zvirnem na internet i odmah se setim njenih obraćanja vezanih za farmaceutsku industriju i medicinu koja ide sve više ka obesmišljavanju bolesti i bolesnika na tako bezobrazan način nas uveravajući da stanje zdravlja ne postoji i da se moramo dobro preispitati u svakom momentu kad bi mogli pomisliti da smo relativno zdravi.
Nisam znao da si se bavila izdavaštvom. Znao sam za tvoju advokaturu i zamešeteljstvo sa hrvatskim sudskim aparatom. Uostalom, kako bi i znao. Mi se sem tih slučajnih susreta pre ohoho godina nismo ni poznavali. A i kad bi.
A ko bi to uopšte hteo da kupi izdavačku kuću. Predosećam da ćeš biti na priličnim mukama. Ali toliko ja toga ne znam.
Krhko je znanje.
Odoh u krevet. Malo čitanja i spavanac.
Laku noć.
Нема коментара:
Постави коментар