Jedan je srednjovečni muškarac sedeo naspram mene. Skinuo pletenu kapu sa glave, stavio je na dlan, a onda lice obuhvatio dlanom i naslonio glavu na prozor autobusa i zaspavao snom pravednika. Do njega drugi muškarac, rekao bih istih godina, čvrsto naslonjen leđima na sedište. Glava mu potpuno klonula na grudi. Vidi mu se mali okrugli krug ćele na vrhu temena. Nije u autobusu zavladala nikakva pošast spavanja. Samo su njih dvojica, igrom sudbine jedan do drugoga, našli svoj mir u kratkom i slatkom dremežu. Cat nap - kako kažu Amerikanci, a valjda i Englezi.
Svaki puta kada se autobus počne uspinjati ka Brankovom mostu pomislim na tri stvari: skok Branka Ćopića iz stvarnosti u bezbrižnost, na granicu Austro-Ugarske monarhije i Srbije. I treća stvar je jedan metalni toranj sa desne strane, na novobeogradskoj strani. Tu je pre rata bio Beogradski sajam, a za vreme rata logor za Jevreje, Cigane, komuniste i ostale neprijatelje fašističkog sistema. Taj toranj je bio pretpostavljam osmatračnica. Za sajamskih dana predratne Jugoslavije na tornju su se vijorile zastave zemalja učesnika na sajmovima. Za logorskih dana su na vrhu bili stražari sa reflektorom. Posle rata na sajamskim paviljonima smestila se direkcija za izgradnju Novog Beograda.
Broj ubijenih Jevreja nikada nije utvrđen. Kažu da je mogao biti oko 10.000. Socijalistička je vlast više insistirala da su tu zatvarani i ubijani komunisti i ostali nepodobni. Po raspadu Jugoslavije i socijalizma, nova srpska vlast je Sajmište doživljavalo kao ustaški logor za tamanjenje Srba. Opet su Jevreji izbegnuti. a izgleda da je činjenica da je logor napravljen najpre prvenstveno zbog Jevreja i da su gotovo svi koji su u nj ušli pogubljeni. Pominje se da su Nemci tu isprobavali razne tehnike masovnog ubijanja Jevreja, pa i zloglasni kamion sa gasnom komorom.
Kao i sve nuegodne stvari, istina o mračnoj prošlosti vlastitog antisemitizma gurane su pod tepih. Tako su i Francuzi tamanili "svoje" Jevreje a i Talijani su se iskazali.
Nosi ovaj Beograd mnoge ožiljke i sramote. U sva kužna vremena izlazi zlo iz čoveka koje kao dugo potiskivana frustracija pukne sazreli čir. Gnoj mržnje i iracionalnog prebacivanja krivice za sopstvene slabosti na druge pokulja iz normalnih ljudi i uzoritih građana. Posle se desetljećima trude da zaborave ili sakriju i pažljivo konstruišu priču koja se prodaje kao historija u kojoj sebe vidiš kao žrtvu i mučenika a tek poneko prizna da je bio izmanipulisan i naivan.
Bio je u mojoj zgradi neki čika Dane, borac od 41 i učesnik svih slavnih bitaka iz NOB uključujući i Neretvu i Sutjesku. Kako smo bili zgrada u koju su 1972 useljavali penzionisani oficiri JNA -mnogi su od njih pričali o svom ratovanju i važnom učešću u bitkama iz udžbenika. Naravno da se u takvim pričama preuveliča ako ne i izmisli svoja uloga u svemu. Jedino je čika Dane ćutao i nije učestvovao u ratnim hvalisanjima. Tako nekom prilikom zadenu se ratna priča i samohvala. Mi mlađi sve bi nekako da nateramo čika Daneta da i on štogod kaže. On se nećkao i tek negde kada se nije mogao odupreti, kada ga neko odnas upita kako je bilo na Sutjesci, on reče:
a kako je bilo, otkud znam. Ja sam stalno bio gladan, neispavan, mokar i umoran. Idi sad ovamo, sad onamo. Imao sam neke izlokane bakandže i žuljeve i samo sam mislio da mi je da ih skinem. A onda zapuca pa bjež... briga te za žuljeve. Mnogo je naroda bilo u metežu, ne znaju kuda će, a ja pravo govoreći nisam ni znao gde smo. Danas pričaju da smo prešli preko te Sutjeske, a otkud sam ja znao kako se zvala voda koju smo gazili.
Na uličnom buljaku ispred moje ulice na poslu pregledavam nove naslove starih knjiga. Sirano de Beržerak, Evgenija Grande i Zbornik kongresa samoupravljača iz Kragujevca. Za oko mi zapade jedna crna, podebela knjiga na kojoj je posred korica pisalo samo: Boris Kidrič.
U kancelariji ostaci posnih kolača sa jučerašnje slave.
Irena:
O demokratima i covjekoljupcima:
http://en.wikipedia.org/wiki/
http://en.wikipedia.org/wiki/
Ma otkud ti idea da je "Socijalistička je vlast više insistirala da su tu zatvarani i ubijani komunisti i ostali nepodobni" ?
Koliko se sjecam uvijek su spominjani Jevreji na prvom mjestu!
A sto se ratnog hvalisanja partizana tice, poznavala sam mnogo partizana i NITI JEDAN se nije hvalisao. Bila su to strasna vremena i ti ljudi su ih tako i opisivali. Ja se zaista ne mogu sjetiti da sam ikada nekog od njih cula da prica o "podvizima" i da se hvalisa. Mozda je to bilo zato sto su oni zaista bili partizani, a ne ustase, domobrani i cetnici (plus dobri, posteni gradjani) koji su se 1945 ukrcali na pobjednicki voz?
"By August 1945 General Clay was becoming increasingly concerned about the humanitarian and political situation in the area under his responsibility. He stated "There is no choice between being a communist on 1,500 calories a day and a believer in democracy on 1000 calories".
(http://en.wikipedia.org/wiki/
Iz ovog se moze zakljuciti da su njemce od smrti izgladnjivanjem spasili zapravo rusi !!
Toliko o demokraciji....
Нема коментара:
Постави коментар