Dragi prijatelji,
jučer sam došao do kraja ovih beleški.
Danas sam po navici nastavio da promatram ljude u autobusu i van njega. Oslobođen pomisli da trebam štogod zapisati kao da su mi se otvarala vrata novih mogućnosti.
U šta će se to prometnuti - ne znam.
Ni kada sam započinjao beleženje nisam imao pojma kojim putem idem. Vaša podrška i reakcije su me vodile. A onda se i krug čitalaca počeo širiti. Valjda se dobra namera sama po sebi preporučila drugima koje ste sami birali i dodavali. Zadovoljan sam zbog toga.
Istovremeno, rasla je obaveza da budem na potrebnom nivou. Nije mi uvek uspevalo, niti je to lako - ko zna nešto o prokletstvu urednika dnevnih novina, o punjavanju sadržaja i pridržavanju rokova, zna o čemu pišem.
S druge strane, obaveza rađa disciplinu. Disciplina uči misliti i koncentrirati se.
Sreća je da se nisam vozio 95 ili, sačuvaj me bože, 612-com, ko bi izdržao. Ovako 65 beleški vezanih za moju omiljenu autobusku liniju, lep broj.
Nekako se potrefilo da se kraj zbližio sa koncem godine. Pravo vreme da stanem sa javno beleženim voajerisanjem. Nastupa prazničko ludilo, brojni neradni i tobože radni dani, čeka me i neki deo godišnjeg odmora u januaru.
Ako ne budem suviše len, sakupiću beleške i popratiti fotografijama (sa mobilnog) koje sam u međuvremenu snimao i pustiti u internetsku javnost. Uz malu pomoć prijatelja.
U januaru me čeka dosta nekog posla koji se više ne može odlagati. Neke projekte valja započeti ili ih zaboraviti.
Povrh toga i literarni rukopisi traže da im posvetim veću pažnju i dovedem do nekog završetka.
Uživam uz muziku dvojice energičnih čelista. Stjepan i Luka. Ako se ne varam biće njihov koncert u Beogradu.
Primiče se 13. ta godina ove ere.
Želim svima puno zdravlja, dobrog raspoloženja, ličnih i grupnih uspeha, osmeha i razumevanja, da brinete o sebi i drugima i da se nađete sebi na raspolaganju kada ono drugo u vama traži mira, lepote i spokoja.
vaš branko vuksan
Rule:
Hvala Vuki.
Bilo nam je lepo početi jutro sa tvojim zapažanjima.
A sada, bis !!
Časlav:
a da nam daš adresu stanovanja pa da ti se dogode čitaoci?
Mirči:
jučer sam došao do kraja ovih beleški.
Danas sam po navici nastavio da promatram ljude u autobusu i van njega. Oslobođen pomisli da trebam štogod zapisati kao da su mi se otvarala vrata novih mogućnosti.
U šta će se to prometnuti - ne znam.
Ni kada sam započinjao beleženje nisam imao pojma kojim putem idem. Vaša podrška i reakcije su me vodile. A onda se i krug čitalaca počeo širiti. Valjda se dobra namera sama po sebi preporučila drugima koje ste sami birali i dodavali. Zadovoljan sam zbog toga.
Istovremeno, rasla je obaveza da budem na potrebnom nivou. Nije mi uvek uspevalo, niti je to lako - ko zna nešto o prokletstvu urednika dnevnih novina, o punjavanju sadržaja i pridržavanju rokova, zna o čemu pišem.
S druge strane, obaveza rađa disciplinu. Disciplina uči misliti i koncentrirati se.
Sreća je da se nisam vozio 95 ili, sačuvaj me bože, 612-com, ko bi izdržao. Ovako 65 beleški vezanih za moju omiljenu autobusku liniju, lep broj.
Nekako se potrefilo da se kraj zbližio sa koncem godine. Pravo vreme da stanem sa javno beleženim voajerisanjem. Nastupa prazničko ludilo, brojni neradni i tobože radni dani, čeka me i neki deo godišnjeg odmora u januaru.
Ako ne budem suviše len, sakupiću beleške i popratiti fotografijama (sa mobilnog) koje sam u međuvremenu snimao i pustiti u internetsku javnost. Uz malu pomoć prijatelja.
U januaru me čeka dosta nekog posla koji se više ne može odlagati. Neke projekte valja započeti ili ih zaboraviti.
Povrh toga i literarni rukopisi traže da im posvetim veću pažnju i dovedem do nekog završetka.
Uživam uz muziku dvojice energičnih čelista. Stjepan i Luka. Ako se ne varam biće njihov koncert u Beogradu.
Primiče se 13. ta godina ove ere.
Želim svima puno zdravlja, dobrog raspoloženja, ličnih i grupnih uspeha, osmeha i razumevanja, da brinete o sebi i drugima i da se nađete sebi na raspolaganju kada ono drugo u vama traži mira, lepote i spokoja.
vaš branko vuksan
Rule:
Hvala Vuki.
Bilo nam je lepo početi jutro sa tvojim zapažanjima.
A sada, bis !!
Časlav:
a da nam daš adresu stanovanja pa da ti se dogode čitaoci?
Mirči:
Tako je Caslave. Prvo nas navukao, pa ostavio. I sada prica o spokoju i blagostanju. Pa spokoj cemo imati, a blagostanje smo imali, ostaje pitanje sta sada?
Jeja:
Dragi Vuki, hvala ti na prelepim zeljama.
ja sam u jednoj velikoj plesnoj dvorani koja izlazi na jezero, okruzeno snjeznim vrhovima.
Plesemo sibirske kvadrile , grcke zorbe i svicarske dvorske plesove. i pokoje rumunske, bugarske, ajde momo...
kako mi je PC kratko na raspolaganju, uz sve ostale dobre zelje, slazem se s tim da budemo sebi na raspolaganju i u to ime - za nase unutrasnje glasove ,
svako dobro,
s puno topline,
jeja
PS. hvala ti za beleske i disciplinu
Zdenka
Nije mi uvek uspevalo (valjda mi bolje znamo, nego ti; ne izvlači se!!!), niti je to lako - ko zna nešto o prokletstvu urednika dnevnih novina, o punjavanju sadržaja i pridržavanju rokova, zna o čemu pišem.
S druge strane, obaveza rađa disciplinu. Disciplina uči misliti i koncentrirati se. Slažem se: nije lako svaki dan pisati, biti zanimljiv! Odmori se, pa na posao, pardon: pisanje. Čekamo te!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
S druge strane, obaveza rađa disciplinu. Disciplina uči misliti i koncentrirati se. Slažem se: nije lako svaki dan pisati, biti zanimljiv! Odmori se, pa na posao, pardon: pisanje. Čekamo te!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
Нема коментара:
Постави коментар