U 7.05 zakoračio sam na pešački prelaz preko Đinđićeva bulevara, na raskrsnici sa Narodnih Heroja. Zastao sam na ostrvu između dva smera i okrenuo se ka istoku privučen narandžastom svetlošću koja se brzo razlivala duž bulevara. Negde kod Save, bulevar se suzio i spojio sa velikom sunčevom narandžom.
Hladna vatra naše radosne zvezde padala je na ledom zarobljeno lišće na asfaltu i razbistrila slova na krajputaškoj tabli koja označava mesto pogibije jednog momka po imenu Ivan Perović Grobi. Rasvetni stub pored same table postao je kultno mesta nekolikih navijačkih grupa Partizana. Ne razumem se u ustrojstvo navijačkih grupa, ali se sećam da je prošle godine došlo do međusobnog obračuna dvaju "grobarskih" skupina. Ivan Perović Grobi je izgleda bio član navijačke skupine zvane "Koalicija". Na njega je iz BMV u pokretu pucao neko iz druge skupine po imenu "Alkatraz". Na mestu pogibije stavljena je ukošena tabla, okrenuta ka istoku, na kojoj je kamenorezac urezao lik 20-godišnjeg Grobija. 1991 - 2011. Urezana je i neka nevešto rimovana poruka. Rasvetni stub pored same table, uvezan navijačkim šalovima, trakama, porukama, uvelim cvećem. Okolo dogorele sveće. Jedna porodica izgubila je sina u besmislenom nasilju.
Na presecištu Đinđićevog bulevara i Narodnih Heroja, rodio se novi narodni heroj, novi kult i novo proročište. Neki novi klinci vide u njemu heroja svoga doba.
Danas je na slobodu pušten Uroš Mišić nakon par godina robije jer je na večitom derbiju Partizana i Zvezde sa navijačkom bakljom hteo da ubije jednog policajca u civilu. Na sudu se branio izjavom da nije znao da se radi o policajcu nego je mislio da je neki navijač suparničkog tima. "Navijače" suparničkog tima možeš da ubijaš slobodno, nikakav to greh nije a još manje krivično delo. Zahvaljujući milosti našeg predsednika, njemu i mnogima je napravljen oprost ostatka kazne. Valjda su se primereno vladali i zatvor je ostvario svoju vaspitnu ulogu.
Godinama njegovo robijanje prate plakati, grafiti, zastave i pokliči kolega iz iste navijačke strane: PRAVDA ZA UROŠA. Čini mi se da su i navijači suprotne strane saglasili sa "kolegama". Šta ima vlast da se meša u njihove sukobe. Šta više, policija im je zajednički neprijatelj. Idemo dalje. Čeka nas novi večiti derbi.
U autobusu stojim do reklame:
KAKO ĆETE SE VI
GREJATI OVE ZIME
Mi vam možemo pomoći da
odaberete najkomfornije i
najekonomičnije grejanje ...
NORVEŠKI RADIJATORI
GREJANJE SA SEVERA
A na jednim zamandaljenim ulaznim vratima u Cetinjskom čitam jednu duguljastu reklamu:
NOKTI 1.500 din Salon u centru grada 063 1730 061
*gel*izlivanje*100%prirodno*be
Ista ona sjajna pomorandža rasipa svoju svetlost duž Drinčićeve. Rastrošno i nemilice - kao da više svetlosti ima što se više razbacuje. Sunce je neiscrpno, kao i život. Barem što se tiče narednih nekoliko milijardi godina.
Tanja:
hvala ti Branko
...ja bih mogla da pišem za laku noć jer ujutru dok ne zapalim uz kafu
mogu samo da čekam da mi neko poželi dobro jutro...
Vuki:
I ja sam ti ranije bio nokturalna pojava. Vremenom se to promenilo. Sada dosta lakše zaspivam, a budim se bez prisile oko 6 i nešto. I ne samo to. Jutro mi je najproduktivniji deo dana. Od 9 do 12 recimo. I jedan deo večeri. Ostali delovi dana su uglavnom za rutinske poslove.
A jutarnje beleške upućene prijateljima nisu za mene neka novost. Još negde zimus sam pisao slične stvari na temu poezije. A kako svako jutro putujem 65 trudio sam se da zapažam stvari da bi mi bilo putovanje do posla interesantnije.. A onda se počeo širiti krug čitalaca i njihovi komentari su me nagnali na svakodnevnost.
Tanja:
e ja ti ne ležem pre 1 noću, a i onda mi je žao...a jedva ustajem,
naravno... i loše spavam i sve to zajedo me čini umornom hronično... a
kad pišem, samo noću...
meni je 65 najmoja linija, i ja sam godinama na neki način sastavljala
u sebi pričice koje bi završavale na Zelenom vencu...
pročitala sam samo dva tvoja dobrojutro tekstića i zaista su
sjajna...pitam se da li je moguće da nijedan novinar nije u stanju
tako da se obrati, već samo sve najgore najniže najbedastije...ne
čitam novine, osim sporta, vremenske prognoze i ...horoskopa..mali
popust sebi...
sad sam godinu dana zujala po čuvenoj Eu sa izložbom, puna sam utisaka
i sve bih nešto da zapišem, ali ne o muzejima i galerijama već sličice
sa ulice... možda i hoću...za laku noć...
piši mi, ne zaboravi ujutru
opet ja
Vuki:
Ja ležem između 12 i 1 i dobro spavam. Kad se probudim oko 6 naspavan sam.
Zapažanja iz autobusa začinjena komentarima i asocijacijama zabeležim sasvim kratko na poslu, a naveče posle ručka-večere razradim, da bih ujutro eventualno nešto dodao ili oduzeo.
Novine ne čitam, navikao sam da na internetu pregledavam povremeno Tanjugove kratke vesti. Takođe sam navikao da na poslu pratim BBC na internetu jer me zadovoljava profesionalizam.
Začudilo me da pratiš sport?!! Pojašnjenje molim.
A te sličice iz EU, ljude, pojave, svakidašnjicu.. valja staviti u pisane reči. Potrebna je samodisciplina i nepretencioznost.
Ujutro će te sačekati jedna sličica jutra napravljena naveče.
Jutarnji poklon prijateljima. Uz kaficu.
Tanja:
meni je pisanje kao disanje, čak i kad danima ne uzmem olovku u
ruke,,, čudno, ne mogu da pišem u računaru,moram da se zagnjurim u
prave papire.... sad se prisetila tvojih pisama meni u bolnicu, sa
onim nogama u gipsu, a evo danas nastavlamo s razmakom od tridesetak
godina kojeg kao da i nema... dobar osećaj
da, gledam na HRTu Hausa, i History, ch., i čitam mesecima knjigu o
osvajanju Fernanda Kortesa, kao neki zbornik dokumenata svedočenja iz
tog vremena... zamisli španskog plemića koji do kolena stoji u plićaku
i svečano čita domorocima objavu o pokrštavanju u ime španskog kralja,
a oni stoje na obali, urlaju i gađaju ga strelama...strašno žeim da
odem na kubu ili u meksiko peru, a znam da nikada neću...
možda zato loše spavam...haha
laku noć
Vuki:
Ja sam se potpuno navikao na pisanje tastaturom. Dobrim delom i zbog toga što sam odavno (još u 7. razredu osnovne škole) naučio slepo pisanje daktilografsko i ne moram da tražim slova.
Fantastična je ta mogućnost slanja pisama elektronskim prostorom i vremenom. Omogućuje ti da sve bude odmah. Mada je onomad pisanje i slanje pisama imalo svojih posebnih draži. Ja sam u to vreme imao ogromnu korespodenciju. Dosta sam je dugo čuvao, a onda jednom prilikom zasmetao me sav taj odnos sa prošlošću i neprestanim preispitivanjem pa su sve te kutije sa pismima i dnevnicima završile u kanti za smeće.
Sada je drugo vreme, mi se primičemo starosti, sve su se bure stišale, ambicije usredotočile na stvarnost i možemo mirno osvrtati se oko sebe, prisećati se koječega, tumačiti koješta i pomiriti se sa sobom. Donekle barem.
Zato sebi dozvoljavam voajerska beleženja kao poklon preostalim prijateljima. To je i nekakva veza sa njima jer u žrvnju svakodnevnice (posao, porodice, zdravlje) manje se stižemo viđati. Ne treba za time žaliti, treba stvarati prilike za zajedništvo i uživati koliko se može.
Tanja:
sad stigla sa kolarca, književna promocija andrićeve biografije,
autorka žaneta đukić, žena miodraga perišića...govorili mika pantić i
milisav savić, u nekakvom kontekstu pominjali naše nekadašnje
profesore na fakultetu, časopise razgovore etc.etc. dirnulo me je,
gotovo svaka prilika postaje nekakav susret sa prošlošću, sećanje...u
stvari sve je već iza mene, ispred me čeka još samo da napišem knjigu,
obećala sam je sebi...nekad kad sam bila mlada, naravno.
Vuki:
Knjiga. Pisana reč. Mi smo njeni zarobljenici, zatočenici i zaljubljenici.
Ne znam kakvu knjigu zamišljaš.
Moje se misli i vreme vrti oko 2 romana. Jedan odavno pišem ali sve nekako u sitnim odsečcima vremena. Toliko sam problema sa sobom imao u međuvremenu i ostavljao sam pisanje na dugo.
Sada sam se nekako pomirio sa sobom i disciplinujem svoje vreme.
Ja imam smisla za dramaturgiju i radnju - to me vuče ka romanu.
Ti bi mogla biti u nekom drugom pismenom krugu.
Treba sebe naći u nekoj formi.
Tanja:
dobro veče
volim kada je u gradu 40 stepeni, zašto su ovi naši sloveni stali na
pola puta do nekog mora iostavili nam u amanet kontinentalnu klimu, i
samo ime joj je musavo...
ali, dok ovako veje i sve je belo hladno i čisto, opet nalazim da je
lepo, i da je Majka priroda čudesna...
ceo dan trapkala po kući, prvi vikend u kući posle mnogih
meseci...pratim stanje na putevima, sestra mi je popodne pošla iz
beograda u suboticu i zaglavila se, naravno...nenad se vraća iz
hilandara, otišao za vikend pa se večers vraća, on ima bolju
perspektivu...
knjiga. za mene izum bez premca diljem vasione...zamisljam neku drugu
planetu i neke drugačije ljude kako čitaju, udišu miris štamparske
boje, odgonetaju naslov ilustraciju na koricama... nemoguće...i neka
je tako...
sad sam radila izložbu u british library...ima 9 čitaonica i nekoliko
miliona knjiga...imaju i mog Despota...
eto...
Нема коментара:
Постави коментар