ČETVRTAK. 22. novembar 2012. - 35 -

Ah, kakva scena i stapanje likova!
Nešto mi se jutros išlo malo peške do naredne stanice pa se nađoh kod Fontane. Jedna visoka crnka (baš me hoće ovih dana!), bujne kose (setite se Marije Šnajder u Poslednjem tangu u Parizu), kratke crne, kožne jakne, dignute zadnjice u uskoj haljini koja se spuštala do tek nešto iznad kolena gde se gotovo spajala sa visokim crnim čizmama sa ne toliko ekstremnom štiklom. U gomili savremenih devojaka koje se trude da im kosa bude što ravnija, ova je Marija Šnajder raspustila kosu na sve strane. U redu, nije njena pojava nešto što se ne može sresti. Druga je stvar meni naime zapala prva za oko. "Marija Šnajder" je u jednoj ruci držala kesu sa duvanom, a u drugoj pripremila cigaret papir. Spretno je premeštala rezani duvan i prstom ga ravnala duž uvijenog papira. Pa kako da se ne setim moje kume Irene koja na isti način zavija cigarete. Doduše, ne bih smeo tvrditi da to radi napolju, a još manje čekajući autobus. Neuznemirena mnogim začuđenim pogledima, mirno je smotala kratku cigaretu i zapalila je očigledno uživajući. U 7.10 ujutro.
Smeškajući se na pomisao o opisivanju "Marije Irene" dođoh do Yu biznis centra. Na samom uglu, prema kineskoj ambasadi, pre 15 godina, moji drugari i ja smo godinama držali radnju za prodaju metalnih nosača koje smo sami proizvodili. Nas trojica vlasnika smo se prijateljski razišli, firmu i dalje vodi moje kumče Dragan ali je promenio proizvodni program. Radnje nema. a nema ni čuvene kineske ambasade koja je bila pogođena od NATO agresora 1999. godine. Godinama je razrušena ambasada bila jedno od 5 najomiljenijih turističkih tačaka za obavezan obilazak. Kalemegdan, Knez Mihajlova, Skadarlija, Kuća cveća i Kineska ambasada.
Na mestu ambasade izgrađena je savremena poslovna zgrada Wiener Stadtishe.

U prostorijama bivše apoteke na uglu Drinčićeve i Džordža Vašingtona oprema se prostor i pune police. Biće opet apoteka. Moja procena da će doći Kinezi koji su se pre mesec dana nekoliko puta pojavljivali nije se ostvarila. Nekoliko mlađih ljudi nervozno ulazi i izlazi. Unose se kutije sa robom.


Jučer je bio Aranđelovdan i po kancelarijama se kolege časte pečenjem sa slavske trpeze, ruskom salatom i sitnim kolačima.

dobro jutro.

Ah, kakva scena i stapanje likova!

Nešto mi se jutros išlo malo peške do naredne stanice pa se nađoh kod Fontane. Jedna visoka crnka (baš me hoće ovih dana!), bujne kose (setite se Marije Šnajder u Poslednjem tangu u Parizu), kratke crne, kožne jakne, dignute zadnjice u uskoj haljini koja se spuštala do tek nešto iznad kolena gde se gotovo spajala sa visokim crnim čizmama (pretera ga!) sa ne toliko ekstremnom štiklom. U gomili savremenih devojaka koje se trude da im kosa bude što ravnija, ova je Marija Šnajder raspustila kosu na sve strane (ala si uživao!). U redu, nije njena pojava nešto što se ne može sresti. Druga je stvar meni naime zapala prva za oko. "Marija Šnajder" je u jednoj ruci držala kesu sa duvanom, a u drugoj pripremila cigaret papir. Spretno je premeštala rezani duvan i prstom ga ravnala duž uvijenog papira. Pa kako da se ne setim moje kume Irene koja na isti način zavija cigarete. Doduše, ne bih smeo tvrditi da to radi napolju, a još manje čekajući autobus. Neuznemirena mnogim začuđenim pogledima, mirno je smotala kratku cigaretu i zapalila je očigledno uživajući. U 7.10 ujutro.
Smeškajući se na pomisao o opisivanju "Marije Irene" dođoh do Yu biznis centra. Na samom uglu, prema kineskoj ambasadi, pre 15 godina, moji drugari i ja smo godinama držali radnju za prodaju metalnih nosača koje smo sami proizvodili (sećam se i ja!). Nas trojica vlasnika smo se prijateljski razišli, firmu i dalje vodi moje kumče Dragan ali je promenio proizvodni program. Radnje nema. a nema ni čuvene kineske ambasade koja je bila pogođena od NATO agresora 1999. godine. Godinama je razrušena ambasada bila jedno od 5 najomiljenijih turističkih tačaka (hvala na obaveštenju, nisam znala!) za obavezan obilazak. Kalemegdan, Knez Mihajlova, Skadarlija, Kuća cveća i Kineska ambasada.

Zdenka