Dugo, dugo već nisam spavao bez buđenja do pola 9. Vani se topi sneg. Sa tende ispod mojih prozora skliznuo je nataloženi sneg. Bljuzgavica osvaja ulice.
Nisam uključio ni televizor. Zvuci kapanja i otapanja snega mešali su se s dobronamernim brundanjem frižidera i zamrzivača, otkucavanjem sata i prolaskom vode kroz cevi kako je ko od brojnog komišiluka krenuo sa prepodnevnim rutinskim poslovima.
Vraćam se iz Maxija sa pakovanjem jaja, hlebom, pakovanjem smrznutog graška, pakovanjem smrznute šargarepe, smrznutim kukuruzom i Kanditovim rum štanglicama.
Na spratu tržnog centra (bivši centar MZ) smestila se Visoka škola modernog biznisa. Inače smatram da je svako obrazovanje bolje od nikakvog obrazovanja. Neka cveta stotinu škola u otvorenom društvu savremenog kapitalizma. Nove škole (fakulteti) kažu da su nastale jer su fakulteti starog sistema na Beogradskom Univerzitetu obrazovali mlade ljude bez ikakvog dodira sa praktičnim potrebama društva. Sa čime bih se mogao složiti u nekoj meri. Pa onda oni (novonastali fakulteti, privatni) školuju ljude baš za ono što postoji u stvarnom životu. Tako da izgleda u stvarnom životu postoje samo razni menadžeri, stručnjaci za public relations i human resources. Vlasnici tih škola (jako mi je teško da ih nazovem fakultetima) pokupili kojekakve brošure o modernom biznisu i prodaju ih mladim ljudima željnim savremenih znanja. Istina je mnogo prostija. Naglasak tih škola nije na programima nego na PRODAJI programa. Polaznici (studenti?) KUPUJU diplome polažući ispite po principu testova sa zaokruženjem A, B ili C odgovora. Na njih se upisuju oni koji se nisu uspeli upisati na neki od fakulteta BU (budžetski ili vanbudžetski). Razumljivo da preterujem u generalizaciji i da ima škola (fakulteta) koji vrede. Takvi su međutim izuzeci a ne pravilo. A oni koji su ih završili uglavnom su svesni da su daleko od stvarnosti i da njihova stvarnost i mogućnost zapošljavanja nema veze sa diplomom koju su dobili (kupili).
Popodne je prošlo na Rakija festu i degustiranju raznih rakija.
A navečer se na Bežanijskoj kosi začulo "Moj očka ma konjička dva" i "Na planincah sončašce sije", kao i probran izbor partizanskih pesama uz nastavak degustiranja pića i uobičajeno nadahnutu Dragičinu trpezu.
Tanja:
čitač uživam čekam...
...ovaj kraj godine je u budžetskim ustanovama ludilo, a i Grad nam se
raspada, u finansijskom smislu, pa samo premećem papire iz ruke u
ruku...
nova godina? doček?
Vesna:
Nisam uključio ni televizor. Zvuci kapanja i otapanja snega mešali su se s dobronamernim brundanjem frižidera i zamrzivača, otkucavanjem sata i prolaskom vode kroz cevi kako je ko od brojnog komišiluka krenuo sa prepodnevnim rutinskim poslovima.
Vraćam se iz Maxija sa pakovanjem jaja, hlebom, pakovanjem smrznutog graška, pakovanjem smrznute šargarepe, smrznutim kukuruzom i Kanditovim rum štanglicama.
Na spratu tržnog centra (bivši centar MZ) smestila se Visoka škola modernog biznisa. Inače smatram da je svako obrazovanje bolje od nikakvog obrazovanja. Neka cveta stotinu škola u otvorenom društvu savremenog kapitalizma. Nove škole (fakulteti) kažu da su nastale jer su fakulteti starog sistema na Beogradskom Univerzitetu obrazovali mlade ljude bez ikakvog dodira sa praktičnim potrebama društva. Sa čime bih se mogao složiti u nekoj meri. Pa onda oni (novonastali fakulteti, privatni) školuju ljude baš za ono što postoji u stvarnom životu. Tako da izgleda u stvarnom životu postoje samo razni menadžeri, stručnjaci za public relations i human resources. Vlasnici tih škola (jako mi je teško da ih nazovem fakultetima) pokupili kojekakve brošure o modernom biznisu i prodaju ih mladim ljudima željnim savremenih znanja. Istina je mnogo prostija. Naglasak tih škola nije na programima nego na PRODAJI programa. Polaznici (studenti?) KUPUJU diplome polažući ispite po principu testova sa zaokruženjem A, B ili C odgovora. Na njih se upisuju oni koji se nisu uspeli upisati na neki od fakulteta BU (budžetski ili vanbudžetski). Razumljivo da preterujem u generalizaciji i da ima škola (fakulteta) koji vrede. Takvi su međutim izuzeci a ne pravilo. A oni koji su ih završili uglavnom su svesni da su daleko od stvarnosti i da njihova stvarnost i mogućnost zapošljavanja nema veze sa diplomom koju su dobili (kupili).
Popodne je prošlo na Rakija festu i degustiranju raznih rakija.
A navečer se na Bežanijskoj kosi začulo "Moj očka ma konjička dva" i "Na planincah sončašce sije", kao i probran izbor partizanskih pesama uz nastavak degustiranja pića i uobičajeno nadahnutu Dragičinu trpezu.
Tanja:
čitač uživam čekam...
...ovaj kraj godine je u budžetskim ustanovama ludilo, a i Grad nam se
raspada, u finansijskom smislu, pa samo premećem papire iz ruke u
ruku...
nova godina? doček?
Vesna:
Da bi bilo i u reci i u SLICI,
evo i malog foto priloga!
Zoki:
Vidim da su pripreme za nastupajuci period Bozica i Novih Godina onako spontano vec zapocele (koliko Kineza ima u Beogradu mogla bi se i kineska Nova Godina spojiti sa onim tradicionalnima).
To se zove pravi pristup.
Nenad:
Kad se kaze da slika vrijedi 1000 rijeci, nek se ne uvrijedi autor
proznih radova iz autobusa. Ne mogu odoliti a da ne pitam sta je ono u
staklenoj vatrostalnoj zdjeli ?
proznih radova iz autobusa. Ne mogu odoliti a da ne pitam sta je ono u
staklenoj vatrostalnoj zdjeli ?
Dragica:
U staklenoj činiji su male projice, tačnije male zeljanice.
Vesna:
Bile su zaista fantasticne, kao i sve ostalo!
Нема коментара:
Постави коментар