Subotom ima nekog drugog sveta u autobusu. Prepoznaju se ljudi koji se retko voze autobusom. Jedna elegantna dama u uskim farmerkama i sa popriličnim štiklama ne zna kako da stoji u autobusu, gde da se okrene, kako da propusti druge ljude u prolazu, kako da drži torbu i pridžava se za rukohvat.
Mačor iz Drinčićeve, iz zgrade preko puta, pomalja se na podrumskom prozoru, osmatra teren i kreće u pohod.
Sastanak skupštine stanara zakazan za danas u Drinčićevoj.
Mole se si stanari da dođu na sastanak u sklonište zgrade u 16.00
Iznad table sa spiskom stanara oglasio se neko ko instalira i popravlja interfone i videointerfone, posebne brave i cilindre. Daje na 3,4 i 5 rata i ne traži avans.
Poseban je naglasak na kamerama za ulaz. Malo citata za neupućene:
Jedna starija žena se vraća sa pijace sa dve prepune kese. Skočni zglob desne noge joj je ukočen i vuče nogu dok hoda. Potpuno skoncentrisana na svoju misiju donošenja hrane ona svoj fizički problem rešava upornošću i strpljenjem. Dok zamiče duž mladih bagremovih stabala okovanih ostacima snega, iz suprotnog pravca jedan mladić vuče dva mala psića različitih pasmina uopšte se ne obaziraući na njihovu potrebu da saznaju sve ulične novosti njušenjem tragova ranije prošavših drugara i kolega.
Kada promatram lica i ponašanje putnika u autobusu uvek su radi o meni nepoznatim ljudima. Pokušavam prodreti u njihove misli i raspoloženja čitajući manje ili više vidljivu mimiku. Kod školaraca je relativno lako jer ne umeju da se pretvaraju. Kod starijih, lica su češće ukočena i na njih ne izlazi muka ili radost unutrašnjosti koje sa sobom nose.
Retko sretnem nekog poznatog. a evo prvi puta mi se desilo da sam u autobusu video lice jednog od poznatih čitalaca ovih beleški.
Na povratku sa posla, doduše ne u mojoj 65, video sam je kako sedi, do prozora, leđima okrenuta pravcu kretanja. Bila je zadubljena u primanje i slanje SMS poruka. Između poruka,smeđe oči su pratile kako se Sava primiče Dunavu, kako se neka mladež igra ispred tržnog centra Ušće, kako samuje široka zgrada SIV-a iza ugasle fontane i kako se kinđure izlozi turističkih agencija u Yu biznis centru.
Poznajući, barem u nekoj meri, svoju čitateljku, znajući i za probleme sa kojima se suočava, pitam se kako se zadržava spokoj i svedočim kako se blagi osmeh ucrtava kao neki novi puteljak u zemljopisu Novog Beograda.
Mačor iz Drinčićeve, iz zgrade preko puta, pomalja se na podrumskom prozoru, osmatra teren i kreće u pohod.
Sastanak skupštine stanara zakazan za danas u Drinčićevoj.
Mole se si stanari da dođu na sastanak u sklonište zgrade u 16.00
Iznad table sa spiskom stanara oglasio se neko ko instalira i popravlja interfone i videointerfone, posebne brave i cilindre. Daje na 3,4 i 5 rata i ne traži avans.
Poseban je naglasak na kamerama za ulaz. Malo citata za neupućene:
- bulit i antivandal kućište
- skrivene kamere i kamere u interfonskoj tastaturi
- kvalitetne kamere i modulatorska oprema
Firma el. inženjera Predraga Mihajlovića zove se SEC - TEC.
Jedna starija žena se vraća sa pijace sa dve prepune kese. Skočni zglob desne noge joj je ukočen i vuče nogu dok hoda. Potpuno skoncentrisana na svoju misiju donošenja hrane ona svoj fizički problem rešava upornošću i strpljenjem. Dok zamiče duž mladih bagremovih stabala okovanih ostacima snega, iz suprotnog pravca jedan mladić vuče dva mala psića različitih pasmina uopšte se ne obaziraući na njihovu potrebu da saznaju sve ulične novosti njušenjem tragova ranije prošavših drugara i kolega.
Kada promatram lica i ponašanje putnika u autobusu uvek su radi o meni nepoznatim ljudima. Pokušavam prodreti u njihove misli i raspoloženja čitajući manje ili više vidljivu mimiku. Kod školaraca je relativno lako jer ne umeju da se pretvaraju. Kod starijih, lica su češće ukočena i na njih ne izlazi muka ili radost unutrašnjosti koje sa sobom nose.
Retko sretnem nekog poznatog. a evo prvi puta mi se desilo da sam u autobusu video lice jednog od poznatih čitalaca ovih beleški.
Na povratku sa posla, doduše ne u mojoj 65, video sam je kako sedi, do prozora, leđima okrenuta pravcu kretanja. Bila je zadubljena u primanje i slanje SMS poruka. Između poruka,smeđe oči su pratile kako se Sava primiče Dunavu, kako se neka mladež igra ispred tržnog centra Ušće, kako samuje široka zgrada SIV-a iza ugasle fontane i kako se kinđure izlozi turističkih agencija u Yu biznis centru.
Poznajući, barem u nekoj meri, svoju čitateljku, znajući i za probleme sa kojima se suočava, pitam se kako se zadržava spokoj i svedočim kako se blagi osmeh ucrtava kao neki novi puteljak u zemljopisu Novog Beograda.
Нема коментара:
Постави коментар