Ovih dana dugih noći idem na posao nešto kasnije no obično. U redu, mora se to povezati i sa kasnijim leganjem koje je rezultat večernjih prijateljevanja u ova praznična vremena. Elem, pomereni odlasci menjaju raspored ljudi i grupa koje se sa Novog Beograda kreću ka gradu. Na nekoliko čvornih stajališta dolazi do velikih promena putnika tako da iskusan, dugogodišnji putnik mora odmeriti iz kojeg će u koji autobus ući a da ne bude zaglavljen dobronamernim ljudima koji bi da stignu do svoje tačke B.
Tako kod gradske opštine Novi Beograd srećem svog dugogodišnjeg partnera u tenisu koja je ujedno verni čitalac ovih redova i, šta više, uporno ih prosleđuje nekim svojim vernim prijateljima.
Dakle, interesuje se moja elegantna partnerka kako teče proces mojih jutarnjih zapažanja i objašnjavam da mi je prešlo u naviku da obraćam pažnje na detalje. Detalj se istka u opis, a opis povuče asocijaciju. Više različitih opisa doprinosi dinamici kao što ponekad dovodi do paradoksa.
Skrećem joj pažnju na jedan crveni napis na Tržnom centru "Ušće" iza koga se pretpostavljam krije neki lanac brze hrane. Pošto ne zalazim u "Ušće" i ne volim lance brze hrane ostaje mi da se ne internetu raspitam za ugostiteljski brend pod nazivomVAPIANO. Nakon kasnije provere: Bilo bi možda fer da se i sam uverim da nude nešto novo u konceptu restorana pod nazivom "fresh casual". Neko od vas išao tamo pa neka mi dojavi ima li smisla zalaziti.
U međuvremenu, dogovorio sam se sa dragom koleginicom za ručak u nekom drugom restoranu čije ime nisam zapamtio. Ali ona zna.
Prodavac starih knjiga rasprostire naslove po ceradi na trotoaru. "Putin" Roja Medvedeva se našao do Boba Marlija i Enimena, biografije Dražena Dalipagića i knjige o Kićanoviću (gde njih dvojica jedan do drugoga!). Na moje iznenađenje izvukao je Povijest filozofije Windelbanda i Hehmsoetha. Pa se onda nađoše jedna do druge po božjoj pravdi "Zločin u savremenom društvu" nekog autora kome nisam upamtio ime i "Najveće mućke čelnika FK "Partizana" u poslednjoj deceniji" na kojoj autori nisu ni naznačeni.
Ali, kao što znate, slatkiš dolazi na kraju. Ponekad i kad mu se najmanje nadaš.
"Kiše dolaze" Luis Bromfilda.
Setite se svoje mladosti i kada ste legli sa knjigom i niste se od nje mogli odvojiti dok niste došli do kraja ili vas eventualno san savladao.
Ah, dobro jutro.
Ni ne primetih da sam prekjuče zaboravio izbrisati kratke napomene koji mi pokatkad služe da se setim nečega o čemu bi valjalo nešto napisati. Sada mi se riznica ispraznila, a vi zamislite šta biste napisali vezujući se za te notice.
Tako kod gradske opštine Novi Beograd srećem svog dugogodišnjeg partnera u tenisu koja je ujedno verni čitalac ovih redova i, šta više, uporno ih prosleđuje nekim svojim vernim prijateljima.
Dakle, interesuje se moja elegantna partnerka kako teče proces mojih jutarnjih zapažanja i objašnjavam da mi je prešlo u naviku da obraćam pažnje na detalje. Detalj se istka u opis, a opis povuče asocijaciju. Više različitih opisa doprinosi dinamici kao što ponekad dovodi do paradoksa.
Skrećem joj pažnju na jedan crveni napis na Tržnom centru "Ušće" iza koga se pretpostavljam krije neki lanac brze hrane. Pošto ne zalazim u "Ušće" i ne volim lance brze hrane ostaje mi da se ne internetu raspitam za ugostiteljski brend pod nazivomVAPIANO. Nakon kasnije provere: Bilo bi možda fer da se i sam uverim da nude nešto novo u konceptu restorana pod nazivom "fresh casual". Neko od vas išao tamo pa neka mi dojavi ima li smisla zalaziti.
U međuvremenu, dogovorio sam se sa dragom koleginicom za ručak u nekom drugom restoranu čije ime nisam zapamtio. Ali ona zna.
Prodavac starih knjiga rasprostire naslove po ceradi na trotoaru. "Putin" Roja Medvedeva se našao do Boba Marlija i Enimena, biografije Dražena Dalipagića i knjige o Kićanoviću (gde njih dvojica jedan do drugoga!). Na moje iznenađenje izvukao je Povijest filozofije Windelbanda i Hehmsoetha. Pa se onda nađoše jedna do druge po božjoj pravdi "Zločin u savremenom društvu" nekog autora kome nisam upamtio ime i "Najveće mućke čelnika FK "Partizana" u poslednjoj deceniji" na kojoj autori nisu ni naznačeni.
Ali, kao što znate, slatkiš dolazi na kraju. Ponekad i kad mu se najmanje nadaš.
"Kiše dolaze" Luis Bromfilda.
Setite se svoje mladosti i kada ste legli sa knjigom i niste se od nje mogli odvojiti dok niste došli do kraja ili vas eventualno san savladao.
Ah, dobro jutro.
Ni ne primetih da sam prekjuče zaboravio izbrisati kratke napomene koji mi pokatkad služe da se setim nečega o čemu bi valjalo nešto napisati. Sada mi se riznica ispraznila, a vi zamislite šta biste napisali vezujući se za te notice.
Нема коментара:
Постави коментар