Vuki Sanji:
Hi darling,
Nesto sam se nocas razsentimentalisao gledajuci slike sa Kumovskog samita. Vidi se na nama protok godina, a sada smo usli u fazu kada djeca pocinju da zive samostalno. Pri tome o tome govorim ja koji nisam imao djece. Drugima je verovatno teze o tome govoriti jer se nalaze u mukama.
Manimo to.
Kako je u Londonu? Nasta lici sav taj nepoznati zivot nove rutine? Snalazis li se u tome?
U tvojim godinama ja sam poceo skitati po arapskim zemljama. To mi je obelezilo narednih 10 godina. I bilo mi je lepo.
Mada moram iskreno reci, najlepse mi je bilo kada sam se vracao.
Ne vredi previse slusati blues, covek se lako rastopi.
Ajde, javi se ponekad sa nekom otkacenom recenicom, zapazanjem, mislima...slicicom
Bez opterecenja. Bicemo mi tu i kad se vratis.
Kissssssss.
Sanja Vukiju:
Djes ba kume!
Evo pisem ti iz starbucks-a, posto kuci jos uvek internet nemam. Kad ga dobijem (sto je po recima internet provajdera za maksimum dva dana) poslacu i po koju slicicu. Nije da ih imam mnogo, posto mi se za ove dve nedelje zivot uglavnom svodio na putanju kuca-fakultet-kuca.
Sta da ti kazem o zivotu ovde... Cudno je, ljudi su nekako smireni i pristojni, mnogo stranaca ima pa se ne osecam kao manjina, a tempo zivota je ubrzan tako da se u tome jos ne snalazim najbolje. Ovde se na primer podrazumeva da ces sad da se konkurises za poslove ako oces da pocnes da radis za godinu dana, tako da su studenti dosta uspaniceni. Posebno inostrani studenti kojih je vecina. A ja kao osoba koja ne zna ni dal oce da radi ni sta oce da radi za godinu dana, sam prilicno zbunjena :)
Ljudi na fakultetu su fini. Ima indusa, nigerijaca, francuza, mnoooogo kineza... Sve u svemu fino se druzim sa njima, i skontali smo se tako da mi je boravak na fakultetu prilicno prijatan sto mi je trenutno najbitnije.
Inace London je prelep. Nisam ga puno obilazila do sada, posto sam morala da obavljam gomilu birokratskih poslova, ali ovo malo sto sam uspela da se prosetam je bas lepo. Imaju gomilu parkova koji na mene deluju skroz umirujuce. U centru Londona prolazis pored jezerceta, oko tebe nenormalno veliki broj razlicitih ptica, veverice skakucu na sve strane... Kao u bajci. Ubedjena sam da kad bi napravili tako neki park u beogradu, kolicina isfrustriranosti koju ljudi imaju bi se drasticno smanjila.
Toliko za sada... Vise od mene kad budem imala normalan pristup internetu. Inace sta se kod tebe desava? Osim nostalgicnog prisecana davnih dana :)
Poljupci sa dalekog zapada!
Sanja
Vuki Sanji:
Dobar jutar Sanja,
Sutra spremamo pasulj u kazancetu. Cisto da znas. One biljne recepte izgleda da cemo odloziti za proljece. Valja preko zime nakupiti masnoće da bismo u toplija vremena imali sta da topimo.
Interesantno je to kapitalisticko studiranje. Tvoje kolege (ili, verovatnije, njihovi roditelji) dobro su se zaduzili da bi sebi omogucili prestizno studiranje. To sada valja dobro prodati. Malo me iznenadilo da vec sada jure oglase. Mada to mozda i nije toliko neverovatno. Ljudi hoce da se nametnu. Moja je pretpostavka da nema previse ljudi tvog profila pa je covek u poziciji da bira. Sumnjam doduse da sam u pravu, nedovoljno poznajem tvoju struku i desavanja u svetu da bih imao pravu sliku.
U svakom slucaju dopada mi se tvoje razmisljanje "da li uopste hocu da radim" jer ti ono daje otvoren um za razmisljanje. "Da li uopste hocu da radim" mi sa stanovista roditelja izgleda kao svetogrdje -pa se nadam da ce komentar ostati medju nama. S druge strane, ja bih uradio ono sto i ti cinis: pratio bih sta se desava, pa kada u nekom trenutku vidim nesto sto golica znatizelju...Ne bih previse zurio.
volim taj internacionalni smek studiranja sa mnogo razlicitih kontinenata. Toliko razlicitih kultura, navika, stavova... Prava stvar je imati razumevanja za razlike pa cak i onda kada ne mozes prihvatiti necije stavove ili poglede na zivot. tolerancija je magicna rec, mada mi izgleda da se u politickom recniku izlizala kao opsta fraza. Uostalom, politicari uvek uspevaju da lepe stvari pretvore u izlizane fraze. Tako su nastali strucnjaci za PR koji u glavi imaju zbirku fraza za opstu upotrebu. Necu trositi reci na te gluposti.
U Londonu nisam bio. Volio bih i nekada cu neku priliku verovatno iskoristiti. Prve asocijacije su mi British Museum i Marxov grob u Highgateu. Ima li u tom tvom stanu neki krevet na rasklapanje za jednog odrtavelog matorca koji bi 7 dana otkrivao London u neko proljetno doba?
No, dosta od mene. Valja spremiti sebi doručak i iskoristiti lijep suncani dan. Ovih sam dana lutao po juznoj Srbiji (Pirot, Nis, Krusevac, Jagodina) poslom. Razradjujem onu ideju o obnovljim izvorima energije i energetskoj efikasnosti. Cini se da cu u proljetnom semestru Bg otvorene skole napraviti jedne edukativnu tematsku seriju "Energetska politika EU", a u toku toga pripremao bih medjunarodnu redakciju koja bi u zemljama CEFTE (ex YU + Moldavija, Albanija) te zemljama u okruzenju (Madjarska, Rumunija, Bugarska..) napravila: web portal, TV emisiju (jednom mesecno npr), casopis i edukativne seminare na svim jezicima zemalja ucesnica. Nailazim na dobar prijem s tim u vezi. Ali na tome treba mnoooooogo raditi. Taman kada ti zavrsis sa londoniranjem pa dodjes da se lepo zezamo po Balkanu i okolini.
DORUCAK!!!!
Sta se jede u tom jadnom Londonu?
Kisss
Vuki
Sanja Vukiju:
Dragi moj Vuki,
Dobra vest je da sam konacno dobila internet u kuci. Mada je korisnicki servis kod internet provajdera podjednako katastrofalan izgleda u svakoj zemlji, uspeli smo da se izborimo za nase placeno pravo na internet. Sada konacno opet mogu da sedim po ceo dan kuci i ne uradim nista konstruktivno :)
Jos jedna dobra vest je da sam juce otisla da obidjem Grinic. Trebalo mi je 4 nedelje da se skanim da odem na suprotan kraj londona (kako vreme ovde brzo prolazi...) ali uspela je znatizelja (ili vise krivica sto ni l od londona za svo ovo vreme nisam videla) da pobedi, i krenula sam na izlet! Cimer, ja i jos dva indijca sa fakulteta smo se malo prosetali tim mestascem i obisli najbitniju stvar - observatiriju! Mada je bio dan, i jos oblacan, pa nismo gledali kroz teleskope, uspeli smo da vidimo cuveni nulti meridijan, i da se (kako tradicija nalaze) slikamo na liniji da bismo mogli roditeljima da pokazujemo kakao smo stvarno tamo bili. Sada, na njima je da nam veruju na rec da je ta linija stvarno nulti meridijan, a na nama je da verujemo na rec opstini Grinic koja je doticnu liniju povukla i koja zarad te linije ima najvise turista u londonu.
Ja strateski pokusavam da okupim nekolicinu ljudi koja je zainteresovana za obilazak britanije izvan granica londona, ali posto smo svi studentarija a prevoz po britaniji poprilicno kosta, ne ide mi bas najbolje. Mada sam prilicno sigurna da se ja u beograd necu vratiti a da ne vidim barem Stonehenge, makar morala sama tamo da idem.
Ovde se i dalje jure poslovi. Nije toliko do panicne potrebe studenata da unovce diplomu (mada ima i toga u znacajnoj meri), vec sto vece kompanije zatvaraju konkurse u novembru ili decembru za poslove koji bi poceli da se rade sledeceg septembra. Tako da ako se propusti ova prilika, sve su sanse da ce studenti koji zavrse studije sledece godine citavu godinu biti bez posla. Proces prijave za posao se sastoji u toliko faza da traje bukvalno mesecima. Tu su internet aplikacije, pa gomila testova, pa desetak intervjua, pa jos malo testova... Sve u svemu preterano komplikovana procedura kojoj je, cini mi se, jedini cilj da unese paniku u sirote ljude koji oce posao. To sve vazi naravno ako se trazi posao u struci koji je dovoljno vredan da isplati diplomu. Kako mi kaze nekolicina srba koji rade ovde, posao za minimalac moze lako da se nadje, te samo prezivljavanje u londonu nije toliko tesko.
Sto se tice posecivanja, mozes da svratis kad god oces. Imamo kauc i planiramo da nabavimo neke improvizovane krevete na rasklapanje, tako da cemo imati gde da te smestimo :) Naravno, samo ako primas drustvo za obilazenje londona. A ako si zainteresovan za obilazenje ostatka britanije, jos bolje! :) Krajem aprila i tokom maja su mi ispiti, tako bi idealno bilo da planiras da dodjes pre ili posle toga. Bilo kako bilo, britanci daju vize na pola godine, multiple entrance, tako da mozes da dolazis i u vise navrata.
Ovde je hrana super, ali imaj u vidu da jedemo uglavnom kinesku ili indijsku kuhinju, zato sto su najjeftinije i ima ih na svakom cosku. Fish and chips je bezukusan, a ostale britanske specijalitete (ako postoje) nisam probala. Takodje slike ces dobiti nekom drugom prilikom, zato sto ne mogu da nadjem kabl koji povezuje moj foto aparat i kompjuter.
A znala sam da bez mene nista od onih biljnih recepata nece biti... ccc, sramota!
Pozdrav,
Sanja
Vuki Sanji:
Draga moja Ennoia0,
mogla bi da me prosvetlis i objasnis znacenje. Ljubopitljiv sam i neznalica.
Internet u kuci je i dobra i losa stvar. Ja nesto ne mislim da si ti ovisnik kao Marko npr. pa ti internet nece zameniti muvanje sa ljudima.
Taj Grinic je dobar primer neke svojevrsne i svojevremene pameti koja se pretvorila u naplatu bivse domisljatosti. Englezi mi inace ne izgledaju domisljati ali izgleda da umiju uzeti pare na imperijalnu slavu.
Cudi me da su danasnji studenti toliko nepokretni. Nisu se valjda toliko usrali od straha od sutrasnjice i nalazenja posla da ne umiju uzivati u sadasnjosti. Ili imaju malo para. Pretpostavljam da zivot nije jeftin u Londonu i da covek raspolaze sa nekom sumom koju mora pazljivo rasporediti da mu traje. Nije lako i ne bih lako da vas osudjujem. A ne bih ni da poredim sa nekim "nasim" vremenima. Nama je zaista bilo mnogo lakse i perspektivnije.
Sto se panicne jurnjave za firmama tice - mislim da razumem kako te velike firme funkcionisu. Napravili su nauku od Human Resources Departmenta pa smisljaju citav niz glupavih procedura koje ne koriste nikome sem HR specijalistima da bi opravdali svoj posao. Sto se mene tice, kada sam bio u prilici da trazim i biram ljude za neka radna mesta u firmama najvaznije mi je bilo da znam sta se od tog radnog mesta trazi pa da onda trazim nekoga koji se u taj zahtev uklapa. Obicno bih gledao CV i odmah eliminisao nepismene i one sa tzv. privatnih fakulteta. Onda bih temeljno razgovarao sa izabranim kandidatima i suzio broj. Sa suzenim brojem bih ponovo razgovarao ulazeci u detalje. To je sasvim dobro funkcionisalo i ne secam se da sam napravio pogresan izbor.
Sada je stvar drugacija. Veca je borba za radno mesto, opisi radnih zadataka su sve specifičniji, okruzenje u velkim globalnim firma je sve vise internacionalizirano, radi se i zivi u sredinama iz kojih ne potices, razlicite kulture, obicaji...Ima lepih stvari u globalizaciji ali verovatno manje nego gluposti. glupost je strahovito lako i brzo razmnozava.
Kod struka slicnih tvojoj ima i dodatnih specificnosti. A k tome ste vi ipak u vrhunskoj ustanovi cije ime nesto znaci pa se poslodavci prema tome ravnaju.
Ja mislim da treba da ucestvujes u svemu tome, ali onako cool. Treba biti u procesu a i gledati ga kao da nisi u njemu.
Kao ono u pravilima za manekenku. Zna ona da su svi u publici dosli da je gledaju. a ona treba da ih gleda iznad glava, da nabaci izraz lica kao da je iznad te smrdljive skupine voajera i nabaci korake koji izazivaju ali nikome ne dozvoljavaju da pridje. (Hm, postajem modni strucnjak ili pre zelim da budem strucnjak za manekenke).
Jeste, diplomu covek mora naplatiti. I to ne zbog kretena koji misle da ce tvoju pamet izvrednovati kolicinom nula iza jedinice, nego sto treba biti praktican: uzeti sto vise novca sa sto manje utroska energije. ali nisam rekao i sa manje pameti. Pamet je naime potrebna da druga strana ne pomisli da je kupila laz i/ili falsifikat.
Slozena je to igra i svako je u zivotu zaigra sam. Tudja iskustva su korisna ali nisu dovoljna. Moje sadasnje iskustvo ispravilo bi mnoge gluposti u proslosti. Ta je stvar medjutim nemoguca kao sto je nemoguce da na osnovu mog iskustva ti postupis pametnije. No, nije na odmet cuti, ko zna za sta je to dobro.
Sto se pak kulinarstva tice, u nedelju sprema begovsku corbu i hadzijski cevap. Pa ti misli sta hoces. Poslacu ti fotke da omirises!
Vec je 1.30 po ponoci, jos malo pa ce mi se prispavati. Malo citanja pred spavanje. Citam pisma koja je Fridrih Engels (onaj bradonja koji je izdrzavao Marksa i njegovu familiju) pisao u zadnjim godinma svog zivota. neobicno interesantan tip. Mislim da cu napisati jednu meditativnu prozu o njegovim poslednjim godinama.
Laka ti noc. Prosle je noci u ovo vreme bio zemljotres.
Voli te,
Vuki
Sanja Vukiju:
Dragi moj Vuki,
Ja da ti kazem ova studentarija nista ne valja! Ne samo da su lenji i dzabalebarosi, nego ni na mailove ne odgovaraju :)
Zadnje dve nedelje sam bila u nekom introspekcijskom raspolozenju nalazenja smisla zivota vaseljene i svega ostalog... Valja to da uhvati coveka sa vremena na vreme. Sad malo izlazim iz toga kad me je uhvatio haos oko fakulteta i ucenja, pa nemam izbora nego da se spustim na zemlju, otvorim knjigu i pokusavam da se nateram da ucim. Smisao svega nisam nasla, ali sam barem izasla iz svega toga sa nekom dozom zen-smirenosti i hladnokrvnosti. Izgleda da mi je trebalo malo vremena da se naviknem na atmosferu ovde i da lociram svoje mesto u koordinatnom sistemu konfuzije. Ljudi kojima sam okruzena su blago uspaniceni i generalno jako nezadovoljni Londonom, i na mene je to sve imalo neki jako cudan uticaj, posto ja generalno ne panicim, a smatram da je London divno jedno mesto. Bila sam savrseno spremna u svoj svojoj tolerantnosti i svestranosti da se druzim sa ljudima razlicitih nacionalnosti i rasa, ali sam zaboravila da to sa sobom nosi i razlicita ponasanja i reagovanja na stvari. Mala greska u proracunima, ali sad sam kalibrisala sistem, zakljucila da su oni ok i da sam ja ok, i sa tom revolucionarnim zakljuckom nastavila normalan studentski zivot.
A da, da ne zaboravim... Ennoia je ime jedne junakinje iz knjige odnosno igrice koju sam jako davno obozavala. Stoga sam njeno ime koristila kao username svuda. Ta rec ima i neko konkretno znacenje na starogrckom i iz vise navrata sam pokusavala da izguglam koje je to znacenje, i naravno svaki put sam dolazila do drugacijeg odgovora. ovo 0 na kraju stoji zato sto je cisto 'ennoia' bilo zauzeto. Naravno, dete debil kakva sam bila kad sam pravila ovaj email nalog, nisam uzela u obzir da je ljudima kad citaju moju adresu jako lako da pobrkaju ovo 0 na kraju sa slovom 'o', te sada imam jos jedan nalog na gmailu koji koristim za 'profesionalne' potrebe.
I tako, ne znam sta vise da ti pisem a da se ne raspisem na 10 strana... Mogu samo u tezama da te izvestim o jos nekim utiscima, pa da ih prodiskutujemo uzivo kad dodjem za koju nedelju :) Elem, fish and chips je uzasan! I ne kazem to olako, celog meseca sam ga jela na razlicitim mestima, da bi mogla sa sigurnoscu da dostavim svoj stav po tom vaznom pitanju. Dalje, opste obrazovanje ljudi iz pojedinih zemalja je na zabrinjavajuce niskom nivou. A kad to kazem ja kao osoba sa izuzetno losim opstim obrazovanjem, onda to ima neku tezinu. Onda, London pred novogodisnje praznike je prelep! Slikacu sve ukrase koje su okacili po gradu... Bas nekako svecano izgleda. Zatim, Indijci su mnogo kul ljudi i ako nekad odlucim da batalim elektrotehniku ima da se posvetim izucavanjem sociologije i psihologije tog naroda. I sto sam vise ovde to vise zelim da obilazim Azijske zemlje. Sa druge strane, iznenadjena sam nedostatkom volje ovih mojih sa smera za obilazenjem raznih stvari po londonu i engleskoj... Mada nebi bas prepisala to raspolozenje celoj generaciji, vise pojedincima sa kojima sam se sticajem okolnosti zdruzila.
I takoo, nikako ja da dobijem slike sve te silne hrane koju ste spremali u mostanici :)
Ljubim,
Sanja
Vuki Sanji:
Draga moja Sanja,
Bilo mi je zadovoljstvo citati tvoj iscrpan "izvestaj". Nije ovo nikakva formalna prepiska gde se ocekuje pristojnost u smislu pravovremenog odgovora na poruku. To ne treba da te opterecuje. Uostalom ni ja nisam odmah odgovarao. Danas to cinim zato sto je nedelja navece, imao sam konfuzne dane ove nedelje i prija mi da se bavim necim drugim. (Naravno, od sutra idu opet ubrzane poslovne obaveze i drugaciji tempo nego vikendom). Osim toga, ima interesantnih razmisljanja na koja bih odgovorio na prvu loptu.
"Introspekcijsko raspolozenje", "trazenje smisla u vasioni". HM. Ajd najpre da zaboravimo ono o delenju saveta starijeg (i iskusnijeg?) mladjem, ili ono "u moje vreme" "vi danasnji mladi".
Prvi puta sam otisao u inostranstvo na duze vreme (na rad na godinu dana) kada sam imao 25 godina (1977). Bio sam u Libiji, usred leta, stanovali smo blizu samog mora. Radio sam za vojsku (obuka). Prvih 5 meseci nismo nista radili jer nije stigla neka oprema i sve vreme smo cekali da dodje. More, sunce, kupanje, nemanje obaveza, ucenje arapskog (onog pravog, narodnog). Rekao bih nikakav pravi razlog za zabrinutost, melankoliju... brige bilo koje vrste. Ali.... covek se ipak pita o smislu. U principu mislim da je to u redu. Radi se o nekakvom preispitivanju samog sebe.
Izgleda da se ta pitanja i raspolozenja javaljaju kada covek drasticno promeni sredinu i ljude sa kojima zivi. Za mene je to bila Libija, za tebe je to London. Razume se ti imas vise razloga da budes opterecena s obzirom na studentske obaveze.
Posebno je vazno pitanje ljudi sa kojima se covek nalazi. Ja sam npr. delio sobu sa kolegom prevodiocem koji je imao slican vrednosni sistem ali je npr. mnogo pusio (i to lulu) sto me prilicno smetalo. Ostalo su bili nasi oficiri razlicitog nivoa obrazovanja. Kod tebe se radi o slicnom obrazovnom nivou ali iz toliko razlicitih zemalja, kultura, tradicija. Koliko god bi se odmah moglo reci kako je to jedno veliko bogatstvo i iskustvo, ipak stvar medjusobnog prilagodjavanja i uklapanja nije uopste tako jednostavno i trosi dosta energije. to obicno nije slucaj kod kuce gdje su prethodni filteri sopstvenekulture, tradicijei obrazovanja suzili krug neophodnih poznanstava na ono sto covek hoce ili nece da prihvati. (Moram pohvaliti konzistentnost i izrazajnost recenica u kojima opisujes proces uklapanja sa drugima. Obicno se Marko odlikovao pisanjem - ponekad skribomanski - a ti cutanjam. Vremena se, kao sto se vidi, menjaju. Za Marka sam pretpostavio da ce krenuti putem kojim ide /doduse nisam slutio da ce ga Natasa tako brzo pripitomiti/, a za tebe sam se pitao kada ce doci do eksternizacije razlicitih intimnih dilema i nejasnoca).
Napokon, postoji odvojenost od osoba koje volimo. Ja sam u Libiju otisao posle jedne snazne emotivne veze ciji je raskid meni tesko pao. Meni je tada odlazak bio kao melem na ranu i pomogao mi da se saberem. (Ja sam sebe dosta ulagao u sve svoje ljubavne veze pa mi je uvek tesko padao svaki raskid - u gotovo svim tim raskidima ja sam bio ostavljena strana?!). Kod tebe i Makija je drugacije, tako da prisilna odvojenost ima svoju cenju. Doduse znam da je Maki bio tamo (znam to iz vremena kada je trebao da ide, pa pretpostavljam da je bio) pa ce biti da je par zajedno provedenih dana napunio emotivne baterije.
London. London. Kako bi bilo divno biti tamo, nemati obavezai lagano obilaziti interesantne stvari. Ja danima ne bi izlazio iz British Museuma, i mesta koja imaju neku vezu sa Marxom, Engelsom i njihovim familijama.
By the way, nadjes li vremena potrazi mi knjigu THE FROCK-COATED COMMUNIST: THE REVOLUTIONARY LIFE OF FRIEDRICH ENGELS, napisao TRISTRAM HUNT, izaslo 2009. Zapoceo sam neku pricu- novelu (ako ne ispadne roman) o Engelsu pa sam lutajuci internetom nasao da je Hunt napisao intrigantnu knjigu o E. Za kontrauslugu nudim rucak-veceru kod mene za tebe i Makija s time da vi izaberete nesto sto biste voleli da vam pripremim!? Nesto malo otkacenije. OK?
Hej devojko, prodje mi vece pisuci tebi i citajuci o Huntovoj knjizi. Usput gledam i Federera na Masters kupu u Londonu. Poceo sam pre meca sa Fererom a sada su kod match lopti za Federera. I tome dodje kraj. 2:0 za Rodzera.
Elem, dokle sam dosao. Otkud znam. Ali eto bio sam sve vreme sa tobom u Londonu. Malo li je.
Prebacio sam se na Utisak nedelje. Prekrstene noge Olje Beckovic u komunikaciji sa gledaocima koji glasaju za predloge a napadaju Natasu Kandic koja je izgleda gosca veceras. Ajd da to ispratim.
Poljubac pred laku noc.
Vuki
Hi darling,
Nesto sam se nocas razsentimentalisao gledajuci slike sa Kumovskog samita. Vidi se na nama protok godina, a sada smo usli u fazu kada djeca pocinju da zive samostalno. Pri tome o tome govorim ja koji nisam imao djece. Drugima je verovatno teze o tome govoriti jer se nalaze u mukama.
Manimo to.
Kako je u Londonu? Nasta lici sav taj nepoznati zivot nove rutine? Snalazis li se u tome?
U tvojim godinama ja sam poceo skitati po arapskim zemljama. To mi je obelezilo narednih 10 godina. I bilo mi je lepo.
Mada moram iskreno reci, najlepse mi je bilo kada sam se vracao.
Ne vredi previse slusati blues, covek se lako rastopi.
Ajde, javi se ponekad sa nekom otkacenom recenicom, zapazanjem, mislima...slicicom
Bez opterecenja. Bicemo mi tu i kad se vratis.
Kissssssss.
Sanja Vukiju:
Djes ba kume!
Evo pisem ti iz starbucks-a, posto kuci jos uvek internet nemam. Kad ga dobijem (sto je po recima internet provajdera za maksimum dva dana) poslacu i po koju slicicu. Nije da ih imam mnogo, posto mi se za ove dve nedelje zivot uglavnom svodio na putanju kuca-fakultet-kuca.
Sta da ti kazem o zivotu ovde... Cudno je, ljudi su nekako smireni i pristojni, mnogo stranaca ima pa se ne osecam kao manjina, a tempo zivota je ubrzan tako da se u tome jos ne snalazim najbolje. Ovde se na primer podrazumeva da ces sad da se konkurises za poslove ako oces da pocnes da radis za godinu dana, tako da su studenti dosta uspaniceni. Posebno inostrani studenti kojih je vecina. A ja kao osoba koja ne zna ni dal oce da radi ni sta oce da radi za godinu dana, sam prilicno zbunjena :)
Ljudi na fakultetu su fini. Ima indusa, nigerijaca, francuza, mnoooogo kineza... Sve u svemu fino se druzim sa njima, i skontali smo se tako da mi je boravak na fakultetu prilicno prijatan sto mi je trenutno najbitnije.
Inace London je prelep. Nisam ga puno obilazila do sada, posto sam morala da obavljam gomilu birokratskih poslova, ali ovo malo sto sam uspela da se prosetam je bas lepo. Imaju gomilu parkova koji na mene deluju skroz umirujuce. U centru Londona prolazis pored jezerceta, oko tebe nenormalno veliki broj razlicitih ptica, veverice skakucu na sve strane... Kao u bajci. Ubedjena sam da kad bi napravili tako neki park u beogradu, kolicina isfrustriranosti koju ljudi imaju bi se drasticno smanjila.
Toliko za sada... Vise od mene kad budem imala normalan pristup internetu. Inace sta se kod tebe desava? Osim nostalgicnog prisecana davnih dana :)
Poljupci sa dalekog zapada!
Sanja
Vuki Sanji:
Dobar jutar Sanja,
Sutra spremamo pasulj u kazancetu. Cisto da znas. One biljne recepte izgleda da cemo odloziti za proljece. Valja preko zime nakupiti masnoće da bismo u toplija vremena imali sta da topimo.
Interesantno je to kapitalisticko studiranje. Tvoje kolege (ili, verovatnije, njihovi roditelji) dobro su se zaduzili da bi sebi omogucili prestizno studiranje. To sada valja dobro prodati. Malo me iznenadilo da vec sada jure oglase. Mada to mozda i nije toliko neverovatno. Ljudi hoce da se nametnu. Moja je pretpostavka da nema previse ljudi tvog profila pa je covek u poziciji da bira. Sumnjam doduse da sam u pravu, nedovoljno poznajem tvoju struku i desavanja u svetu da bih imao pravu sliku.
U svakom slucaju dopada mi se tvoje razmisljanje "da li uopste hocu da radim" jer ti ono daje otvoren um za razmisljanje. "Da li uopste hocu da radim" mi sa stanovista roditelja izgleda kao svetogrdje -pa se nadam da ce komentar ostati medju nama. S druge strane, ja bih uradio ono sto i ti cinis: pratio bih sta se desava, pa kada u nekom trenutku vidim nesto sto golica znatizelju...Ne bih previse zurio.
volim taj internacionalni smek studiranja sa mnogo razlicitih kontinenata. Toliko razlicitih kultura, navika, stavova... Prava stvar je imati razumevanja za razlike pa cak i onda kada ne mozes prihvatiti necije stavove ili poglede na zivot. tolerancija je magicna rec, mada mi izgleda da se u politickom recniku izlizala kao opsta fraza. Uostalom, politicari uvek uspevaju da lepe stvari pretvore u izlizane fraze. Tako su nastali strucnjaci za PR koji u glavi imaju zbirku fraza za opstu upotrebu. Necu trositi reci na te gluposti.
U Londonu nisam bio. Volio bih i nekada cu neku priliku verovatno iskoristiti. Prve asocijacije su mi British Museum i Marxov grob u Highgateu. Ima li u tom tvom stanu neki krevet na rasklapanje za jednog odrtavelog matorca koji bi 7 dana otkrivao London u neko proljetno doba?
No, dosta od mene. Valja spremiti sebi doručak i iskoristiti lijep suncani dan. Ovih sam dana lutao po juznoj Srbiji (Pirot, Nis, Krusevac, Jagodina) poslom. Razradjujem onu ideju o obnovljim izvorima energije i energetskoj efikasnosti. Cini se da cu u proljetnom semestru Bg otvorene skole napraviti jedne edukativnu tematsku seriju "Energetska politika EU", a u toku toga pripremao bih medjunarodnu redakciju koja bi u zemljama CEFTE (ex YU + Moldavija, Albanija) te zemljama u okruzenju (Madjarska, Rumunija, Bugarska..) napravila: web portal, TV emisiju (jednom mesecno npr), casopis i edukativne seminare na svim jezicima zemalja ucesnica. Nailazim na dobar prijem s tim u vezi. Ali na tome treba mnoooooogo raditi. Taman kada ti zavrsis sa londoniranjem pa dodjes da se lepo zezamo po Balkanu i okolini.
DORUCAK!!!!
Sta se jede u tom jadnom Londonu?
Kisss
Vuki
Sanja Vukiju:
Dragi moj Vuki,
Dobra vest je da sam konacno dobila internet u kuci. Mada je korisnicki servis kod internet provajdera podjednako katastrofalan izgleda u svakoj zemlji, uspeli smo da se izborimo za nase placeno pravo na internet. Sada konacno opet mogu da sedim po ceo dan kuci i ne uradim nista konstruktivno :)
Jos jedna dobra vest je da sam juce otisla da obidjem Grinic. Trebalo mi je 4 nedelje da se skanim da odem na suprotan kraj londona (kako vreme ovde brzo prolazi...) ali uspela je znatizelja (ili vise krivica sto ni l od londona za svo ovo vreme nisam videla) da pobedi, i krenula sam na izlet! Cimer, ja i jos dva indijca sa fakulteta smo se malo prosetali tim mestascem i obisli najbitniju stvar - observatiriju! Mada je bio dan, i jos oblacan, pa nismo gledali kroz teleskope, uspeli smo da vidimo cuveni nulti meridijan, i da se (kako tradicija nalaze) slikamo na liniji da bismo mogli roditeljima da pokazujemo kakao smo stvarno tamo bili. Sada, na njima je da nam veruju na rec da je ta linija stvarno nulti meridijan, a na nama je da verujemo na rec opstini Grinic koja je doticnu liniju povukla i koja zarad te linije ima najvise turista u londonu.
Ja strateski pokusavam da okupim nekolicinu ljudi koja je zainteresovana za obilazak britanije izvan granica londona, ali posto smo svi studentarija a prevoz po britaniji poprilicno kosta, ne ide mi bas najbolje. Mada sam prilicno sigurna da se ja u beograd necu vratiti a da ne vidim barem Stonehenge, makar morala sama tamo da idem.
Ovde se i dalje jure poslovi. Nije toliko do panicne potrebe studenata da unovce diplomu (mada ima i toga u znacajnoj meri), vec sto vece kompanije zatvaraju konkurse u novembru ili decembru za poslove koji bi poceli da se rade sledeceg septembra. Tako da ako se propusti ova prilika, sve su sanse da ce studenti koji zavrse studije sledece godine citavu godinu biti bez posla. Proces prijave za posao se sastoji u toliko faza da traje bukvalno mesecima. Tu su internet aplikacije, pa gomila testova, pa desetak intervjua, pa jos malo testova... Sve u svemu preterano komplikovana procedura kojoj je, cini mi se, jedini cilj da unese paniku u sirote ljude koji oce posao. To sve vazi naravno ako se trazi posao u struci koji je dovoljno vredan da isplati diplomu. Kako mi kaze nekolicina srba koji rade ovde, posao za minimalac moze lako da se nadje, te samo prezivljavanje u londonu nije toliko tesko.
Sto se tice posecivanja, mozes da svratis kad god oces. Imamo kauc i planiramo da nabavimo neke improvizovane krevete na rasklapanje, tako da cemo imati gde da te smestimo :) Naravno, samo ako primas drustvo za obilazenje londona. A ako si zainteresovan za obilazenje ostatka britanije, jos bolje! :) Krajem aprila i tokom maja su mi ispiti, tako bi idealno bilo da planiras da dodjes pre ili posle toga. Bilo kako bilo, britanci daju vize na pola godine, multiple entrance, tako da mozes da dolazis i u vise navrata.
Ovde je hrana super, ali imaj u vidu da jedemo uglavnom kinesku ili indijsku kuhinju, zato sto su najjeftinije i ima ih na svakom cosku. Fish and chips je bezukusan, a ostale britanske specijalitete (ako postoje) nisam probala. Takodje slike ces dobiti nekom drugom prilikom, zato sto ne mogu da nadjem kabl koji povezuje moj foto aparat i kompjuter.
A znala sam da bez mene nista od onih biljnih recepata nece biti... ccc, sramota!
Pozdrav,
Sanja
Vuki Sanji:
Draga moja Ennoia0,
mogla bi da me prosvetlis i objasnis znacenje. Ljubopitljiv sam i neznalica.
Internet u kuci je i dobra i losa stvar. Ja nesto ne mislim da si ti ovisnik kao Marko npr. pa ti internet nece zameniti muvanje sa ljudima.
Taj Grinic je dobar primer neke svojevrsne i svojevremene pameti koja se pretvorila u naplatu bivse domisljatosti. Englezi mi inace ne izgledaju domisljati ali izgleda da umiju uzeti pare na imperijalnu slavu.
Cudi me da su danasnji studenti toliko nepokretni. Nisu se valjda toliko usrali od straha od sutrasnjice i nalazenja posla da ne umiju uzivati u sadasnjosti. Ili imaju malo para. Pretpostavljam da zivot nije jeftin u Londonu i da covek raspolaze sa nekom sumom koju mora pazljivo rasporediti da mu traje. Nije lako i ne bih lako da vas osudjujem. A ne bih ni da poredim sa nekim "nasim" vremenima. Nama je zaista bilo mnogo lakse i perspektivnije.
Sto se panicne jurnjave za firmama tice - mislim da razumem kako te velike firme funkcionisu. Napravili su nauku od Human Resources Departmenta pa smisljaju citav niz glupavih procedura koje ne koriste nikome sem HR specijalistima da bi opravdali svoj posao. Sto se mene tice, kada sam bio u prilici da trazim i biram ljude za neka radna mesta u firmama najvaznije mi je bilo da znam sta se od tog radnog mesta trazi pa da onda trazim nekoga koji se u taj zahtev uklapa. Obicno bih gledao CV i odmah eliminisao nepismene i one sa tzv. privatnih fakulteta. Onda bih temeljno razgovarao sa izabranim kandidatima i suzio broj. Sa suzenim brojem bih ponovo razgovarao ulazeci u detalje. To je sasvim dobro funkcionisalo i ne secam se da sam napravio pogresan izbor.
Sada je stvar drugacija. Veca je borba za radno mesto, opisi radnih zadataka su sve specifičniji, okruzenje u velkim globalnim firma je sve vise internacionalizirano, radi se i zivi u sredinama iz kojih ne potices, razlicite kulture, obicaji...Ima lepih stvari u globalizaciji ali verovatno manje nego gluposti. glupost je strahovito lako i brzo razmnozava.
Kod struka slicnih tvojoj ima i dodatnih specificnosti. A k tome ste vi ipak u vrhunskoj ustanovi cije ime nesto znaci pa se poslodavci prema tome ravnaju.
Ja mislim da treba da ucestvujes u svemu tome, ali onako cool. Treba biti u procesu a i gledati ga kao da nisi u njemu.
Kao ono u pravilima za manekenku. Zna ona da su svi u publici dosli da je gledaju. a ona treba da ih gleda iznad glava, da nabaci izraz lica kao da je iznad te smrdljive skupine voajera i nabaci korake koji izazivaju ali nikome ne dozvoljavaju da pridje. (Hm, postajem modni strucnjak ili pre zelim da budem strucnjak za manekenke).
Jeste, diplomu covek mora naplatiti. I to ne zbog kretena koji misle da ce tvoju pamet izvrednovati kolicinom nula iza jedinice, nego sto treba biti praktican: uzeti sto vise novca sa sto manje utroska energije. ali nisam rekao i sa manje pameti. Pamet je naime potrebna da druga strana ne pomisli da je kupila laz i/ili falsifikat.
Slozena je to igra i svako je u zivotu zaigra sam. Tudja iskustva su korisna ali nisu dovoljna. Moje sadasnje iskustvo ispravilo bi mnoge gluposti u proslosti. Ta je stvar medjutim nemoguca kao sto je nemoguce da na osnovu mog iskustva ti postupis pametnije. No, nije na odmet cuti, ko zna za sta je to dobro.
Sto se pak kulinarstva tice, u nedelju sprema begovsku corbu i hadzijski cevap. Pa ti misli sta hoces. Poslacu ti fotke da omirises!
Vec je 1.30 po ponoci, jos malo pa ce mi se prispavati. Malo citanja pred spavanje. Citam pisma koja je Fridrih Engels (onaj bradonja koji je izdrzavao Marksa i njegovu familiju) pisao u zadnjim godinma svog zivota. neobicno interesantan tip. Mislim da cu napisati jednu meditativnu prozu o njegovim poslednjim godinama.
Laka ti noc. Prosle je noci u ovo vreme bio zemljotres.
Voli te,
Vuki
Sanja Vukiju:
Dragi moj Vuki,
Ja da ti kazem ova studentarija nista ne valja! Ne samo da su lenji i dzabalebarosi, nego ni na mailove ne odgovaraju :)
Zadnje dve nedelje sam bila u nekom introspekcijskom raspolozenju nalazenja smisla zivota vaseljene i svega ostalog... Valja to da uhvati coveka sa vremena na vreme. Sad malo izlazim iz toga kad me je uhvatio haos oko fakulteta i ucenja, pa nemam izbora nego da se spustim na zemlju, otvorim knjigu i pokusavam da se nateram da ucim. Smisao svega nisam nasla, ali sam barem izasla iz svega toga sa nekom dozom zen-smirenosti i hladnokrvnosti. Izgleda da mi je trebalo malo vremena da se naviknem na atmosferu ovde i da lociram svoje mesto u koordinatnom sistemu konfuzije. Ljudi kojima sam okruzena su blago uspaniceni i generalno jako nezadovoljni Londonom, i na mene je to sve imalo neki jako cudan uticaj, posto ja generalno ne panicim, a smatram da je London divno jedno mesto. Bila sam savrseno spremna u svoj svojoj tolerantnosti i svestranosti da se druzim sa ljudima razlicitih nacionalnosti i rasa, ali sam zaboravila da to sa sobom nosi i razlicita ponasanja i reagovanja na stvari. Mala greska u proracunima, ali sad sam kalibrisala sistem, zakljucila da su oni ok i da sam ja ok, i sa tom revolucionarnim zakljuckom nastavila normalan studentski zivot.
A da, da ne zaboravim... Ennoia je ime jedne junakinje iz knjige odnosno igrice koju sam jako davno obozavala. Stoga sam njeno ime koristila kao username svuda. Ta rec ima i neko konkretno znacenje na starogrckom i iz vise navrata sam pokusavala da izguglam koje je to znacenje, i naravno svaki put sam dolazila do drugacijeg odgovora. ovo 0 na kraju stoji zato sto je cisto 'ennoia' bilo zauzeto. Naravno, dete debil kakva sam bila kad sam pravila ovaj email nalog, nisam uzela u obzir da je ljudima kad citaju moju adresu jako lako da pobrkaju ovo 0 na kraju sa slovom 'o', te sada imam jos jedan nalog na gmailu koji koristim za 'profesionalne' potrebe.
I tako, ne znam sta vise da ti pisem a da se ne raspisem na 10 strana... Mogu samo u tezama da te izvestim o jos nekim utiscima, pa da ih prodiskutujemo uzivo kad dodjem za koju nedelju :) Elem, fish and chips je uzasan! I ne kazem to olako, celog meseca sam ga jela na razlicitim mestima, da bi mogla sa sigurnoscu da dostavim svoj stav po tom vaznom pitanju. Dalje, opste obrazovanje ljudi iz pojedinih zemalja je na zabrinjavajuce niskom nivou. A kad to kazem ja kao osoba sa izuzetno losim opstim obrazovanjem, onda to ima neku tezinu. Onda, London pred novogodisnje praznike je prelep! Slikacu sve ukrase koje su okacili po gradu... Bas nekako svecano izgleda. Zatim, Indijci su mnogo kul ljudi i ako nekad odlucim da batalim elektrotehniku ima da se posvetim izucavanjem sociologije i psihologije tog naroda. I sto sam vise ovde to vise zelim da obilazim Azijske zemlje. Sa druge strane, iznenadjena sam nedostatkom volje ovih mojih sa smera za obilazenjem raznih stvari po londonu i engleskoj... Mada nebi bas prepisala to raspolozenje celoj generaciji, vise pojedincima sa kojima sam se sticajem okolnosti zdruzila.
I takoo, nikako ja da dobijem slike sve te silne hrane koju ste spremali u mostanici :)
Ljubim,
Sanja
Vuki Sanji:
Draga moja Sanja,
Bilo mi je zadovoljstvo citati tvoj iscrpan "izvestaj". Nije ovo nikakva formalna prepiska gde se ocekuje pristojnost u smislu pravovremenog odgovora na poruku. To ne treba da te opterecuje. Uostalom ni ja nisam odmah odgovarao. Danas to cinim zato sto je nedelja navece, imao sam konfuzne dane ove nedelje i prija mi da se bavim necim drugim. (Naravno, od sutra idu opet ubrzane poslovne obaveze i drugaciji tempo nego vikendom). Osim toga, ima interesantnih razmisljanja na koja bih odgovorio na prvu loptu.
"Introspekcijsko raspolozenje", "trazenje smisla u vasioni". HM. Ajd najpre da zaboravimo ono o delenju saveta starijeg (i iskusnijeg?) mladjem, ili ono "u moje vreme" "vi danasnji mladi".
Prvi puta sam otisao u inostranstvo na duze vreme (na rad na godinu dana) kada sam imao 25 godina (1977). Bio sam u Libiji, usred leta, stanovali smo blizu samog mora. Radio sam za vojsku (obuka). Prvih 5 meseci nismo nista radili jer nije stigla neka oprema i sve vreme smo cekali da dodje. More, sunce, kupanje, nemanje obaveza, ucenje arapskog (onog pravog, narodnog). Rekao bih nikakav pravi razlog za zabrinutost, melankoliju... brige bilo koje vrste. Ali.... covek se ipak pita o smislu. U principu mislim da je to u redu. Radi se o nekakvom preispitivanju samog sebe.
Izgleda da se ta pitanja i raspolozenja javaljaju kada covek drasticno promeni sredinu i ljude sa kojima zivi. Za mene je to bila Libija, za tebe je to London. Razume se ti imas vise razloga da budes opterecena s obzirom na studentske obaveze.
Posebno je vazno pitanje ljudi sa kojima se covek nalazi. Ja sam npr. delio sobu sa kolegom prevodiocem koji je imao slican vrednosni sistem ali je npr. mnogo pusio (i to lulu) sto me prilicno smetalo. Ostalo su bili nasi oficiri razlicitog nivoa obrazovanja. Kod tebe se radi o slicnom obrazovnom nivou ali iz toliko razlicitih zemalja, kultura, tradicija. Koliko god bi se odmah moglo reci kako je to jedno veliko bogatstvo i iskustvo, ipak stvar medjusobnog prilagodjavanja i uklapanja nije uopste tako jednostavno i trosi dosta energije. to obicno nije slucaj kod kuce gdje su prethodni filteri sopstvenekulture, tradicijei obrazovanja suzili krug neophodnih poznanstava na ono sto covek hoce ili nece da prihvati. (Moram pohvaliti konzistentnost i izrazajnost recenica u kojima opisujes proces uklapanja sa drugima. Obicno se Marko odlikovao pisanjem - ponekad skribomanski - a ti cutanjam. Vremena se, kao sto se vidi, menjaju. Za Marka sam pretpostavio da ce krenuti putem kojim ide /doduse nisam slutio da ce ga Natasa tako brzo pripitomiti/, a za tebe sam se pitao kada ce doci do eksternizacije razlicitih intimnih dilema i nejasnoca).
Napokon, postoji odvojenost od osoba koje volimo. Ja sam u Libiju otisao posle jedne snazne emotivne veze ciji je raskid meni tesko pao. Meni je tada odlazak bio kao melem na ranu i pomogao mi da se saberem. (Ja sam sebe dosta ulagao u sve svoje ljubavne veze pa mi je uvek tesko padao svaki raskid - u gotovo svim tim raskidima ja sam bio ostavljena strana?!). Kod tebe i Makija je drugacije, tako da prisilna odvojenost ima svoju cenju. Doduse znam da je Maki bio tamo (znam to iz vremena kada je trebao da ide, pa pretpostavljam da je bio) pa ce biti da je par zajedno provedenih dana napunio emotivne baterije.
London. London. Kako bi bilo divno biti tamo, nemati obavezai lagano obilaziti interesantne stvari. Ja danima ne bi izlazio iz British Museuma, i mesta koja imaju neku vezu sa Marxom, Engelsom i njihovim familijama.
By the way, nadjes li vremena potrazi mi knjigu THE FROCK-COATED COMMUNIST: THE REVOLUTIONARY LIFE OF FRIEDRICH ENGELS, napisao TRISTRAM HUNT, izaslo 2009. Zapoceo sam neku pricu- novelu (ako ne ispadne roman) o Engelsu pa sam lutajuci internetom nasao da je Hunt napisao intrigantnu knjigu o E. Za kontrauslugu nudim rucak-veceru kod mene za tebe i Makija s time da vi izaberete nesto sto biste voleli da vam pripremim!? Nesto malo otkacenije. OK?
Hej devojko, prodje mi vece pisuci tebi i citajuci o Huntovoj knjizi. Usput gledam i Federera na Masters kupu u Londonu. Poceo sam pre meca sa Fererom a sada su kod match lopti za Federera. I tome dodje kraj. 2:0 za Rodzera.
Elem, dokle sam dosao. Otkud znam. Ali eto bio sam sve vreme sa tobom u Londonu. Malo li je.
Prebacio sam se na Utisak nedelje. Prekrstene noge Olje Beckovic u komunikaciji sa gledaocima koji glasaju za predloge a napadaju Natasu Kandic koja je izgleda gosca veceras. Ajd da to ispratim.
Poljubac pred laku noc.
Vuki
Нема коментара:
Постави коментар