среда, 11. јун 2014.

glupost i inteligencija - 20-21- april 2010. - 8 -

Mirči:

Glupost je ne samo dar prirode, vec i regenarativni resurs – sto je vise koristis to je nje, tj. gluposti, vise. Po prirodi stvari, takvi fenomeni radjanju i nove naucne pristupe. Tako postoji cuveni /Miosov zakon/ o odrzanju kolicine gluposti (/lat. Idioticus vulgaris simplex/) koji kaze da sto je vise pameti, to je vise gluposti da bi se odrzao ekvilibrijum. E sad, malo i o rekurzivnosti. Postoji i takodje cuveni /Miosov paradox/ koji kaze da kada se pamet smanjuje, glupost ostaje na istom nivou (ponekad i raste), pa se ekvilibrijum remeti. Veliki mozgovi rade dan-noc na objasenju ova dva prirodna zakona, ali za sada nema pomaka.

http://www.youtube.com/watch?v=k9F1QT86b1U

Irena:

Ima jedan zakon koji kaze da je ukupna inteligencija jedna konstanta (I). Prema tome kako broj ljudi raste (N), tako pojedinacna inteligencija biva sve manja (inteligencija pojedinca=I/N).
Jednostavno, zar ne?

Rule:



Mislim da inteligencija ne moze biti konstanta.
Sve se mijenja samo mijena stalna je.
Vuki:

Miosovi paradoksi su u redu. Jedino sto ne mogu dokuciti kako se gloupost multiplicira. Cini se da i tu postoje neke zakonitosti, mada mi izgleda da je to van domasaja inteligencije. Mada bih rado se upustio i u terminolosku raspravu. Naime, nisam nimalo uvjeren da tzv. ljudi od inteligencije ne cine gluposti. Cak mi ponekad izgleda i obratno. 
I intligencija i glupost ocigledno izmicu definicijama. 

Нема коментара:

Постави коментар