Parkirani automobili sa registracijama Beograda na koje se još nisam navikao. Godinama bih se za vožnje autobusom zabavljao kombinovanjem brojeva registracija. Sa novim tablicama broj se brojeva smanjio i nije mi interesantno da ih kombinujem. A kombinovanjem slova se do sada nisam bavio. Mada ima nekih registracija koje me iskreno zabavljaju. Moj komšija ima registraciju: BG - 011 - HR.
To me podseti na svojevremenu nezgodu na hrvatsko-slovenačkoj granici u vreme kada se mogla granica preći pružanjem lične karte. Na mojoj je pored mesta rođenja: Ljubljana, stajalo Republika Srbija. Moje "velikosrbovanje" se završilo na granici jer mi Slovenci nisu dozvolili ulaz u deželu.
Kasnim na posao iz neopravdanih razloga, što znači da stižem kad i ostali Evropljani. Ali zato mi je izmakao onaj pospani deo populacije koji ustaje za mraka i ćutke nosi svoj krst. Ovako u 8.30 se srećem sa službeničkim svetom izgubljenih iluzija i zacementiranih karijera. Sve su to nekada bili mladi ljudi koji su hteli nešto da učine. Gledam mlohavo lice jedne gospođe sitnih očiju i namrštenih obrva. Deluje mi kao šefica npr. nekog poštanskog šalterskog ureda koja od zaposlenih stalno traži neke izveštaje koji služe ne znam čemu i šalju se ne znam kome.
Kod Bajlonije pijace parkirana prikolice iz koje vire upakovane, isečene jelke standardizovane veličine. Onako sveže odsečeni krajevi jelki ličili su mi na batrljke obogaljenih životinja.
Na BBC sam pročitao vest kako je jednom 77-godišnjem Englezu spašen život 100 procentnim alkoholom. Deo srčanog mišića mu je radio abnormalno i stalno mu izazivao velika kolebanja pritiska. Lekari su kroz arteriju uveli u srce sondu, locirali podivljalo parče srca i doslovno ga ubili ubrizgavanjem alkohola. Čovek je doživeo manji srčani udar a posle toga pritisak mu se unormalizovao i hvali se čovek kako se odavno nije osećao tako dobro.
Neka mi neko kaže da alkohol škodi zdravlju.
Valjda zato mi se još u glavi vrzmaju alkoholna isparenja od subotnje proslave Dana JNA.
To me podseti na svojevremenu nezgodu na hrvatsko-slovenačkoj granici u vreme kada se mogla granica preći pružanjem lične karte. Na mojoj je pored mesta rođenja: Ljubljana, stajalo Republika Srbija. Moje "velikosrbovanje" se završilo na granici jer mi Slovenci nisu dozvolili ulaz u deželu.
Kasnim na posao iz neopravdanih razloga, što znači da stižem kad i ostali Evropljani. Ali zato mi je izmakao onaj pospani deo populacije koji ustaje za mraka i ćutke nosi svoj krst. Ovako u 8.30 se srećem sa službeničkim svetom izgubljenih iluzija i zacementiranih karijera. Sve su to nekada bili mladi ljudi koji su hteli nešto da učine. Gledam mlohavo lice jedne gospođe sitnih očiju i namrštenih obrva. Deluje mi kao šefica npr. nekog poštanskog šalterskog ureda koja od zaposlenih stalno traži neke izveštaje koji služe ne znam čemu i šalju se ne znam kome.
Kod Bajlonije pijace parkirana prikolice iz koje vire upakovane, isečene jelke standardizovane veličine. Onako sveže odsečeni krajevi jelki ličili su mi na batrljke obogaljenih životinja.
Na BBC sam pročitao vest kako je jednom 77-godišnjem Englezu spašen život 100 procentnim alkoholom. Deo srčanog mišića mu je radio abnormalno i stalno mu izazivao velika kolebanja pritiska. Lekari su kroz arteriju uveli u srce sondu, locirali podivljalo parče srca i doslovno ga ubili ubrizgavanjem alkohola. Čovek je doživeo manji srčani udar a posle toga pritisak mu se unormalizovao i hvali se čovek kako se odavno nije osećao tako dobro.
Neka mi neko kaže da alkohol škodi zdravlju.
Valjda zato mi se još u glavi vrzmaju alkoholna isparenja od subotnje proslave Dana JNA.
Нема коментара:
Постави коментар