Equō nē crēdite, Teucrī! Quidquid id est, timeō Danaōs et dōna ferentīs.
Ne verujte konju, Trojanci! Štagod da to jeste, plašim se Danajaca i kad darove donose.
Upozorenje je po Vergiliju izrekao Trojanski sveštenik Laokoon kada su se navodno Grci (Danajci-naziv za Grke sa kopna) povukli nakon 9-togodišnje opsade Troje i ostavili drvenog konja sa Odisejom i drugovima koji su namislili da lukavstvom uđu u neosvojivu trojansku tvrđavu. Trojanci, sretni što su videli da su se Grci povukli, htedoše da drvenog konja uvuku u tvrđavu i započnu proslavu. Na nesretnog Laokoona i njegova sina boginja Atina posla dve zmijurine koje ih udaviše (prisetićete se odmah čuvene skulptorske kompozicije) a Trojanci to shvatiše kao znak da je Laokoonovo upozorenje neutemeljeno. Uneli su Trojanskog konja i počeli da slave pobedu ne sačekavši izviđača koga su poslali da vide gde je grčka flota i vojska. Doduše, ne bi ga ni dočekali jer su ga Grci ubili kada je otkrio da se grčka flota krije u nekoj uvali.
Ovaj mitsko-historijski uvod za nastavak priče o mojim omiljenim pacifičkim ostrvima – Tonga.
Narodna Republika Kina je poklonima obasula pacifičko ostrvo Tonga. Ostrva se nalaze (sram neka vas bude ako ne znate) između Samoe i Fidžija (sad vam je kudi i kamo znanje potpunije) i nekad su se zvali Prijateljska ostrva. Dakle, nešto kao rajska ostrva. Imaju oko 100.000 stanovnika i neki svoj oblik ustavne monarhije.
Dakle, dođoše njima Danajci u obliku Narodne Republike Kine. Obasuše ih poklonima, sagradiše im parlament, rezidencije ministrima, policijske stanice, sportske stadione, puteve.
Lepo od njih. Pa onda počeli da dolaze i Kinezi sa svojim trgovinama i skoro da uništiše domaću trgovinu na malo. Pokloniše im Kinezi i neki avion da povežu preko 150 ostrva iz arhipelaga koji prevozi putnike po povlaštenim cenama. Pošto avion nije imao licencu za međunarodne letove, Novi Zeland otkaže svoje letove do Tonge jer nisu mogli da konkurišu subvencionisanim cenama prevoza i nastade problem za dolaske i odlaske stranih turista koji su, naravno, jedan od glavnih izvora prihoda tongoanske ekonomije. Pa se lokalni trgovci Tongoanci pobuniše protiv kineskih maloprodavaca koji im ruše posao, pa su žitelji pobuniše da su kineski putevi napravljeni tako da kišne vode nemaju kud da otiču pa nastanu poplave pri svakom većem pljusku. Pa se činovnici po ministarstvima krste levom i desnom (interesantno je da je skoro 100% stanovništva pokršteno i to dosta davno) jer su napravljene zgrade nepodesne za njihovu oceansku, tropsku klimu. Pa se turisti žale na nesiguran i neredovan avionski prevoz, pa počele agencije da otkazuju turističke ture...
Zašto su Kinezi došli na Tongu? Ribe u izobilju, turizam. Ali otkrivena su i rezerve nekih minerala. A Kinezi kad vide da ima negde rude i minerala, rado nagrađuju lokalnu vlast.
Ja to nazivam kineskim imperijalizmom. U Africi se primećuje već decenijama, krenuli su i Južnu Ameriku a šire se po Aziji. Poznati su po tome što im je potpuno svejedno ko je u kojoj zemlji na vlasti. Podržavali su i Gadafija i Mugabea, i bivše južnoameričke generale i sadašnje demokrate pa i levičare. Njima je u principu svejedno.
Možda će neko reći da se oseća antikineski sentiment zasnovan na biblijskom strahu „žuti će zavladati svetom”. Ne, ta me stvar ne zabrinjava. U stvari zabavlja me prividni paradoks: velika zemlja kojom rukovodi Komunistička partija postaje najveća imperijalistička sila.
E sad, da li je na Tongi bilo nekih Laokoona? Verovatno da nije. Oni su kupljeni izgrađenim rezidencijama.
A Brižit Bardo? Baš Kineze briga za neki ekološki brod. Ako treba i podržaće ga, s obzirom koliko ih krasi visoka ekološka svest. S obzirom da žutorepe tune love Španci, što Kinezi ne bi malčice naudili davnašnjoj kolonijalnoj sili. Da se zna Who is who u imperijalizmu današnjice.
Нема коментара:
Постави коментар