SUBOTA, 11. januar 2014. - 84 -

Silvana mi jučer napisa da se "10. siječnja obilježava se Svjetski dan smijeha - kada ste se vi zadnji put nasmijali do suza?Smijeh zahtijeva rad 17 mišića lica. U odrasloj dobi smijemo se oko 15 puta dnevno, a djeca to čine oko 400 puta dnevno. Žene se češće smiju muškarcima, nego muškarci ženama.
Sjećate li se kad ste zadnji put plakali od smijeha? Znanstvenici tvrde da bi se tako trebali smijati svaki dan i to najmanje 10 minuta jer takav smijeh sagorijeva do 40 kalorija! Što znači da u godini dana možete izgubiti 2 kilograma - smijući se."
Pošto ste se ugojili za vreme novogodišnjih praznika, ajde da nađem jedan vic. 1 minut smejanja 4 kalorije manje. 1 kalorija na 15 sekundi.  Naći ću valjda dobar vic za tu jednu kaloriju.
Evo prvoga:
Pričaju dva prijatelja:
- Što ti je modro oko prijatelju?
- Udarila me žena...
- Zašto?
- Obratio sam joj se sa TI...
- I zato te tuče??
- Tuče, tuče... Ležim ja pored nje, ona me gurka i kaže: "Mi odavno nismo imali seks" - A ja joj kažem "Ne MI, srećo, nego TI..."
Pa drugoga:
Prodavali Cigo i Ciganka stvari na pijaci. Proleteo neki tip i ukrao jaknu sa tezge. Kaže ciganka cigi:
- Muareme, ode jakna!
- po kojoj ceni?
- po nabavnoj.

I treći:
Šta rade Piroćanci kad im je hladno?
Sednu oko sveće.
A šta rade kad im je mnogo hladno?
Upale sveću.

Današnji sastanak "moje ekipe" zakazan za 11 u "Parku" kod Kalemegdana. U vreme mog studiranja kultno kafansko mesto sa velikom baštom. Sada radi samo mali bife. Restoran privatizovan pre neke godine. Prošle godine bio požar. Kažu poznavalac da ga je novi vlasnik spalio da bi naplatio osiguranje. A verovatno će lokaciju prodati za izgradnju nekog od hotela iz svetskog lanca. Godinama se priča o tome.
U bifeu retro scena. Stari kelneri, stara kuvarica. Sede za stolom i čekaju prve goste. Nas trojicu.  Stolovi sa četvrtastom šarom. Ali zato možeš naći staru tursku kafu.
Oko 1 krenem niz Knez Mihajlovu. Sunce i predivno vreme izmamilo ljude. Ulica prepuna raspoloženih ljudi. Izgledalo mi je kao oaza sreće u poslednjim danima izvesne melanholije koja me obuzela.
Prenosim svoje beleške iz notesa:
Unihop helanke - rasprodaja - 200 dinara
Ćelavi ulični pevač se prati uz gitaru i peva "Leylu" Erika Kleptona.
What'll you do when you get lonely
And nobody's waiting by your side?
You've been running and hiding much too long.
You know it's just your foolish pride.

[Chorus]
Layla, you've got me on my knees.
Layla, I'm begging, darling please.
Layla, darling won't you ease my worried mind.

I tried to give you consolation
When your old man had let you down.
Like a fool, I fell in love with you,
Turned my whole world upside down.

Layla, you've got me on my knees.
Layla, I'm begging, darling please.
Layla, darling won't you ease my worried mind.

Let's make the best of the situation
Before I finally go insane.
Please don't say I'll never find a way
And tell me all my love's in vain.
Svi restorani otvorili  bašte. Svi stolovi zauzeti. Pije se kapućino, čajevi, ponegde vidim pivo, kolače.  U boljim baštama stubovi sa plamtećim bakljama plina.

Restoran "Snežana" opstaje među svim radnjama i lokalima sa stranim imenima. Nekad bio mlečni restoran, pa picerija. I dan danas je picerija. Davno nisam ušao. Ne jedem pice.

Preko puta gradske biblioteke spomenik sa poprsjem Milana Rakića. 

                                     

Upij se u mene zagrljajem jednim,

ko groznica tajna struji mojom krvi,

krepko stegni moje telo, nek se smrvi,

i daj mi poljupce za kojima žednim.

Kao Hermes stari i s njim Afrodita,

stopi se u meni strašću tvojom celom,

da sav iznemognem pod vitkim ti telom,

i da duša moja najzad bude sita...

Preko puta biblioteke, na zadnjih desetak metara Knez Mihajlove pre Kalemegdana rasprostrle pletilje svoje vezove, marame, džempere. Sede negde između i pletu ili vezu kao da nisu došle da išta prodaju.

Jedan rasteferijanac sa ufrčkanom kosom udara po nekim udaraljkama u rege ritmu jednolično.

Ulične suvenirnice sa beogradskim motivima na razglednicama, tanjirima, privescima, bižuterijum, keramičkim čašama. Tito se izmešao sa Dražom, četničke šubare sa šajkačama sa dvoglavim orlom. Poneka titovka. Tu i tamo neki Mladić. Karadžića nešto ne vidim. Ranije ga bilo.

Galerija Fakulteta Likovnih umetnosti zatvorena. U izlozima reklama o prodaji grafika sa 30 % popusta. ali ko od njih da se seti da radi sada kada ima toliko prolaznika i mogućih kupaca. Zto na ulici se rasprostrle "tražene" slike sa mrtvom i neživom prirodom, lepim devojkama i dečicom sa krupnim suzama.

Dvojica starijih ljudi pevaju, a jedan prati na gitari:

A barba Duje neće ni da čuje a ča ću mu ja...

Nešto dalje (svi ti ulični svirači i pevači gledaju da se rasporede tako da jedni drugima ne smetaju) dvojica jednako starih, jedan sa gitarom a drugi sa prodornim glasom Safeta Isovića peva neku sevdalinsku. (nisam zapisao koju, a sada ne mogu da se setim). 

Beograd je još uvek Jugoslavija. Još samo da čujem negde : pa po lojtrici dol, pa po lojtrici gor

Puno trudnica, puno dece u kolicima, puno dece koju roditelji skupljaju i pokušavaju održati u redu. Puno parova koji se drže za ruke, neki poljubac nehajni i na brzinu.

U pokrajnjoj ulici jedan stari kombi otvorio stranu. Ključar narezuje ključeve.

Do njega hipi prodavac prodaje hipi bižuteriju.

Klovn okupio decu oko sebe i nešto im priča i krevelji se. Roditelji slikaju decu sa njim.

Nešto dalje lutkar sa rokerom na žici koji prati rokerske melodije i fazone.

Kokičari rade sve u šesnaest, a nemestilo se i nekoliko tezgi i pečenjara za kestene.

Jedan saksofonista i trubač izvode "Besame, besame mućo"

Bésame, bésame mucho
Como si fuera esta noche
La última vez
Bésame, bésame mucho
Que tengo miedo a tenerte
Y perderte otra vez
Bésame, bésame mucho
Como si fuera esta noche
La última vez
Na početku Knez Mihajlove neka visoka kantautorica sa dugom kosomn i trakom na čelu, prati sebe uz gitaru i peva na srpskom meni nepoznatu pesmu. biće da je njezina. Deluje uverljivo i uneto u pesmu. U kutiji od gitare našlo se nešto novca. Ubacih i ja metalce koji su mi se našli.

u "Belgrade Window" prepuni izlozi, uredno složena suvenirska roba. Beogradski motivi ali i Titov kuvar.

Ispred radi fontana i šušti voda.

Ispod Brankovog mosta poređali se pecaroši. Sava dosta niska.

Na prvom bilbordu s novobeogradske strane Šako Polumenta poziva na doček srpske nove godine u novotvorenom Metropolu.

trotoarom neki otac vozi bicikl sa prikolicom za blizance. Deca se ugnezdela u sedaljkama i uživaju.  

 

Podjeljena radost - udvostručena radost.
Goethe

Ovo je bilo lijepo.

Malo ipak  prepedantno za nekog tko istinski uživa.

I hvala  Bogu da nije bilo "Pa po lojtrici dol, pa po lojtrici gor.."

Užas!

 

Podsjetilo me na jedan moj doživljaj.

Sunčano podne, ja u Maksimiru na klupi. Legla. Na livadi djeca se igraju , smiju, vriskaju. Iznad mog lica krošnje stabala.

Zeleno, žuto, plavo, šareni likovi, miriše ljeto, zvukovi oko mene poput šumova. Ne opterećuju uho i misao.

Ja ja lebdim negdje u tom prostoru, sve se stopilo u osjećaj sreće.

Pričam mami da je to valjda nirvana.

Ona veli: Jok, to je bio san.

Nema veze. Vrijedi jer je bilo prije  gotovo 40 godina a ja se toga još uvijek sjećam i ugodno mi je.

 

P.S.

Mislim da u jednoj od priča Danila Kiša ima sličan opis Boke (Kotorske)

Sada se prisjećam samo jednog djela o cvrčcima  koji buče kao hiljadu časovnika. 

Silvana