недеља, 1. јун 2014.

PONEDELJAK, 21. oktobar 2013. - 7 - Od Tribece do Teretane

Jedni kažu da je izlazak Sunca u 6.42 (u prognozi koja važi za aerodrom), drugi da je u 7.00.  Mene je izlazak zakačio na stepenicama ka Bežanijskoj Kosi. 
Zakasnio sam na petlove, zatekli su me šetači pasa.
U povratku primećujem užurbanost ponedeljka. Gledam što pre da sa sklonim. Da i mene ne uhvati. 

Kafe i salad bar "Tribeca" u poslovnoj zgradi iza krme Koste Konkordije. Sve je više novih, umivenih kafe barova u okruženju novih poslovnih zgrada sa mladim od 9-17 menadžerima  i službenicima koje treba nahraniti u pauzama za ručak. Novi naraštaj podrazumeva novu ponudu ambijenta, posuđa, hrane, pića. Sve je čisto i umiveno. Ako se u mom komentaru oseća ironičan otklon - ne mogu poreći iako odmah moram dodati da nemam ništa protiv kafanskih modernizacija. Svako vreme nosi svoje ukuse i senzibilitet.
Čim se zakrene u Narodnih Heroja dolazim na svoj teren. Pored stanice 65-ice poređali se:
- Roštilj i mesara "Stefan S 2" (ko li smišlja tako besmislena imena?) sa velikim cenovnikom raznih roštiljskih kombinacija, sendviča, bezalkoholnih pića, toplih napitaka i piva.
- Pekara "No. 1 D&D" (O bože!?) koja nudi: "SMRZNUTE MANTIJE SPREMNE ZA PEČENJE - 1 kg 500 din"
               "Imamo burek sa JABUKAMA"
                "Posle 19 h   50% popust na sva peciva"

- Menjačnica "SOLDI +"
- Kafe "Stefan S 1" (Aha. Sada dobija smisao "Stefan S 2)    

Dakle, Stefan opkolio pekaru i menjačnicu i prisilio ih da žive u miroljubivoj koegzistenciji.

Autoput prepun grozničavih automobila u svim pravcima.
Na boku prizemlja jedne zgradurine sa osam spratova veliki natpis: TERETANA   www.fitnessklubzona.com


Jedna budala  zastajkuje i zapisuje u notes. Možda me tako vidi neki drugi jutarnji voajer. U Istanbulu, pre par godina, šetao sam centrom i razgledao izlog jedne knjižare. Pokušavao sam da čitam naslove knjige ne bih li razumeo štogod turskog. Jednu knjigu prepoznah. Dostojevski. "Budala". Ruski "Idiot" dođe u Tursku kao "Budala" da bi mi izraz prihvatili kao svoj.

Niz zanatskih radnji, jedan kafić, jedna devojka čisti lišće ispred svoje radnje. Vidim da je na istom mestu i deo uprave carine gde se nekada dolazilo po potvrdu o upisu u carinski registar što je bilo uslov za početak rada preduzeća. Ante Marković je uveo novi Zakon o preduzećima i krajem 80-tih i početkom 90-tih osnovalo se mnogo privatnih preduzeća. Osećao se polet Antinog reformskog kursa. Tada sam osnovao (sa drugarima) svoju prvu privatnu firmu. Postoji i danas ali se nekoliko puta menjao vlasnički sastav.  Bilo je to vreme poleta, dinar je postao konvertibilan (i danas se sećam svog zadovoljstva kada sam video dinar na listi u menjačnici frankfurtskog aerdroma), osećao se dah preduzetništva u društvu. Uskoro je počelo sranje i klanje.  Raspad Jugoslavije (u koga dugo nismo hteli da verujemo), ratovi i neki novi preduzetnici su zavladali tržištem.
Kod Miše se pojavile dunje.  130 dinara.


Nisam znala da je budala turska rijec:
http://en.wiktionary.org/wiki/budala

ciao:-)
 Irena.

Нема коментара:

Постави коментар