NEDELJA, 20. oktobar 2013. - 6 - Boćarski klub "Prijatelj"

Ulična svetla se gase u 6.30. Nebo je ubledelo, a novobeogradski soliteri su se kao tamne siluete ukočile na mestu. Pun Mesec zaputio se na Zapad.

Sa nadvožnjaka iznad autoputa vidim na desnoj strani puta (ka Hrvatskoj), na zelenoj kosini padine amblem Beograda u cveću u odgovarajućim bojama. 

Danas je Beograd oslobođen, pre 69 godina. Praznik je bio uveliko zaboravljen dok nas pre par godina nisu Rusi posetili da je Crvena armija izgubila hiljade boraca oslobađajući Beograd. Kad je Medvedev dolazio, oprani su spomenici oslobodiocima i napravljen scenski igrokaz zahvalnosti u Sava centru. sećam se neispavanih faca Medvedeva i Tadića u gledalištu. Ko zna kakvog je zavrtanja ruku bilo tih dana. 

Ovih dana je na B92 u "Insajderu" bilo govora o prodaji NIS-a Gaspromnjeftu i kojekakvim mahinacijama sa naftom i gasom. Upadljivo je kako niko nije reagovao. Čak ni ona štampa koja jedva čeka da nađe bilo šta što miriše na korupciju, krađu, tajkune, "čiste" političare i sl. 

Vedar je dan čista neba. Sa B. Kose opet gledam nebesko pletivo mlaznih aviona. Pređašnji tragovi mlaznjaka polako se šire i raspadaju na beličaste oblačiće čiji se pravolinijski poredak lagano izvitoperuje.

Kod jednog drveta na platou stariji čovek hrani koze koje su mirno napravile krug oko njega. Nešto kasnije on kreće niz padinu i one uredno za njim.

Na vrhu stepeništa iznad železničke stanice jedan golub optrčava oko 4 golubice nadimajući se od muškosti.

Sunce se horizontalno poravnalo sa mnom i moja izdužena senka prelazi preko niskih kuća u vojvođanskom stilu. Svoju sam glavu video na jednom srebrnasto-sivom kontejneru. Mrdnuo sam je za svaki slučaj da proverim da li sam živ.

Duž Milutinova bulevara, prvi puta primetih dva lepo urađena, spojena terena za boćanje. Jedna lepa tabla jasno kaže da pripada boćarskom klubu "PRIJATELJ" sonovanom 1972. Lepa tradicija koja je pretpostavljam potekla iz obične građanske inicijative. Oko lepo izravnatih terena sa urednim betonskim ivicama, klupama poređanim okolo i osvetljenjem za igranje naveče.

Dok se vraćam preko nadvožnjaka iznad autoputa na kome je danas ipak manji promet, lagano, nogu pred nogu, primiče mi se jedan stariji, pognuti starac sa štapom. U drugoj ruci plastična kesa sa veknom hleba.

Iz jedne od kula Zapadne kapije pritrčava jedna devojka, plavuša duge ravne kose, sa povećim, izglancanim peharom i širokim osmehom zadovoljstva. Ulazi u kola gde je jednako zadovoljni čekaju otac (pretpostavljam) za volanom, i mlađi brat na stražnjem sedištu.


Miša otvorio radnju. Nar - 190 dinara. 10-tak metara dalje u Veljinoj radnji - nar 175. Komšijska konkurencija.      

Umrla Jovanka Broz.