PONEDELJAK, 25. novembar 2013. - 41 - Tošin bunar

Tošin bunar. To je u 18. i 19.  veku bio jedini put koji je spajao Zemun sa selima Bežanija i Surčin. Put je išao podno brda koji je razdvajao današnju Bežanijsku kosu od močvare. Na Bežanijskoj kosi vinograde je gajio na prelazu 18. u 19. vek trgovac i dobrotvor Teodor Apostolović, poreklom Grk, zvan Toša, inače voskar i fabrikant sapuna. 

On je pred kraj života imao probleme sa očima i nikako nije mogao da boljki pronađe lek. Jedne je noći sanjao da ispod njegovih vinograda na Bežanijskoj kosi protiče lekovita voda. Ujutro ode do imanja i odluči da iskopa bunar tamo gde se otkotrlja bure s vrha imanja. Bure se zaustavilo kod današnjeg Studentskog grada, verovatno gde je danas kafana Tošin bunar koju svi zovu Đakarta. Toša je po legendi progledao ali je ipak 1810. umro. Bežanijsku kosu je zaveštao crkvi (njegovo je zaveštanje manastir Svetog arhangela Gavrila u Zemunu) i kažu da je ta ulica od Zemuna do Bežanije služila kao omiljeno šetalište Zemunaca. 

Posle II svetskog rata bunar je zatrpan, napravljena kafana, a na isušenoj močvari je nastade najveće studentsko naselje na Balkanu - Studentski grad ili Studenjak. Zanimljivo da je ulica Tošin bunar jedna od onih koja više od 100 godina nikada nije menjala ime. Bilo bi to i znatno duže da za vreme rata nije preimenovana u Geringovu. Toša je ipaki oterao Geringa i eno ga drži se dobro. Nijedna vlast nije ubacila nekog svog junošu da okiti ulicu svojim imenom. Jezik pregrizo. Valjda niko od ovih sadašnjih ovo ne čita. (Vodite računa kome forverdujete ove beleške). 

Pun saznanja o poreklu ulice, danas sam po ovom zimskom danu prošao ulicom od Studentskog grada do železničkog stajališta. Duž nekdanjeg šetališta se poređali autoservisi, vulkanizeri i mehaničari. Biće da su nekad bili kolari i sarači.

Na Brdu, gde su nekada vinogradi bili, sada je lepo uređen travnjak i pristojno urbanizirano naselje i prostrani sportski tereni koji su nekada pripadali Studentskom gradu a sada se izgleda sve više otkidaju i otuđuju i završiće vremenom u privatnim rukama. Za sada još odolevaju, pa hajde da poželim da se moje slutnje ne ostvare. 

--

Moja omiljena ministarka energetike, energična Zorana nikako da sputa svoj jezik. Jučer napade nekog neimenovanog ministra da u inostranstvu priča protiv svoje zemlje, a u zemlji preko svoje pozicije namešta poslove firmi svog prijatelja. "Istraživačko" medijsko novinarstvo počelo da kalkuliše na koga se misli. Ministri se stisli kao petoparac i niko da bekne. Svi u strahu na koga je mislila. Svi nešto diluju i vole da putuju vani pa im se često jezik olabavi kada pričaju sa strancima pokušavajući poput Šojića da priskrbe sebi kakav poen kod bilo kakvog stranca na koga naiđu. 

Drugi predsednik vlade u Rumuniji na nekom međunarodnom ekonomskom skupu nema pojma na koga je energična Zorana mislila. Videćemo, razgovaraćemo. Posle vidim na snimku iz Rumunije da energična Zorana sedi pored njega u razgovorima sa Kinezima. Mogla je barem da mu šapne na koga je mislila. Ali ne, biće da je njen prvi potpredsednik vlade šapnuo njoj ko se to šetka po svetu i ogovara svoju državu, a ona kakva je lajava (bez posebnog nagovora a na radost prvog potpredsednika), objavi sve to na sva zvona da bi nekako skinula sa sebe jed što je morala da stoji pored direktora "Srbijagasa" Bajatovića koga već skoro godinu dana skida sa te pozicije. 

Što se Kineza tiče, oni su u Bukureštu okupili politička rukovodstva 15-tak srednjoevropskih i južnih zemalja da bi videli ghde da potroše 10- tak milijardi koje su namenili za finansiranje infrastrukturnih projekata.  Naši se dogovorili sa Mađarima da Kinezi finansiraju i grade prugu od Budimpešte do Beograda.  Naši nadležni ministri ima da puknu od muke. Kinezi daju kredite sami sebi. Nikako da ubace pare pod našu nadležnost pa da mi štogod štrpnemo. 

Pričam o tome sa Borom u njegovom birou. On ljut što šećerka Kostića nazivaju uspešnim privrednikom a on zaradio pare tako što je kupio Konake na Kopaoniku na rate a prvu ratu uplatio nakon zimske sezone na Kopaoniku od para zarađenim na objektima koje je kupio bez dinara. 

Propržio am bukovaču sa lukom i jajima. Kupus salata. 

Kaže mi Bora da je kupus za kiseljenje na Kvantašu kupio za 8 dinara kilo. Jabuke 12 dinara. Narod nema para. I ono  što ima je stisnuo - primiče se vreme slava i mora da skupi pare za slavu a da gladuje do tada. Posle će jesti što je ostalo od slave i Nove godine.  

Žale mi se neki muški čitatelji da mi nije trebalo da pominjem pranje čarapa na ruke. Imaju ljudi porodičnih problema. 

Pa dobro, danas nisam prao čarape. Peglao sam veš dok sam slušao dnevnik i sklapao u glavi pričicu o mojoj omiljenoj ministarki. 

Persefona i Demetra - zimski san, ciklusi u prirodi

Otkud tolika arogancija da mislim da mogu da promenim svet.

Spasavaš jednu dušu da bi vladao svetom.