UTORAK,26. novembar 2013. - 42 - Strange fruit

Domu zdravlja otegao se red u laboratoriji. Knjižice primaju do 8.30. Ja sam došao u 8.31. Nisam voljan da moljakam. Doći ću sutra. Ne žurim.  

Posle podne je počeo sneg i naveče je zabelelo. Na brezama ispred mog ulaza lišće tvrdoglavo ostaje na granama. Naživelo se ove godine i odbija da umre.

Prevodim danas kojekakve podatke o vrstama drveta koje se upotrebljavaju za izradu paleta. Prevladava topola kao jeftino i svuda u ravnici i oko reka raspoloživo drvo. A ja nikako da iz glave izbrišem prvu asocijaciju na topolu. Ima jedna pesma - Strange fruit.  Ali ajde da ispričam čitavu storiju. 

70-tih je u SKC (Studentski kulturni centar) vrvelo od interesantnih tribina na domaće i svetske teme. Bila je neko veče posvećeno Martinu Luteru Kingu i pokretu za građanska prava. Neki od govornika je pomenuo događaj iz 1955. koji je pokretu dao krila: 

U gradiću Money, Misisipi, 14-godišnji crni dečak Emet Til je jedne avgustovske večeri izvučen iz kreveta od strane dvojice belaca. Pretučen, mučen, ustreljen i bačen u reku. Zašto? Zato što je onako klinački zazviždao u nekoj radnji kada je video neku lepu ženu. Žena je bila belkinja a radnja je pripadala njenom mužu. On je prijavio Emeta "tamo gde treba". "Pravda" u južnjačkim državama SAD bila je brza. 

Praksa linčovanja crnaca okončala je na hiljade života crnaca obešenih o drvo. 

Jedno takvo telo obešeno o topolu video je Abel Meeropol, učitelj i pisac. Napisao je pesmu  Strange Fruit. Radi lakšeg razumevanja: topola = poplar.

Southern trees bear a strange fruit,

Blood on the leaves and blood at the root,

Black bodies swinging in the southern breeze,

Strange fruit hanging from the poplar trees.

Pastoral scene of the gallant south,

The bulging eyes and the twisted mouth,

Scent of magnolias, sweet and fresh,

Then the sudden smell of burning flesh.

Here is fruit for the crows to pluck,

For the rain to gather, for the wind to suck,

For the sun to rot, for the trees to drop,

Here is a strange and bitter crop.

A evo kako to peva strašna Bili Holidej. Ovo morate čuti.

http://www.youtube.com/watch?v=h4ZyuULy9zs

Ja sam tu pesmu u njenom izvođenju prvi puta čuo par dana posle tribine. Američki kulturni centar je bio u Knez Mihajlovoj (sada je tamo Centar Cervantes, ako se ne varam), učlanio se u biblioteku i tražio ploču Bili Holidej sa tom pesmom. Do tada nisam znao za Bili Holidej i njeno me pevanje opčinilo.  

Ono što sam saznao zahvaljujući Vikipediji je da je pesmu  Abel Meeropol objavio u marksističkom časopisu New Masses i da ju je Bili Holidej snimila već 1939. 

Abel i njegova žena su inače poznati po tome što su usvojili decu Juliusa i Etel Rosenberg streljanih u Americi posle rata kao sovjetski špijuni. 

Uz sav ovaj sneg i hladnoću, čovekne može da ne bude melankoličan u kući, na toplom. Moja majka je znala neku dečiju pesmicu o snegu koju je uvek recitovala kada bi pao prvi sneg. Njen budalasti sin nikada nije upamtio stihove čija mi je rima iščezla bez traga.
Ona ih je naravno naučila u školi koju je volela i mrzela. Škola je bila u jednoj lepoj crkvici u Sveticama. Školu je držao neki pop koji je malu Pavicu često kažnjavao klečanjem na kukuruzu.

Tako mene sneg natera na kajanje što nisam upamtio vesele stihove o prvim pahuljama. Pa pokuljaju sećanja na velike ličke snegove i sankanje po karlovačkom šancu. Promrzle ruke i noge, crven nos. Spuštanje sankama niz blago brdo i vučenje nazad. I sve ukrug. 

Kod kuće bi majka namazala mast na hljeb, sitno iseckala beli luk i stavila malo aleve paprike. Za ručak bi ispekla krompire i iz velike kante iskopala domaće kobasice zalivene mašću. Za salatu paprike u ulju.

Nikad mi neće izvetriti taj miris i iščileti ti ukusi.

Uzeo sam danas opet parče dobre suve slanine i krišku feta sira.  Vekna hleba 52 dinara.
Moram da nađem negde dobru mast. Belog luka i aleve paprike imam.

dobru mast ti možda ja uspijem nabaviti ;)

Lp

Josip

PS Konferencija je bila - odlična! Na visokom nivou! Pričat ću ti... ;)