SREDA, 1. januar 2014. - 76 -

Godinu, ujutro,  počeo sa grožđem. Kažu Španci - po jedno zrno za svaki naredni mesec.

Novogodišnji koncert bečkih filharominičara. Valceri, polke, šmek aristokratije i imperije. Austrijanci vešto od toga prave globalistički brend.  I pare.

Omamljeni od noći koju nismo proveli kao svaku drugu, ponešto mamurni, stomakom opterećnim kasno večernjim i noćnim jedenjem i pijenjem, uz čaj ili kafu, mleko sa kakaom, gledamo vitke balerine i baletane bez viška masnih naslaga, muzičare besprekorno obučene, izglancane instrumente, dvoranu ukrašenu cvećem, publiku koja je mesecima unapred  rezervisala karte. 

Na lepom plavom Dunavu.

Radetzky marš ne volim. Suviše vuče na uniformu i jednoumlje.

Pod šlemom

mozga nema.

Bila je jedna od parola zime 1996. kada je policijski kordon blokirao Kolarčevu.

Danas prvi puta upisujem negde 2014. godinu. 

Kad sam bio mali tako mi je daleka bila 2000. kao neka granična godina. Ovih 14 mi dođu kao višak. Gotovo ništa ne bih o njima znao reći.

Jutros nisam umeo da nađem pesmu koja bi vas dočekala prvog dana u godini u vašem mejl boksu. 

Tražio sam je neko vreme i ništa mi nije odgovaralo. 

Ne umem da pišem čestitarske govore. 

Prigodna poezija zvuči grozno.

Pa onda noćas gledajući emisiju o Bori Đorđeviću prokrstarih da nađem nešto.
Kako su ovi dani razuzdani malo, a zameriti niko ništa neće, nađoh nešto šta ranije nisam čitao ni čuo.

On je sasvim obican ljudski stvor
voli erotski razgovor
da li je vrlina il' nedostatak
al' cesto mu je skakao patak

16 noci je radio on
i koristio telefon
kad je dosao sedamnaesti dan
on vise nije bio slobodan


I bolje da je hrkao
nego sto ga je drkao
ali ne moze preko pisama
sa cvrstim guzama i velikim sisama

16 noci je radio tek
a riba nema ni za lek
on hteo nije da se krije
postoje i vece drkadzije

Kad su na firmu racuni stigli
njega su policajci digli
sad je u zatvoru godinu, dve
zbog telefonske onanije

16 noci je vrlo strucno
i na zalost svojerucno
zamisljene ribe jebavao
a bolje da je spavao

Tu bi savršeno pasala ona 11. teza Marxova o Fojerbahu: 

Filozofi su svijet samo različito interpretirali, radi se o tome da ga se izmijeni.

Dobro jutro,

 

Kod mene Nova počela "čisto" drugačije.

 

Očekivanja na Silvestrovo austrougarski aristokratska. Oblekica, frizurica , nakit, nafarbane oči, i dr.

 

Početak i sredina dočeka slavenska . Hrana, piće , ples, dalmatinski šlageri, neizostavan Haris Džinović i Halid Bešlić, bilo  i posavskih drmeža i polki. Da se razumijemo, volim i to!

 

I onda finale - Balcanica . Svađa u autu, novogodišnje prepucavanje tko je a tko nije kriv za svađu jer sve do kraja nije bilo baš noble.  Znate onu scenu iz "Otac na službenom putu"? Svi se  dobro posvađaju, pa se zagrle, a sin zasvira harmoniku. Sve to "u maloj sobi  tri sa tri"(jugoslavenska reklama mislim za ŠIPAD) a što bi bio tog trenutka bio moj auto.  Moj čovek napusti auto i  dovrši zabavu obilazeći lokalne kafiće i restorane, a konačno vlakom došao doma kasnije dopodne. Veli da mu je bilo super.

 

I konačno grand finale ! Odlazak u romsku kuću (Romi lovari) negdje kraj Bjelovara (mjesto Maglenča), na njihovu ljutu sarmu. I iznenađenju nikada kraja. Dočeka nas ugledni gospodin, djeca studiraju pravo, sviraju klavir( kćer), a sin više žičanih instrumenata. Majka ima dječji vrtić , uzgajaju lavandu , ispričaju priču o Romima lovarima, puste glazbu, dođe band,  prekrasna  svirka . ima i bosanskog melosa. Moj se rasplakao jer je čuo pjesmu koju je njegova stara majka (kod nas baka) muslimanka pjevala dok bi radila po kući. Hrana božanstvena. Ljuta sarrma dve vrste, paprikaš od divljači, naravno prasence , pravo austroguarski kolači i torta.

Uglavnom  Romski aristokratski finale 1.1.2014.

Saznala i nešto čudno. Prvi Romi ( lovari- od riječi lova, pare ) došli u Dubrovnik. Tamo se bavili trogivnom , nastanili se. Trgovali konjima . Zvali su se (možda se tako nazvali) Vlaho i  Vitan. Naši preci (ujaci mog i Korinog oca) su se tako zvali. Ovo su Gjurgjevići, mi smo prvotno Gucetici. Naši se bavili trgovinom ovcama prvotno.  Ima sličnosti , zar ne?

 

Probija se žena iz Timbuktua kroz pustinjsku  oluju, a i ja sam uspješno kroz oluju  novogodišnjeg početka stigla do prvog radnog dana i kompjutera.

 

Idu dani!

 

S.

Vau.

Balkanski uzbudljivo. Rekao bih čak prepuno za jedan dan. Ali dođe to tako. Skupi se tako, tinja pa u jednom času prokulja na sve strane. 

Okolnosti su uticale da kod mene sve bude mnogo mirnije. Odavno znam da ljudima koji žive sami najteže padaju dva datuma: rođendan i Nova godina. Zato bih pravio fešte ili učestvovao u njima: u masi sve to bolje prođe. Ove godine okolnosti se nisu poklopile pa sam se opredijelio ni za kakvo planirano veselje. Recimo, nešto kao neobičan običan dan. Sebi sam zadao dosta obaveza i to me vuče kroz dane. 

Od onih sarmi mi pošla voda na usta. Nikada ne spremam sarmu jer to nije jelo koje se sprema samom sebi (ako pak napraviš puno -nakon nekog vremena dojadi). A onda me obradovala moja kuma Dragica koja me nazva i reče da će u prolazu navratiti sa par sarmi! Kao da ste je prizvali!
Nije čudo što se svaki naš značajniji režiser okitio nekom nagradom kada je snimio film o Romima.

Velika familija Gučetića.

Jedna od najvažnijih u historiji Republike. Svašta se izukrštalo u vašim genima.

Srdačan pozdrav i jedan novogodišnji poljubac. 

Dobro vam jutro dobri i dragi moji,

ja sam taman mislila da ostavim Dinka sa jednom tajnom da uđe u 2014, a naš dobri Branko neda :)

Dinko, hodajuća ljubavi, jedna od tvojih životnih misija je da spajaš pozitivne energije u ovom životu. Na moju radost. S radoscu citam Brankove "crtice"/promisljanja. Hvala ti.

Želim vam sretnu i bericetnu Novu Godinu, da ste sretni, zdravi i veseli

Dinko rekoh li ti da sam postala nena? Sretna i vesela:)

Branko, dozvoljavas li mi da neku od tvojih poruka proslijedim dragim ljudima ili dio stavim na Facebook? Naravno s tvojim potpisom?

hvala

ljubi Klelija

Draga Klelija,

Moje iskrene čestitke na novoj liniji podmlatka. Radost prava koja se porediti ne da.

Pa neka uživanja u Novoj krenu odatle. šta čovjek više može poželjeti.

Dinkov i moj život nisu išli u tom pravcu, ali imamo i mi za koga brinuti i radost dijeliti.

Što se mojih zapisa tiče, imate puno pravo raditi sa njima što vam je volja. Ja pišem svojim prijateljima i raduje me ako ono dijele nešto od onoga što po njihovom sudu vrijedi sa svojim prijateljima. Računam da su svi dobronamjerni i da ih neće smetati direktnost i izrečeni sudovi.

Puno vam lijepih trenutaka u 2014, zadovoljstva na svim stranama, prijateljstava svuda uokolo, ljubavi u srcu, rada za dobrobit vas i vaših i svih nas. 

Sretna, sretna Nova 2014. godina...

 

 

 

Ali nije ta moja nedoumica o upoznavanju tako naivna. Naime, pokazalo se da je svijet ne mali, nego sicusan: moj Branko Vuksan ima u Štitaru kod Našica rodjake, a iz Štitara je familija od Ankice, supruge moga muzickog kolege Šemnuna. Pa smo jednom, cak, isli skupa u Stitar i svirali svadbu (na celu sa legendom Vukijem). A drugi slucaj, takodje je neobican: Brankov i moj fakultetski kolega iz Beograda, Zoran Hamovic, ima prvu rodjaku udatu u familiju pekara Hukica u Tuzli. Iako ja tu gospodju ne poznajem, Zoran i ja vidjali smo se kad je on dolazio i Tuzlu da obidje svojtu. Otuda sam ja, omamljen mitologijom nastupajucih blagdana, pomislio: "Evo, opet neki sinhronicitet me obradovao. Branko i Kelija se znaju..." A ispade da sam ja taj "sinhronicitet". Ha, ha, ha...

 

 

Pusa & zagrlica oboma iz Tuzle,

D.

Dragi moji posebni,

hvala Vam obojici na dobrim željama. Svi putovi ljubavi vode ka istom cilju :) 

Apropo drugačijeg pravca - jedne godine smo radili analizu stereotipa u školskim knjigama u BiH. I nakon istraživanja organizirali smo okrugle dtolove u školama, prvenstveno sa osobljem škola i između ostalog pozvali smo predstavnike religijskih zajednica BiH (oni imaju veliki uticaj na obrazovanje mladih- ne želim izreči u ovom momentu svoj stav o tome). Svi predstavnici su se pripremili da pokažu kako je žena tretirana/gdje se nalazi u Svetim knjigama njihovih religija.

I, nemojte se čuditi, svi su pričali o ženi-majci i pokazivali što stvarno i jeste, da je žena na visokom nivou i da se u Svetim knjigama ni izbliza ne nalazi ono što se na žalost zbiva u našoj stvarnosti, unižavanje, nasilje, nevidljivost žena....itd.

Slušala sam ih, gledala po licima prisutnih, i vidjela na moj opći užas odobravanja!!!I naravno nisam izdržala da se ne javim i upitam, naravno uz zahvalnost za predoceno: Sve što ste nam rekli tiče se žene-majke, no ne čuh, niti vidjeh da ste spomenuli ŽENU. Zar je jedini smisao žene da rađa i da bude mati? Ako to ne ostvari, da li je onda vrijedna da bude na pijedestalu? Šta je sa svim onim ženama koje su svoj život posvetile radu, nauci, obitelji (njegovanju starijih, nemoćnih...), crkvi? Zar nije svakome od nas najvažniji dogovor koji imamo sa Svevišnjim i tko je taj tko ima pravo da kaže da je jedno važnije od drugog?

Nađoše se tu zbunjeni i predstavnici religija, ali i moje koleginice iz tima. Vidjeh da su mi neki i zamjerili. Predstavnici religija su se snašli pa su citirali i neke dijelove Svetih knjiga da pokažu da se i takve žene štuju i da imaju zasluženo mjesto.....No očito je da to nije jasno artikulirano u svakodnevnici i da nas mjere po nekim aršinima koji su uspostavljeni po tko zna kojim i čijim mjerilima, definitivno ne Božanskim.

Moj sin i moj unuk jesu moja djeca. 

Još mnogu djecu sam porodila svojim radom, svojim pisanjem, svojim mislima i svojim meditacijama, i učim da posebno pazim onu malu djevojčicu sa kojom samo ja mogu da uspostavim kontakt, koju samo ja mogu da čuvam, pazim, mazim i volim. Kleliju.

Vas dvojicu volim jer mogu da osjetim da upravo znate paziti, voljeti i njegovati svoje male dječake, u sebi, i komunicirati s njima na pravi način. A potom, sva vaša djeca koju ste porodili i koju ćete još porađati rastu i razvijaju se na vaše i opće dobro.

hvala vam što ste mi dali mogućnost da ih upoznam i da uživam u njihovoj ljepoti

s ljubavlju

Klelija

Draga Klelija!

Dobro si upitala te licemjere na okruglom stolu o statusu emancipirane zene koja jos mora da bude i majka i sestra i kci i ljubavnica i kucanica - i sve to s vedrim osmjehom na licu. Zaista su zene savrsena bica, kada za ovih 10-20 hiljada godina nisu zamrzile muskarce do istrebljenja.

Ni malo se ne salim. Od moje pokojne majke naslijedio sam rigidni osjecaj za pravdu koji me (kao i nju, naravno) visestruko kostao u zivotu. I nisam mogao u svojih 50-ak godina zivotnog iskustva i sazrijevanja (nazalost, muskarci kasno sazrijevaju) da ne zapazim koliko je perfidno (u socijalnom smislu) otezan zivot svakoj zeni na kugli zemaljskoj. Svakako, izuzimam zene koje su se politicki i materijalno okoristile pa otudjile od sebe i uzdigle iz "kandzi" svakodnevne feminalne sudbe. Tako da sto vise starim, sve vise postujem zene i divim se svojoj supruzi i svojoj majci koje su imale dovoljno strpljenja i ljubavi da me trpe.

Ha, ha, ha...

Na prvoj liniji borbe za zenska i opsteljudska prava,

voli vas vaš scorpionski hermafrodit

Dinko. 

Draga Klelija,

Sa posebnim zadovoljstvom sam pročitao vaše pismo. 

Sve to iskreno dječje u nama: radost, ljubav, nesebičnost, radoznalost ...ostaje kao zalog poznavanja odraslih ljudi. 

Takvo me saznanje ohrabruje. 

Utoliko više što se lično nismo upoznali. 

Svijet je kao što znate mali sa svim svojim velikim, brojnim, dugačkim i isprepletenim karavanskim putevima. Životni znaju da budu i složeniji, ali njihova isprepletenost je nepredvidiva. 

Eto nove draži.

Položaj žene je centralno pitanje svakog civilizacijskog napretka. Primjetili ste da mu se često vraćam u crticama o islamskim zemljama. I u našim sredinama, ma koliko s pravom mislimo da smo otišli dalje od Afganistana, Irana, Pakistana ili Saudijske Arabije na primjer, i dalje smo u zaglavljeni u stereotipima. 

Bitka je svakodnevna i nikada ne prestaje.

Dobro je razmjeniti ljubavi štogod na tom putu.